Tuesday, September 4, 2018

RENEGADES (2017)




















Reditelj: Steven Quale
Scenaristi: Richard Wenk, Luc Besson  


1/10


Bad acting, typical cringey 'Americans are the worlds heroes' sentiment. The scenes with the SAS are especially bad and cringey with the Americans bragging about how they saved the world in ww1 and ww2. May be good for idiotic overly patriotic and very young Americans, if that's not you you will not enjoy this shit show.

             
 2/10


I have seen a lot of poor films, but nearly always watch then until the end. Not this one, half an hour is all I could take, terrible script and story to match. Cringeworthy. Who finances these things?


1/10


Trying to find redeeming feature of this mess of a film is easy enough - some of the cinematography is excellent!. The acting, plot, and characterisation, however, are abysmal. Presumably designed as a rallying call or redemption movie with an ending so saccharine sweet as to be vomit inducing..................................................................
...... Obviously expensive to produce with some great visuals this is a film purely for Tourette's afflicted Americans who shout 'Murica' for no reason at all.


 1/10


..... If you can turn off your brain and watch with your mouth open then its ok.

                                                     

Predstavljamo vam najskuplju chex trešinu snimljenu u poslednjih desetak godina, koja је, zbog dosledno ispoštovanih svih kanona ovog žanra, slavno propala u svetskim bioskopima. Ovo je chex verzija superherojskih filmova u kojoj su umesto Kapetana Amerike, Tora, Hulka, Iron mana i Crne udovice, avengersi petorica Navy SEALsa, pripadnika Mornaričkih Foka, čuvene specijalne jedinice američke mornarice.


Baš kao što se Marvelovi ili DC-evi junaci za zaštitu i spas čovečanstva bore protiv najvećih planetarnih zlikovaca (oličenih u najsurovijim kriminalcima i zlim naučnicima) i protiv vanzemaljskih čudovišta i sila, tako se i petorica Foka u ovom filmu bore protiv najvećeg planetarnog ali i kosmičkog zla – Srba (u ovom filmu oličenih u vojsci Republike Srpske koju predvode, podrazumeva se, zločinački i psihopatski general i njegov major), i svojim supermoćima od njih spasavaju narod Bosne i ceo svet. 


Pripadnici ove dve grupe superheroja slični su i po karakteru – svi oni su veliki individualci i osobenjaci koji se ne uklapaju u svoje okruženje, odbijaju da robuju društvenim normama, oni krše ili zaobilaze zakone i igraju po sopstvenim pravilima zbog čega i jedne i druge nazivaju odmetnicima, ali kada nacionalni i opšti interes to nalaže, kada je ugrožena Amerika i planeta zemlja, odnosno nacionalna bezbednost i opstanak čovečanstva, oni sve sujete i lične interese ostavljaju po strani i podređuju ih kolektivnom, udružuju se u nepobedivi tim koji nemilosrdno mrvi sve pred sobom i uništava i najjače neprijatelje, zvali se oni Galaktus, Loki ili general Milić.




Podrazumeva se da je i humanost osobina koja krasi oba ova tima superjunaka. Ali ne samo ona koja je usmerena ka dobrobiti celog čovečanstva i univerzuma i zadovoljenju kosmičke pravde, jer im je to u opisu superherojskog posla, već i ona okrenuta zaštiti i pomoći svakom živom biću, bilo ono čovek ili životinja. Pa tako, kao što će Spajdermen prekinuti poteru za nekim pljačkašem preko njujorških oblakodera samo da bi spasao mačku zaglavljenu na vrhu neke bandere, tako će i vođa Sealsa, Met Barns.....ali da vam ne otkrivamo unapred, dok sami ne budete videli veličanstveni gest čovekoljublja i humanosti koji je učinio ovaj naizgled surovi i bezosećajni specijalac, kako bi vas talas topline oko srca preplavio punim intenzitetom i kako biste spontano pustili suce radosnice.
Postoji još jedna sličnost između ove dve ekipe snagatora i dobročinitelja – i jedni i drugi se za dobrobit ljudi i pravedniji svet bore u kostimima, s tim što oni u kojima Foke izlaze na teren, to jest ulaze u vodu, nisu šareni već jednobojni i tamni, jer je njima za razliku od njihovih poznatijih i ekstragavantnijih kolega, važniji učinak nego scenski nastup.


A postoje li, osim po izgledu, i neke razlike između njih? Postoje. Pre svega u izvoru supermoći, ali i u snazi.


Za razliku od Tora ili Hulka, koji svoje natprirodne moći poseduju zahvaljujući božanskom i vanzemaljskom poreklu ili su nastale kao posledica naučnih eksperimenata, Met, Stenton i ostale Foke svoju nadljudsku snagu, neranjivost (otpornost na sve vrste ubojnih sredstava, od metaka i granata, preko protivtenkovskih projektila, pa do raketa), sposobnost disanja pod vodom (pluća sa neograničenim kapacitetom vazduha), brzinu, akrobatiku, nevidljivost – duguju savršenom DNK i vrhunskoj obuci američke vojske.












A što se snage tiče, pa nakon onoga što su Foke demonstrirale u ovom filmu u borbi sa Srbima, plašimo se da bi se Hulk i ekipa loše proveli kada bi u nekoм hipotetičkom sukobu (svađi oko separea u nekom noćnom klubu) izašli na crtu Metu Barnsu i njegovom timu 6.
- Kako timu 6 kad ih je samo petorica?
Pa zato što ova petorica filmskih Foka predstavljaju članove čuvenog Tima 6 (od devet timova koliko se pretpostavlja da ih sada postoji pošto su podaci o tome tajna), najelitnije i najsmrtonosnije jedinice SEALsa, poznate i pod nazivom DEVGRU (Special Warfare Development Group) specijalizovane za najteže i najopasnije, ali i najprljavije zadatke po nalogu njihovih gazda iz Vašingtona.


Izvršavanje tih prljavih zadataka u filmu, naravno, nećete videti, ali ćete o njima kasnije moći ovde da pročitate kako biste se povratili iz ošamućenosti od dimne zavese stvorene od eksplozija, specijalnih efekata i laži reditelja i scenarista ovog filma.  

Аli otkud sad ovaj chex? Pa zar Holivud nije još pre nekoliko godina, u skladu sa aktuelnom politikom njihovih poslovnih partnera iz Vašingtona, Srbe kao glavne negativce u svojim filmovima, zamenio Rusima i poslao nas na klupu za rezerve do neke sledeće prilike? I zar njihovi producenti nisu izvukli pouku iz debakla Travoltinog i De Nirovog chexa Killing Season (koji je na našem blogu izrendao kolega Ognjanović) i shvatili da u ovom žanru više para nema? Pa izgleda da jesu jer iza Odmetnika ne stoje američke producentske kuće već evropske. I to ne bilo koje već najpoznatije i najveće – francuska Europacorp Lika Besona i čuveni nemački Studio Babelsberg, dok su koproducenti belgijska Belga productions i francuski Canal +.


Nemačka država je velikodušno pomogla nastanak ovog chexa preko svog filmskog fonda (DFFF) sa 5 milona evra, dok je Bavarski filmski fond uplatio 275.000 evra. I Belgija je izdvojila sličan iznos iz svojih filmskih fondova čime je budžet Renegadesa zaokružen na pozamašnih 77 miliona evra.
Amerikanaca istina nema među finansijerima filma, ali zato predvode autorsku ekipu.


Reditelj je Stiven Kvejl, prvi asistent i vođa druge ekipe Džejmsa Kamerona na Titaniku i Avataru i saradnik na Ambisu, a scenario zajedno sa Besonom potpisuje Ričard Venk, scenarista Expandebles 2 i rimejka Sedam veličanstvenih. Amerikanac je i direktor fotografije (Brajan Pirson – I Am Legend).
Kada vidite koliko je para uloženo u jedan chex film koji režiraju i pišu Amerikanci, a finansiraju vodeće države EU logično je da posumnjate da je jedini motiv za njegov nastanak bio komercijalni. Još više zbunjuje učešće Lika Besona u jednom ovakvom projektu, kako novcem, tako i autorski s obzirom na to da se u filmovima koje je potpisao nije petljao u politiku. Pa kako su se onda ovde ukrstili američki, briselski i njegovi interesi? Odgovor smo naslutili kada smo na odjavnoj špici među institucijama i organizacijama koje su pomogle realizaciju filma, pronašli: odeljenje NATO zaduženo za propagandne aktivnosti – NATO public diplomacy division, zatim istu takvu organizaciju EU – Media program of the EU i Fondaciju Bila Klintona (Clinton foundation-presidential library).


Odmetnici, su znači, zakuvani u ovoj kuhinji u sklopu redovnih propagandnih aktivnosti ovih tela kojima se NATO promoviše u Evropi („kao jedini garant bezbednosti i zaštite starog kontinenta od agresorskih akcija imperijalističke Rusije“), a koje osim klasične indoktrinacije za najšire narodne mase servirane kroz štampu i elektronske medije, uključuju i filmove i serije kao najefikasnije sredstvo za popularizaciju ove terorističke organizacije, superiornosti i nepobedivosti američke vojske i njenih specijalnih jedinica, kada su ciljna grupa mladi Evropljani, koji su, naravno, i potencijalni regruti za profesionalne NATO vojnike. Logično je zato da su se u Briselu u cilju realizacije ovog projekta okrenuli najjačim evropskim producentskim kućama i uključili vodeće evropske članice NATO (Nemačku i Francusku) preko njihovih filmskih fondova.


Evropljani će, dakle, da daju pare za snimanje filma a Amerikanci će da obezbede holivudskog reditelja (i to ne bilo kog nego specijalistu za film na vodi i pod vodom), scenaristu (koji je ispekao zanat na pucačinama i akcijašima kakva ova treba da bude) i direktora fotografije da to režiraju, napišu i slikaju onako kako treba – da izgleda i zvuči američki i patriotski, da bude spektakularno, uzbudljivo, dramatično, potresno, srceparajuće  i sa obaveznim hepiendom. A Evropljani će naravno da plate ove Amerikance koliko takvi majstori zaslužuju, a to nije malo (baš u skladu sa poznatim NATO standardom kojeg moraju da se pridržavaju svi američki vazali koji su se učlanili u severnoatlantsku alijansu: - Vi ćete od nas da kupujete naoružanje i opremu za vašu vojsku, a naši generali će da vam komanduju kad, gde i protiv koga ćete da ga upotrebite).
To je verovatno i objašnjenje zašto se te silne pare ne vide u celom filmu već samo u prvih petnaestak minuta u koje je reditelj Kvejl zbudžio glavnu akcionu scenu i u njoj ispucao ceo vatromet i slupao svu vojnu tehniku i vozila koja su mu bila na raspolaganju, zbog čega ovo filmsko ostvarenje ne izgleda kao holivudski ratni spektakl kao što je planirano i kao što su njegovi sponzori i autori želeli, već kao evropski triler skuplje produkcije umotan u američku zastavu.




U to se uklapa i scenario koji su sklepali Venk i Beson jer predstavlja kompilaciju parola iz najogavnijih američkih propagandnih filmova, najotužnijih dijaloga iz ekranizacija svetskih bestseler ljubića i najglupljih fazona iz američkih sitkoma i savremenih francuskih komedija. U to ćete se i sami uveriti jer ćete nekoliko takvih replika moći da pročitate u ovom tekstu. 
Beson i njegove evropske kolege producenti su naivno poverovali da ova splačina u koju su upumpali silne milione evra može da im donese dobru zaradu, očigledno računajući na niske kriterijume i loš filmski ukus evropske bioskopske publike snižen i pokvaren upravo holivudskim smećem slične tematike zbog čega će, bili su uvereni, progutati i ovako nešto.
Na naše zadovoljstvo, omašili su i ideolozi i sponzori i autori ovog projekta, a njihovi ciljevi ostali su neostvareni jer su Odmetnici, s obzirom na odnos uloženog i zarađenog novca, jedan od najvećih filmskih promašaja u poslednjih nekoliko godina, kao i propagandni pucanj u prazno – antireklama za NATO, američku vojsku i sprdnja sa njihovim specijalnim jedinicama.


- Dobro, predstavili ste nam autorsku ekipu, ali recite već jednom koje holivudske zvezde su u glavnim ulogama jer ove face iz Foki nam ne izgledaju poznato – nestrpljivi ste vi jer ste već navikli na popularne američke i engleske glumce u visokobudžetnim chex klasicima kakav su Renegades, koje filmovima ovog žanra daju na legitimitetu, to jest, zbog čijeg učešća su još veći treš nego što bi bili bez njih. Ovde ih, međutim, osim jednog, nema, jer su evropski novci očigledno bili nedovoljni da plate više od epizodne uloge oskarovca J.K.Simonsa (Oz, Whiplash, Spider-man..) koji ovde tumači admirala Levina, kome je tim Foki podređen.


Ili su pak sami inicijatori ovog projekta procenili da im više holivudskih faca nije neophodno s obzirom na svrhu u koju se snima, odnosno da su ga namenili pre svega mladim Evropljanima (u USA će biti jedino u video distribuciji), jer bi za uspešnu propagandu i promociju NATO i američke vojske u samoj Americi, odnosno regrutaciju mladih Amerikanaca, ali i za dobru zaradu, morali da se otvore za velike filmske zvezde.
Kao što rekosmo, među Fokama ćete teško prepoznati nekog glumca, osim možda Australijanca Salivana Stejpltona, koji je imao glavnu ulogu u nastavku 300, Rise of an empire.


Od ovog Ozija zadnjih godina producenti i reditelji bezuspešno pokušavaju da stvore novu akcionu zvezdu, australijskog Džejsona Stejtama, a razloge zbog kojih je to nemoguća misija videćete i u ovom filmu jer Stejplton nema ni izgled ni harizmu, niti poznaje borilačke veštine potrebne za tako nešto. Krajnji domet mu je da glumi izbacivača ili propalog  boksera.
Ostatak manje poznatih ili nepoznatih Foki čine: Englez Bewley (Sumrak saga), Irac Murtagh (Vikinzi), Grk Leonidas i naravno crnac, Joshua Henry (jedini Amerikanac među glumačkim Fokama) pošto u Sealse ne primaju žene.





Tu je i jedna Holanđanka, ali ne u ulozi Foke već konobarice, ali o njoj ćemo više kad na nju dođe red, jer je ona, iako naizgled sporedan, u stvari glavni lik u filmu, izvor inspiracije i motivacije za sve Foke – njihova muza, pokretač i katalizator radnje filma i njeno ishodište.
Pošto smo vam predstavili glavne kuvare ovog chexa i njihove pomoćnike, kao i konobare, sada ćemo pokušati da vam najvernije opišemo ukus splačine koju su nam smućkali i servirali.

                                            

Film počinje dokumentarnim scenama nacističke okupacije Pariza 1941. godine da bi zatim usledile i igrane scene u kojima vidimo nemačku vojsku kako pljačka Luvr. 


Pripadnike Vermahta ovde glume sami Nemci što znači da doprinos Studija Babelsberg nije bio samo u obezbeđivanju novca za film.
Nakon što su ispraznili čuveni muzej, Švabe prelaze na trezor pariske banke i iznose zlato u velikom broju zlatnih poluga koje utovaruju u kamione i odvoze van grada.



 - Sigurno za Nemačku. Najbliže je i najsigurnije. – logično razmišljaju oni gledaoci koji su zaboravili da gledaju chex film gde logika i zdrav razum ne važe. Zato Nemci u ovom filmu svoj dragoceni plen prevoze 1700 kilometara dalje u Bosnu, do Grahova.


Scenaristi su očigledno na karti Bosne i Hercegovine pronašli Bosansko Grahovo, malo srpsko mesto na zapadu Bosne (koje je hrvatska vojska okupirala i spalila u julu 1995. godine da bi nakon Dejtonskog sporazuma pripalo BH Federaciji; najpoznatije je po Gavrilu Principu koji je rođen u obližnjem selu Obljaju).
Po dolasku u filmsko Grahovo (ove scene su snimane u istarskom gradiću Humu), Nemci isteruju sve meštane iz kuća i sakupljaju ih na trgu a zatim odvode u nepoznatom pravcu.


Ovu raciju je uspeo da izbegne jedino jedan dečak koga je majka na vreme sakrila upozorivši ga da beži iz Grahova, i to na jasnoj ijekavici.


Zatim ćemo videti grupu partizana koji su se okupili na brdu iznad sela i dogovaraju se, takođe tečnom ijekavicom, o izvođenju neke akcije u Grahovu, a zatim sledi rez.


Reditelj potom prebacuje gledaoce pedesetak godina unapred, u novi rat, i to u Sarajevo 1995. godine, iako ovaj grad koji vidimo očigledno nije glavni grad nekadašnje jugoslovenske republike Bosne i Hercegovine. Jedan soliter u CGI plamenu i srušen most pokazuju da rat uveliko traje.



Već na samom početku videćemo veliku laž – ovo Sarajevo ne drži muslimanska vojska, čijeg ni jednog vojnika nećete videti u celom filmu (a ni jednog muslimanskog civila), već srpska čiji general ima štab u centru grada.


Moći ćemo da čujemo da ovi srpski vojnici govore srpski sa ijekavicom podjednako dobro kao i civili i partizani iz Grahova koje smo malopre čuli, tako da smo zaključili da su svi oni iz našeg regiona, a pošto u uvodnoj špici nismo pronašli nijedno jugo prezime, premotali smo film na odjavnu i saznali da su to hrvatski glumci i statisti (uz ponekog Slovenca). Njihova imena, kao ni lica, neće vam mnogo značiti ukoliko niste mazohista koji prati savremenu hrvatsku kinematografiju ili ste obožavalac njihovih sapunica koje se vrte na našim televizijama. Osim možda Slavka Sobina, koji je publici u regionu, osim po seriji Crno-bijeli svijet, najpoznatiji po ulozi u Igri prestola i svojih, u bukvalnom smislu, nekoliko sekundi svetske slave, koju je stekao u sceni u kojoj ga kao vojnika Deneris, ubijaju njeni neprijatelji Sinovi Harpije. 


I ovde je bio podjednako zapažen u ulozi partizanskog komandanta.


Slavku i ostalim Hrvatima i Slovencima je tezgu na ovom filmu sredila hrvatsko-slovenačka uslužna producentska kuća Pakt media koju je Beson angažovao za ovaj film. Osim kastinga (za srpske vojnike i grahovačke civile i partizane), oni su obezbedili i oko 200 članova filmske ekipe (asistenata i pomoćnika reditelja, direktora fotografije, scenografa, kostimografa, tehničare, šminkere, kaskadere..) i odabrali odgovarajuće lokacije za snimanje (na teritoriji Hrvatske i okupirane Republike Srpske Krajine) koje u filmu predstavljaju bosanske gradove i sela (Karlovac i zagrebački velesajam su glumili Sarajevo, jezero Lokve – nepostojeće sarajevsko jezero u kojem se odvija glavna radnja, a reka Dobra – Miljacku kojom non stop krstare srpski desantni čamci).


Pakt media je obezbedila čak i dialect coacha za srpski jezik zahvaljujući kome većina stranih glumaca u ovom filmu priča pristojan srpski ili bar dovoljno pristojan da se ne pokidate od smeha. Ovo je, naravno, velika mana ovog chexa i jedna od retkih prekršenih dogmi ovog žanra zbog čega smo, nažalost, ostali uskraćeni da se i tome nasmejemo. Srećom, nisu svi strani glumci dovoljno pazili na času tako da u filmu ipak postoji jedna scena u kojoj je ispoštovana ova tradicija po kojoj je chetnixploitation i čuven, a koju ćete kasnije ovde moći da vidite.
Nabrajanjem lokalnih filmskih profesionalaca i usluga koje je Pakt media obezbedila i pružila za ovaj projekat, nismo naravno želeli da ih reklamiramo već da ukažemo da je u nastanku ovog antisrpskog filma svoj nemali doprinos dala i jedna hrvatsko-slovenačka firma; ali i hrvatska država preko svojih filmskih podsticajnih fondova za strane produkcije koje snimaju u Hrvatskog (njihovi mediji su se hvalili se da je to najskuplji strani film snimljen u Hrvatskoj u ovom veku), pa se zato nemojte začuditi kada malo kasnije u filmu vidite, ili bolje rečeno čujete, nešto što predstavlja nacionalni pečat kojim je to učešće na simboličan način verifikovano.
Da se vratimo na film i to na kontrolni punkt trupa Vojske Republike Srpske. S obzirom na to da ova vojska po uniformama, kapama i šlemovima izgleda kao savremena hrvatska vojska, očigledno je da su je obukli i opremili hrvatski kostimografi, po NATO standardima.  


Srbi preko razglasa obaveštavaju sve u Sarajevu da je ulaz unproforcima i novinarima strogo zabranjen. Dakle, po scenaristima ovog filma Srbi su, nakon što su okupirali Sarajevo (iako ih je u njemu do početka rata živelo preko 157.000), osim što su poubijali i proterali celokupno muslimansko stanovništvo, iz grada izbacili i međunarodne mirotvorce, zabranili im pristup i ukinuli slobodu govora i informisanja! 
I pored ovih zabrana, na punkt stiže kombi sa dva stranca koji stražarima pokazuju novinarske legitimacije. 


Strani novinari, pa još pričaju engleski. Srbima je to bio signal da ih istog trenutka izvuku iz kombija, izudaraju, ispretresaju, oduzmu im opremu, skinu do gaća (i to bukvalno) i pod pretnjom oružja nateraju ih da kleknu sa rukama na potiljku.


Svakom gledaocu je, nakon što je video muskulature ove dvojice, bilo jasno da se radi o nekim specijalcima (a vi ste u njima već prepoznali dvojicu Foki čije ste fotke videli u prvom delu teksta), ali glupim Srbima to nije bilo sumnjivo, za njih su oni građeni kao tipični zapadni novinari pošto su oni sa CNN-a, BBC-a i ostalih zapadnih medija, poznati po svojim impozantnim figurama, a naročito po izdefinisanim mišićima. Foke se, naravno, nisu nimalo zabrinule jer se i u ovako opasnoj situaciji šale na svoj račun.


Ove debilne pošalice članovi njihove ekipe vrteće tokom celog filma da bi se gledaocima pokazalo kako su ovi momci čvrsti, jer ih prisebnost ne napušta ni u najopasnijim prilikama, kao i to da su veliki zajebanti. Inače, svaku od ovih glupih fora u filmu prati idiotska muzika kakvu smo navikli da slušamo u američkim sitkomima ili u serijama Siniše Pavića.  Srpskim vojnicima, međutim, nije bilo do šale i smeha i ko zna šta bi se desilo sa njima (sa Srbima, naravno, jer da su pokušali da pucaju, Foke bi ih i tako goloruki savladali pre nego što bi ovi stigli da povuku oroz) da se nije pojavio srpski major koji je naredio svojim ljudima da spuste oružje jer je očekivao dolazak stranih novinara na ugovoreni intervju sa srpskim generalom.


Zato će stražari dozvoliti Amerikancima da ustanu i obuku se, vratiti im kameru i ostalu oduzetu opremu, a zatim će ih major Petrović povesti u štab u kojem ih čeka srpski general. Petrović je glavni negativac ovog chexa i to što vas njegova zla faca sa ciničnim osmehom koji neće skinuti do kraja filma (kada će ga, naravno, „stići zaslužena ruka pravde međunarodne zajednice“), podseća na nekog islednika iz Gestapoa, nije slučajno jer je ovo nemački glumac (Klemens Šik) koji je zanat ispekao na baš takvim ulogama (kakva je naci oficira u Enemy at the gates).


On, inače, govori prilično dobar srpski jezik što mu i nije bilo teško da nauči s obzirom na to da su jedino što u filmu izgovara pretnje i naređenja.
Dok kroz hodnike srpskog vojnog kompleksa vodi Sealse, za koje misli da su novinari, Petrović ih upozorava kakav intervju od njih očekuje, odnosno, objašnjava gledaocima kako funkcioniše srpska propaganda. 




I dok dvojica Foka, Stenton (Kapetan Amerika) i Dafi (Tor) upravo ulaze u jazbinu zveri, ispod nje trojica njihovih kolega koje predvodi Met (Hulk) izvode amfibijski napad. Oni su izronili iz reke, koja treba da predstavlja Miljacku, i neprimetno se prišunjali do spoljašnjeg zida srpskog štaba koji, iako je okrenut ka reci, sa te strane ne brani ni jedan jedini stražar.



Kombinacijom alpinističkih i metaloglodačko-zavarivačkih veština koje primenjuje Džek Porter (Iron man), oni su se uvukli u kompleks i ispod jednog zida postavili eksploziv.



Zatim nam reditelj ponovo prikazuje Foke – lažne novinare koji su konačno stigli u prostoriju u kojoj ih okružen telohraniteljima čeka srpski general Milić, koji po liku predstavlja miks Mladića i Pavkovića, idealnu casting kombinaciju po ukusu kreatora ovog chexa.


Pošto nam je i ovaj glumac bio nepoznat, potražili smo podatke o njemu na Imdb-u i saznali da je on nemački glumac hrvatskog porekla koji je u nemačkim serijama i filmovima specijalizovan baš za role negativaca, uključujući i srpske zločince i krimose, tako da je i u slučaju ovog srpskog ratnog oficira chex casting bio savršen. Da nije u ovom filmu glumio srpskog generala koji treba da asocira na Mladića zbog čega se ovde preziva Milić, Peter Davor bi komotno mogao da nastupi pod svojim imenom i prezimenom jer baš zvuči kao ona izmišljena i živopisna kojim debilni scenaristi chex ostvarenja krste srpske ratne zločince.
Sealovac Dafi, koji izigrava tehničara, razvlači kablove i montira kameru spremajući se za intervju sa generalom pa ga zamoli da nešto kaže kako bi proverio ton. A Milić izgovara tradicionalne reči dobrodošlice kojima svaki srpski general pozdravlja strane novinare, naročito američke.


Po reakciji Amerikanaca na njegove reči zaključujemo da Foke razumeju a sigurno i govore srpski jezik. Pošto je ovaj film namenjen pre svega mlađoj publici, vrlo je verovatno da oni nisu upoznati šta je primarna delatnost ili opis radnog, to jest ratnog mesta jednog srpskog generala, naročito iz Bosne, pa će zato prvo pitanje lažnog tv reportera Stentona koje će uputiti Miliću biti:




Ali pre nego što je stigao da odgovori, Dafi iz kabla vadi iglu sa narkozom i nabija je Miliću u vrat na šta se ovaj skljoka na pod, a u istom trenutku Stenton iz kamere vadi bodež i njime u dva poteza likvidira svu trojicu pripadnika Milićevog obezbeđenja.



Sve su učinili tako brzo i tiho da ni Petrović ni njegovi vojnici, koji stoje ispred te sobe, ništa nisu čuli. Tada odjekuje eksplozija i pod prostorije se ruši. Ispod nje vidimo Meta i ostalu dvojicu Foki koji od Stentona i Dafija preuzimaju ošamućenog Milića.


Srbi tek tada upadaju u sobu, ali kasno jer su se Foke iz nje evakuisale za jednu stotinku. Oni već trče kroz podzemne hodnike srpskog štaba noseći na leđima generala Milića umotanog u ciradu kao u palačinku i jureći ka izlazu koji je pre desetak sekundi u zidu izbušio Iron man, Džek Porter. Naravno, ne propuštaju da još jednom pokažu svoj istančani smisao za humor.





Ali čim su se pojavili na izlazu, tamo ih sačekuju Srbi u desantnom čamcu i zasipaju mecima.


Sealse svi meci promašuju pa oni jednim rafalom poubijaju sve srpske vojnike.






Ali stiže još jedan čamac pun do zuba naoružanih srpskih vojnika koje predvode dvojica sa mitraljezom i raketnim bacačem.




Foke odmah likvidiraju mitraljesca, ali pre nego što su ubili i vojnika sa bacačem, ovaj uspeva da ispali projektil koji  pogađa zid ispred kojeg stoji Kapetan Amerika Stenton.



Ali naravno da superheroju poput njega jedna obična raketa ne može ništa pa tako pola kompleksa leti u vazduh a Stenton ostaje neokrznut, neoprljen i nedirnute frizure.



Istina, ostao je da visi iznad ambisa, držeći se samo jednom rukom, ali samo par sekundi jer za čoveka njegove snage to spada samo u jutarnju gimnastiku.



Srbi iz svojih kalašnjikova ispaljuju kišu metaka na Odmetnike a najviše na vođu Meta ali za Hulka su meci dosadni komarci koji ga samo bockaju ili pak promašuju jer su Srbi očajni strelci nesposobni da pogode ni pet pokretnih meta koje vire sa pola tela iznad minijaturnog zaklona.




Foke se nisu zaustavile u strahu od Srba već da bi ih pustili da se igraju kako bi se nasmejali njihovoj nesposobnosti i suludoj pomisli da mogu da naškode najelitnijoj jedinici USA vojske. A kada im je to dosadilo, oni su jednim rafalom poskidali sve preostale Srbe u čamcu a zatim se vratili u kompleks kako bi se izvukli težim putem, kroz podzemlje srpskog generalštaba jer je nepobedivim veteranima u svakoj od mnogobrojnih opasnih misija koje su uspešno izvršili u dugim profesionalnim karijerama, prelazak prvog nivoa ili igra u modu za početnike ispod časti. Ubrzo nailaze na veliku garažu u kojoj pored kamiona i bornih kola stoji i jedan tenk M-84.



Šta mislite za koje vozilo će se odlučiti Odmetnici?

Tenk sa petoricom Foka probija zid zgrade generalštaba kao u crtaću i spektakularno izleće na ulice Sarajeva pune zabezeknutih srpskih vojnika.


Pobesneli major Petrović mobiliše sve trupe srpske vojske u Sarajevu ne bi li sprečio Meta i ekipu da pobegnu sa Milićem, ali umesto da probaju da blokiraju tenk, oni na njega pucaju iako je u njemu njihov general.


Ali sve je uzalud, tenk kojim upravlja Met dok je nišandžija J.P, iako sa svih strana opkoljen vojskom RS koja na njega ispaljuje celokupan arsenal svog naoružanja, nezaustavljivo juri sarajevskim ulicama kao na trci Formule 1 i gazi sve pred sobom.


Baš kao pravi superheroji iz stripa, Foke svoje supermoći prenose samim svojim prisustvom i na neživu materiju koju dodirnu ili koriste, pa tako tenk u kojem oni sede dobija supersoničnu brzinu zbog koje ne mogu da ga stignu ne samo drugi srpski tenkovi, već ni kamioni pa ni najbrži džipovi kojima su Srbi krenuli u poteru.


Tenk, takođe, postaje i neuništiv i neprobojan pa mu tako čak ni protivtenkovski projektili koji su ga nekim čudom ipak pogodili (jer Met njime maestralno manevriše i izbegava ih za dlaku a i Srbi su, kao što smo videli na početku, očajni strelci) nisu pričinili nikakvu štetu.



Sve što su Srbi uspeli da urade je da sa džipa koji je volšebno sustigao tenk, prebace na njegovu kupolu jednog vojnika koji se spremao da unutra ubaci bombu. Čim je to video, Met je naglo zakočio pa je Srbin ostao da visi na topovskoj cevi a bomba mu je eksplodirala u ruci.




Ko bi rekao da Met i ekipa nikada pre nisu upravljali tenkom, ali takvi su SEALsi, kao što su obučeni za upotrebu svih vrsta oružja i podjednako se dobro snalaze u vazduhu, na zemlji i u vodi (SEaAirLand), tako su u stanju da za nekoliko sekundi nauče da voze tenk ili lovački avion, lakše nego što dete nauči da vozi bicikl.


J.P. nišani milimitarski precizno, i poput kazaljke na satu, okreće top na 10, 95, 275 ili 180 stepeni kako bi Foke eliminisale neprijatelje koji im stoje na putu, nalaze se po bokovima ili ih gone.



Pa tako padaju kao snoplje srpski snajperisti, mitraljeska gnezda, sudaraju se njihovi transporteri i tenkovi i ruši se komunikacioni toranj na koji naleću dva srpska kamiona puna vojnika, samo trenutak nakon što se ispod njega provukao tenk sa Fokama, i eksplodiraju.







Ali koliko god Sealsima adrenalinska trka sa vatrometom ulicama Sarajeva bila zabavna i koliko god Srbi bili bezopasni, oni su ipak poželeli da se odatle evakuišu, ne zato što su se zabrinuli za sebe, već za svoj dragoceni teret koji je u ovoj brzoj vožnji mogao da onako vezan i drogiran polomi vrat. Zato oni traže vazdušnu podršku od svojih britanskih kolega iz SAS-a. Na koji način? Tako što Met preko veze koju sluša ceo grad, svi špijunski centri i satelti, viče: - Halo SASovci, pošaljite nam helikopter za evakuaciju!
Da li je ovaj debilizam scenaristički doprinos Besona ili trademark američkog scenariste koji je pisao Expendables, procenite sami. Ali još kretenskiji će biti odgovor Sasovaca koji će Met dobiti:


Znači ova petorica NATOvaca upadaju u po bela dana u srpski generalštab, otmu im generala, usput pobiju pola srpske vojske i poruše pola grada, a druga NATO jedinica ih obaveštava da ne može da im pomogne jer nema ovlašćenje da deluje u tom području.
Nema veze, nisu Met i njegovi momci prvi put bili u ovakvoj situaciji. Vadiće se sami. Time će izazov za njih biti još veći. Nakon što su izašli iz centra grada, oni, da bi se izvukli iz Sarajeva (pošto srpske vojske u ovom filmu nema izvan grada) kreću ka mostu koji je, kao što smo na početku filma videli bio srušen, ali se sada čudesno obnovio sam od sebe.


Ali to je normalno u fantasy filmu o superherojima. Međutim, kada su došli do polovine mosta, videli su da su im Srbi sa druge strane već preprečili put sa dva tenka ispred kojih u džipu stoji lično Petrović, glavom i ciničnim osmehom.


Foke ne mogu ni nazad jer su Srbi tenkovima i borbenim vozilima zatvorili i odstupnicu. Pa šta će sad? Hoće li ići na proboj, to jest hoće li ponovo primeniti silu pošto na naše iznenađenje ni oni, a ni tenk u kojem se nalaze ne mogu da lete, ili će se za promenu odlučiti na lukavstvo? I jedno i drugo. J.P. prvo okreće top tenka na levi bok a zatim ispaljuje granatu u ivicu mosta koja se nakon eksplozije urušava, a potom Met upravlja tenk na nastalu rupu u konstrukciji i kroz nju ga surva u reku.




Naravno da su Petrović i svi srpski vojnici ostali podjednako zabezeknuti kao i gledaoci koji su ovu vratolomiju dosad videli samo u crtaćima. A Foke su jedva dočekale da tenk potone na dno reke. Onda su povadili maske i boce sa kiseonikom koje su naravno sve vreme nosili sa sobom (iako nam to nije prikazano), a onda iz tenka, čiju su kupolu otvorili kao vrata od kaubojskog saluna, opušteno isplivali u vodu noseći sa sobom i Milića zašivenog u vreću. Kako li samo on diše, jasno je samo autorima ovog chexa.


Džaba su srpski vojnici po naređenju svog majora ispraznili sve šaržere pucajući u vodu ne bi li pogodili bahate Amerikance, kada su se Foke sada našle u svom prirodnom okruženju u kojem su apsolutno nedodirljivi i svemoćni, kao da su uplovili u drugu dimenziju, odvojenu od ovog sveta.



Zato su ležerno plivali između metaka, a zatim izronili kilometar dalje. I tu su ih po naređenju Petrovića čekali Srbi u desantnim čamcima kojih Vojska Republike Srpske u ovom filmu ima više nego što ih i danas zajedno imaju vojske svih država bivše Jugoslavije.


Ali ovi nesrećnici su za Meta i njegovu ekipu bili samo dezert posle bogatog ručka u Sarajevu.



Baš kada su se Foke popele na čamac sa svojim dragocenim tovarom kako bi se rekom udaljili od svojih progonilaca, primili su poziv od Sasovaca koji su im javili da su dobili odobrenje da ih izvuku i tražili (ponovo bez šifre) lokaciju. Mat im na to podsmešljivo odgovara:



Nakon što smo sve ovo videli, logično je da smo se zapitali da li su za ovaj film uopšte angažovani vojni konsultanti. Na naše iznenađenje, na špici smo pročitali da jesu i to dvojica, od kojih jedan baš iz Navy SEALsa. Pa šta su onda radili na snimanju? Spavali? Verovatnije je ipak da su samo aminovali sulude SF ideje reditelja i ostatka autorske ekipe oduševljeni time što su njihovu jedinicu pretvorili u superheroje iz stripa čime se mit o svemogućim i neuništivim  Fokama samo učvrstio, a njihova slava još više proširila.   
А da je takav prikaz SEALsa samo bajka i da je realnost nešto sasvim drugo, pokazuju podaci o broju poginulih i ranjenih pripadnika ove jedinice kao i o neuspešnim akcijama i nesrećnim slučajevima koji su se tokom njih dešavale.



U jednoj od prvih misija nakon osnivanja najelitnijeg tima Navy SEALsa – Tima 6, njihovom učešću u američkoj invaziji na Granadu 1983. godine, četiri pripadnika jedinice su nastradala kada su iz helikoptera pali u more i udavili se. U decembru 1989. u invaziji na Panamu ponovo gine četvoro Sealovaca dok ih je osmoro ranjeno u akciji zauzimanja aerodroma.


U katastrofi koju su Amerikanci doživeli u oktobru 1993. u Mogadišu, u Somaliji, u pokušaju da zarobe najbliže saradnike somalijskog komandanta Mohameda Faraha Aididija, poznatoj celom svetu ponajviše preko filma Ridlija Skota Pad crnog jastreba, i izgubili 19 ljudi, učestvovalо је i nekoliko Sealsa mada tada u toj zemlji nisu imali gubitke. Ali jesu prošle godine kada je jedan član Tima 6 ubijen u obračunu sa pobunjeničkom grupom Al-Šabab. Iako su poginule imali i u Iraku (preko 15 u zadnjih deset godina), najteže gubitke jedinica je pretrpela u Avganistanu gde su u borbi da sačuvaju kontrolu nad najvećim svetskim plantažama opijumskog maka...ops!...da sačuvaju mladu avganistansku demokratiju od talibana, izgubili više od 30 ljudi.



To je počelo već sa prvom operacijom koju su izveli u toj zemlji u martu 2002. godine kada je visoki oficir Tima 6 Nil Roberts iznad planinskog vrha Takur Gar ispao iz helikoptera pravo među talibane koji su ga odmah ubili, a u pokušaju da bude spasen poginulo je još nekoliko pripadnika drugih jedinica američke armije.



Najveće žrtve u jednoj akciji Foke su takođe imale u Avganistanu kada ih je 17 poginulo u obaranju helikoptera u avgustu 2011. godine. Iako su ga srušili talibani, porodice ubijenih Sealovaca su za ovu pogibiju okrivili vladu Baraka Obame koja je, kako su nakon sprovedene privatne istrage tvrdili, preko svojih agenata među pobunjenicima, njima dostavila koordinate kretanja helikoptera i praktično im ga namestila na nišan.


Zašto? Da bi uklonila nezgodne svedoke, jer je ekipa Sealovaca koja je u helikopteru zajedno sa ostalim američkim i avganistanskim vojnicima toga dana poslata u akciju (ukupno 38 ljudi), samo tri meseca ranije bila deo tima od 25 Sealsa koji su učestvovali u navodnoj likvidaciji Bin Ladena u Pakistanu. Potvrda sumnji porodica ubijenih Foka stigla je u martu 2013. kada je još 6 pripadnika istog tima poginulo u padobranskoj vežbi u Arizoni u bazi Pinal Air Park, a američka vlada do danas nije dozvolila sprovođenje nezavisne istrage o tim pogibijama.


Za Avganistan se vezuje i najveći neuspeh Sealovaca kada su u pitanju spasilačke misije. Iako se tokom brojnih akcija u kojima su oslobađali iz zarobljeništva proameričke političare ili otete humanitarne radnike, dešavalo da pogine i po neki pripadnik Foka (kao prilikom oslobađanja doktora Dilipa Jozefa 2012.), nikad se nije desilo da u tim misijama nastrada i sam talac. Sve do oktobra 2010. godine kada su u pokušaju da je oslobode iz ruku talibana, u avganistanskoj provinciji Kunar ubili škotsku humanitarku Lindu Norgrov tako što je jedan od Sealovaca, ne obazirući se na Škotlanđanku, bacio granatu na jednog od otmičara koji je iza nje stajao.


Naravno da od holivudskih zabavljača za široke narodne mase kakvi su reditelj Kvejl i scenarista Vink, kao i od njihovog francuskog kolege Besona, nismo mogli da očekujemo film koji će realno prikazati ovu jedinicu a još manje da je demitologizuje, već samo lošu kopiju superherojskih filmova, o besmrtnim i bezgrešnim specijalcima američke armije. Ali pomenutim filmadžijama ipak ne bi ispao dolar iz džepa da je bar jednu Foku u ovom filmu makar okrznuo neki protivtenkovski projektil, ako im već meci nisu mogli ništa.           

Da se vratimo sada filmskim Fokama, onim neranjivim i besmrtnim.


                                                     
Sledeće što ćemo videti je noćni kadar nekog vojnog kompleksa za koji nam piše da je glavna operativna baza USA u BiH.


1995. godine? Kako bre? Ako ne računamo specijalce, obaveštajce i instruktore koji su za vreme rata tajno bili angažovani u Armiji BiH i HVO kao i u navođenju vazdušnih udara NATO na položaje VRS, američke trupe su zvanično na teritoriju Bosne i Hercegovine ušle tek nakon Dejtonskog sporazuma u okviru SFOR-a, nakon čega počinje lov njihovih specijalnih jedinica na oficire i vojnike Vojske Republike Srpske koje su ili likvidirali ili otimali da bi ih isporučili svojoj inkviziciji u Hagu, a u čemu su naravno, učestvovali i pripadnici Navy SEALsa.
Otkud onda oni u Bosni u ovo vreme? Pa otud što su scenaristi tako zamislili.


U tu bazu upravo stiže kamionet sa živinom, a iz njega jedan po jedan izlaze Met, Stenton i ostale Foke. Dočekuje ih njihov pretpostavljeni, admiral Levin (J.K.Simons), koji u ovom filmu komanduje svim američkim jedinicama u Bosni?!



Ali oni mu nisu doneli piliće za fried chicken već mnogo vredniji i veći ulov – vepra kapitalca, generala Milića lično koga izvlače iz kamioneta uvaljanog u perje. S obzirom na to da su autori ovog chexa kauboji, začudili smo se da ga nisu umazali i katranom kako bi ga dodatno ponizili.


Ispostavlja se, dakle, da je ova akcija kidnapovanja srpskog generala izvedena na osnovu naređenja samog vrha američke vojske kako bi mu se sudilo za ratne zločine. Nema nikakve sumnje da su scenaristi ovog filma inspiraciju za otmicu generala Republike Srpske od strane Navy SEALsa pronašli u realnosti, istina posleratnoj, jer je tri godine nakon završetka rata u Bosni, 1998, tim specijalaca upravo ove jedinice (Tima Six) kidnapovao generala VRS Radislava Krstića, komandanta Drinskog korpusa, i isporučio ga Hagu. Naravno da ta akcija nije bila nimalo spektakularna kao što je prikazana u filmu već je više ličila na otmicu civilnog lica koju izvodi grupa maskiranih kriminalaca da bi od porodice otetog iznudila otkup, a još manje je bila herojska jer nije bila potrebna nikakva hrabrost niti veština da se savlada čovek koji umesto noge raznete granatom, ima protezu. Pravi Sealsi su za tu akciju sigurno bili odlikovani, a kako su prošle njihove filmske kolege, upravo ćemo videti.
I pored uspešno izvršenog zadatka, admiral Levin Foke ipak poziva na raport i trkeljiše ih jer je zbog njihovog divljanja po sarajevskim ulicama ova tajna misija razotkrivena zbog čega će on morati da se pravda u Vašingtonu.


Sledi kliše scena iz stotina američkih ratnih filmova u kojima komandant napušava svoje mačo vojnike zato što su pri izvršavanju zadatka prekoračili pravila službe.



Osim što je bajata, nije ni uverljiva jer se u njoj kao i u svim ostalim u filmu, J.K. Simons žestoko preglumljuje zbog čega njegov Levin izgleda kao karikatura američkog generala iz neke filmske parodije i najviše podseća na njegovu ulogu Dž. Džone Džejmsona, šefa Pitera Parkera iz Spajdermena.
Pošto ih je iskritikovao i izvikao se na njih, Levin im saopštava da će zbog sranja koje su prilikom akcije napravili, tri dana biti van stroja, to jest na prinudnom odmoru. Odmetnici se nisu mnogo potresli jer su na ovakve kazne navikli. Ali za njih sledi prijatno iznenađenje, jer nakon što su istrpeli kanonadu uvreda od svog pretpostavljenog, od njega dobijaju viski kao nagradu za uspešno obavljen zadatak. Zvanično, on je morao da ih ukori i kazni da bi ispoštovao formalnost i proceduru, ali nezvanično, kao i svaki američki oficir, on je ponosan na svoje momke.
A gde će da proslave? U kantini unutar baze? Naravno da ne, već u srpskom kafiću usred Sarajeva čiji gazda se zove Petar.


Inače, glumi ga Hrvat kome je ova uloga bila sigurno najteža u životu.


Znači, umesto Sarajeva pod kontrolom muslimanskih snaga koje su tokom rata pobile 7000 i iz grada proterale desetine hiljada Srba, mi u ovom filmu vidimo Sarajevo kojim upravlja vojska Republike Srpske a srpski civili mirno žive i provode se po svojim kafićima. Novinari iz Federacije su takođe bili nezadovoljni ovakvim prikazom ratnog Sarajeva, ili da budemo precizniji, besni, ali iz potpuno drugih razloga. Oni strancima nisu zamerili što su prikazali kako Srbi u glavnom gradu bivše BiH mirno žive i drže ugostiteljske objekte jer se to uklapa u muslimansku laž o multietničkom Sarajevu u toku rata (a naravno i posle njega), već zato što je život u ratnom Sarajevu prikazan kao mirnodopski umesto da su kao i u svim dosadašnjim chex ostvarenjima gledaocima u inostranstvu prikazana „ratna razaranja, genocid golorukih muslimana i ratni zločini koje su nad njima i gradom herojem počinili velikosrpski agresori.“



Pa tako filmski kritičar i kolumnista sarajevskog časopisa Stav, Mirza Skeneragić, ogorčeno piše:

"Dok cijeli svijet od Hollywooda očekuje još i “trash” horor ili urnebesnu komediju o agresiji na BiH, kao posljednju stanicu na putu apsolutnog ponižavanja žrtava, u holivudskoj filmskoj mašineriji u međuvremenu je stvoreno nešto između – avanturistička ratna akcija Odmetnici (Renegades) režisera Stevena Qualea. Jer, kao novi holivudski promašaj, film Odmetnici više ne vrijeđa samo film kao umjetničku formu već uveliko narušava i njene presudne etičke norme. Odmetnici prikazuju već općepoznatu ideju o američkom, odnosno holivudskom pogledu na agresiju, u kojem je uglavnom nepoznanica ko je ratovao i zašto, te spremnost savremenog Hollywooda na iskorištavanja najtragičnijih historijskih trenutaka. Također, za razliku od pojedinih američkih filmova o agresiji, koji su, uprkos apsolutnoj filmskoj bezvrijednosti, imali određeni etički cilj u prezentiranju istine o zločinima, npr. U zemlji krvi i meda (2011), za ostvarenje Odmetnici zarada je jedini prioritet."

Ali dok smo mi i bosanski muslimani, svako iz svojih razloga, bili kivni na Amerikance, Nemce, Belgijance i Francuze predvođene Besonom, Hrvati su zadovoljno trljali ruke. Em su njihovi glumci i filmski radnici dobro zaradili, em su pomogli u nastanku još jednog antisrpskog filma, em su kroz njega promovisali najpoznatiji brend svoje tisućljetne kulture. Na šta mislimo? Na još jedan u nizu gafova koji će biti pripisan autorima ovog chexa iako su im ga ovde očigledno podvalili njihovi hrvatski partneri. Pa tako u srpskom kafiću usred rata, na sav glas trešti najpoznatija pesma najpopularnijeg umetnika Hrvatske, ustaškog klovna Tompsona.



Koliko je ovo bilo značajno za Hrvate, najbolje govore euforični naslovi koji su se pojavili u njihovim medijima čim je film počeo da se prikazuje u evropskim bioskopima:





A tekstovi koji su se ispod njih mogli pročitati bili su još luđi. Pa tako 24sata svojim čitaocima prenosi sledeće:

Dok se američki marinci pripremaju za vojnu misiju u kafiću i ispijaju žesticu na eks, hrabre ih stihovi Thompsonova hita kojim se pjevač proslavio početkom devedesetih. Do zaključenja broja na naše pozive Perković se nije javljao pa su njegovi dojmovi o filmu u kojemu je i sam “zapjevao” zasad nepoznati. Zamjenik načelnika općine Ružić Dalibor Durdov, u koju spada i selo Čavoglave, nije imao pojma da se njihova općina proslavila i u američkim kinima: - Thompson je nakon kipara Ivana Meštrovića proslavio naš kraj, zbog kojeg nas posjećuju turisti iz cijelog svijeta - istaknuo je Durdov. Dodao je kako većina mještana ni ne zna za film koji se trenutačno prikazuje u hrvatskim kinima niti kakvu je “ulogu” u njemu imao njihov omiljeni pjevač. - Nažalost, mi nemamo ni kino pa će morati ‘Odmetnike’ pogledati negdje drugdje - ispričao je zamjenik načelnika.



I Tompsonova pesma u sarajevskom kafiću zasmetala je gore pomenutom muslimanskom novinaru, iako su 1995. bosanski muslimani i Hrvati već uveliko bili u ratnoj koaliciji koju su sklopili po nalogu Amerikanaca kako bi se zajedničkim snagama uspešnije borili protiv Srba i uz američku vojnu podršku preokrenuli tok rata.

U srpski kafić usred ratnog Sarajeva, koje drži srpska vojska, dolazi pet američkih specijalaca koji su tog dana pobili nekoliko stotina srpskih vojnika i oteli im generala, da sve to proslave. A gazda kafića im lično donosi viski da ih za to počasti na račun kuće.



Može li gluplje i besmislenije od toga? Naravno da može, tek smo na početku filma. I dok Amerikanci piju i usput maltretiraju neke srpske momke koji su bili previše glasni, između stolova se pojavljuje lepa lokalna konobarica Lara Simić (holandska manekenka-glumica Silvia Houks, Luv iz novog Blejd ranera). Čim su je ugledali, Foke je oduševljeno pozdravljaju:



Iz ovoga zaključujemo da su, iako na tajnoj misiji, oni stalni gosti ovog kafića i da ih svi Srbi u Sarajevu poznaju. Svi osim neobaveštenog majora Petrovića koji je sve do tog dana živeo u ubeđenju da su oni novinari. Sve Foke osim Stentona se nabacuju Lari a najuporniji je Crna Udovica Ben.



Ali Lara ignoriše bogate i moćne udvarače braneći poslovičnu čast i moral srpskih konobarica koje čvrsto odolevaju nepristojnim ponudama stranih gostiju i turista ma koliko one bile primamljive i bogate. Definiciju Larinog moralnog koda daće bahatim Amerikancima ali i gledaocima njen gazda Petar objašnjavajući Benu zašto je ona neosvojiva tvrđava čak i za jednu od najjačih specijalnih jedinica sveta.


Foke moraju da priznaju poraz. Nakon kafića nastavljaju provod u gradu ali svako odlazi na svoju stranu. Pre nego što je krenuo na kebab, Met upozorava svoje kolege da se čuvaju Petrovićevih momaka jer kako kaže, on teško podnosi poraz. Ali oni nemaju razloga za brigu jer Petrović je očigledno retardiran – umesto da dođe u centar Sarajeva i pohvata ih ili likvidira dok bez oružja razgaćeni sede u kafiću u koji redovno izlaze, on je angažovao celu vojsku Republike Srpske da ih traži širom Bosne. A ostatak vremena ih sigurno traže otvarajući šahtove po Sarajevu.
Ali gde se to uputio Kapetan Amerika – Stenton? On kroz uske ulice dolazi do neke kućice, kuca na vrata a otvara ih – Lara.



Stenton je strasno ljubi a onda sledi vatreni seks.


Toliko o Larinom moralu. Čekajte malo, nije to bilo kresanje za pare sa bogatim strancem kao što ste površno zaključili. Iz razgovora koje će njih dvoje nakon toga voditi saznaćemo da se između njih rodila ljubav još otkad je Stenton stigao u Bosnu.



Pa on nije samo Kapetan Amerika već i oficir i džentlmen.
Ali Lara ne želi da napusti svoju zemlju kada joj je najteže. 


Ona razoružava Stentona kontrapitanjem na koje on nema odgovor. 


Ej, bre, shvatate li vi kakav je redak cvetak ova žena? Amerikanac hoće da odvede domorotkinju iz njene prašume u kojoj se plemena već tri godine kolju do istrebljenja, u svoju bogatu i civilizovanu zemlju, a ona to odbija. Ali to nije jedini razlog zbog kojeg Lara ne prihvata njegovu ponudu. Postoji još nešto, mnogo uzvišenije od lokalpatriotizma a to je humanitarni rad u korist celog naroda Bosne.





Ova divna žena je kosmopolita, ona ne misli samo na to kako da pomogne svom narodu već svim narodima Bosne koji žive u ovoj oazi multietničnosti kakvom je u ovom filmu predstavljena ratna Bosna. Zar je onda čudno što je surovom američkom specijalcu kome je posao da po nalogu svoje vlade ubija i kidnapuje ljude širom sveta, srce slomila žena koja se bavi humanitarnim radom?
Lara odlazi u kuhinju da svom oficiru i džentlmenu pripremi večeru ali tamo zatiče nezvane goste – svog brata Milenka (koga glumi tamnoputi alžirski glumac) u društvu srpskog kriminalca Borisa (glumi ga Hrvat). Boris od Lare traži da mu otkrije gde krije zlatnu polugu što ona i pored ubeđivanja od strane brata odlučno odbija. Evo prilike da čujete kako je hrvatski profesor jednu Holanđanku i jednog Alžirca naučio da govore srpski jezik.

                                        
Stenton se pojavljuje i spasava svoju dragu rutinski sređujući trojicu krimosa ali četvrti sa pištoljem mu dolazi sa leđa i on se predaje da ne bi ugrozio Larin život. Srpski kriminalci ih pod pretnjom oružja izvode iz kuće, verovatno ka nekom podrumu gde će od Lare silom doći do informacije koja im je porebna. Srećom po ljubavni par, Barns ih je pratio jer odavno zna za njihovu ljubavnu tajnu pa su on i Stenton za dve sekunde poslagali srpski ološ.



Zanimljivo je primetiti kako Foke svoje supermoći koriste samo u borbi u kojoj neprijatelj upotrebljava teško naoružanje i tehniku, dok u borbi sa živom silom, bilo da je 5 na 5 ili što je češće 5 na 100, sve rešavaju samo običnim ljudskim sposobnostima -  borbenim tehnikama i veštinama. Pošto Lara na Barnsovo pitanje „Ko su ti ljudi?“ odgovara da ne poznaje nikog osim svog brata koji je upao u loše društvo, on savetuje Stentona da od nje pokuša da izvuče šta su srpski lopovi kod nje tražili. Lara nema srca da od svog američkog princa više krije tajnu. Ona ispod sudopere vadi zlatnu polugu od 24karatnog zlata težine 12,4 kg koja, kako mu kaže, vredi 150.000 dolara.



A kada je on upita otkud joj, Lara započinje priču svoga dede iz Drugog svetskog rata. Sada nam reditelj prikazuje nastavak scene sa početka filma koja je prekinuta kada su Nemci isterali sve stanovnike Grahova iz ovog mesta i sproveli ih u nepoznatom pravcu a jedini koji im je pobegao je dečak koga je na vreme sakrila njegova majka. Konačno ćemo videti zašto nijedan stanovnik nije smeo da ostane u Grahovu. Zato što su Nemci celokupan tovar zlata koji su u polugama dovezli iz Pariza, smestili u sef banke koja se nalazi u ovom mestu.


Otkud sad banka u jednom bosanskom mestašcu i zbog koga li je otvorena? Da bi u njoj sirotinja iz Grahova držala svoje dragocenosti ili zbog nekog bogataša iz Sarajeva koji iz hira nije hteo da svoje bogatstvo čuva u banci u svom gradu već baš u Grahovu, zbog čega bi morao da pređe pola Bosne. Ne znamo kome od dvojice scenarista je ova glupost pala napamet ali je on rešio da je podigne na kvadrat tako što je smislio da banka u ovoj varošici poseduje jedan od najsigurnijih sefova na svetu sa kojim će i 50 godina kasnije imati muke čak i jedna od najobučenijih i najopremljenijih svetskih specijalnih jedinica, specijalizovana za probijanje i demoliranje najčvršćih prepreka i objekata.
Dečak koji se sakrio ispod nemačkog kamiona krade jednu zlatnu polugu i beži iz Grahova u suprotnom pravcu od onog u kojem su Nemci odveli ostale civile. Pošto nije mogao da trči dovoljno brzo zbog težine poluge, on je zakopava ispod jednog spomenika na izlasku iz grada.


A zatim natrčava na partizane, koji kao što smo videli na početku, spremaju neku diverziju. Tada sa drugog kraja grada odjekne rafalna paljba praćena kricima nakon čega je sve utihnulo. Nemci su postreljali sve Grahovčane uključujući i dečakovu majku. Partizanski vođa koji drži detonator, pruža priliku dečaku da se odmah osveti nacistima tako što mu daje da on pritisne ručicu i aktivira dinamit koji su oni postavili na brani iznad grada čijim probijanjem će se na Grahovo izliti voda iz jezera i potopiti sve Nemce.


Dečak to i čini, brana eksplodira, na Grahovo se sruči ogromna količina vode u kojoj Nemci zajedno sa opljačkanim zlatom pronalaze svoj grob.






Nećemo sad da se zamaramo time što su partizani minirali branu i planirali da je te večeri dignu u vazduh i poplave sopstveno mesto i pre nego što su Nemci uopšte došli u njega, ili što plan nisu promenili ni kada su saznali da su nacisti u gradski sef smestili zlato od kojeg su partizani mogli da fiansiraju svoju borbu protiv okupatora a i svoju revoluciju bar za narednih 50 godina i lično se obogate, jer se ni autori scenarija nisu smarali tim detaljčićima koji samo zlonamernim kritičarima mogu izgledati kao krupan propust.



Ali kakve veze ima ova priča sa Larom i kako je zlatna poluga koju je pokazala Stentonu dospela u njene ruke? Pa ima i te kako jer je dečak koji je polugu ukrao od Nemaca i sakrio je, bio Larin deda koji joj je pred smrt otkrio svoju tajnu i poverio gde se ovaj vredan komad zlata nalazi. A nalazio se ispod kipa potopljenog Grahova na dnu jezera. Kakvo sad jezero? Beson i njegove američke kolege su očigledno bežali sa časova fizike jer kako drugačije objasniti da je nakon što je probila branu, voda ostala na istom nivou kao i pre toga, odnosno da se jedno jezero pražnjenjem vode pretvorilo u novo iako nije bilo nikave prepreke da voda slobodno otiče pa je zato i bilo nemoguće da filmsko Grahovo bude pod vodom. Očekivali biste bar od reditelja Stivena Kvejla,  koji je radio na filmovima kakvi su Titanik i Ambis, da to sigurno zna. Ili ipak mi samo cepidlačimo?  


A scenaristima ni geografija ne ide od ruke (što se kada su u pitanju autori chex filmova već podrazumeva) jer se ovo jezero, koje je potopilo Grahovo, u filmu nalazi pored Sarajeva.



- Pustite šuplje priče – dobacuje nam Lara, važno je da je ostatak zlata, to jest sve ostale zlatne poluge i dalje tamo gde su i bile, na dnu jezera, u sefu banke.
Zato ona vodi svog dečka na ronjenje kako bi se i sam u to uverio.



Ali kako je Lara uspela da dođe do zlatne poluge koju je bila pokazala Stentonu? Kako je izvadila sa dna jezera? Duboko udahnula, zaronila, pokupila je i izronila? Zar i ona poseduje supermoći kao i njen Kapetan Amerika, odnosno da se nisu prenele na nju nakon seksa sa njim, dakle, da li je i ona superhuman odnosno superčovek? Ne, ona nije superčovek već superžena, nije superhuman već superhumana, ali supermoći ne poseduje. Zato je ronila sa ronilačkom opremom, sa ovom istom u kojoj je povela Stentona u podvodnu ekspediciju.



A otkud Lari koja živi skromno u stančiću od 20 kvadrata i konobariše da bi preživela u ratnom Sarajevu, ronilačka oprema i odelo koje košta bar nekoliko stotina evra? E stvarno ste maliciozni! Valjda je od tog nebitnog podatka važniji njen plemeniti cilj sa kojim će upravo upoznati svog voljenog.



Sad vam je jasno zašto za ulogu srpske konobarice nije izabrana neka seks bomba pozamašnih oblina već ovo tanano stvorenje devičanskog i svetačkog lica i srnećih očiju. Koji bi čovek mogao da odbije ovakvu molbu iz usta žive svetice a kamoli specijalac Foki kome je srednje ime soft hart. Zato ćemo je od sad, pa na dalje i ubuduće zvati Saint Lara.

Stenton je svestan da neće uspeti da izvadi zlato bez pomoći svojih ortaka, pa ih zato zove kod Saint Lare, pokazuje im zlatnu polugu koja vredi 150.000 dolara i poverava da na dnu jezera leži još 2.000 istih. Dafi na to pita Crnu udovicu Bena: - Koliko, Bene? – a ovaj crnja, koji je izgleda jedina Foka u ovom timu koja ume da računa, odgovara: - 300 miliona dolara.
Specijalci su prvo zabezeknuti da bi već sledećeg trenutka poskakali sa stolica spremni da se glavačke bace u jezero. Svi sem njihovog vođe Barnsa koji će ih ohladiti navodeći dva podjednako glupa razloga zbog kojih smatra da je takva operacija teško izvodljiva:



Pa dobro, zar vi niste elitna jedinica koja je specijalizovana upravo za akcije na vodi i pod vodom i zar niste pripadnici najmoćnije vojne sile sveta koja je usred Bosne instalirala svoju bazu odakle njeni vojnici izlaze da pobiju pola neprijateljske vojske u jednom danu i otmu joj generala a onda se vrate nazad na spavanje kao da su bili u bioskopu?
Stenton je pretpostavio da njegov rigorozni šef Barns neće izlagati riziku svoje momke iz čiste pohlepe, već da ih na ovu opasnu akciju može motivisati samo nešto više od puke materijalne koristi, od mogućnosti da dođu do pišljivih 300 miliona dolara i penzionišu se na Havajima, a to je, naravno, humani cilj koji će im dvoje zaljubljenih odmah predstaviti. Saint Lara razvija kartu područja oko jezera i drhtavim glasom ih upoznaje sa tragičnom i teškom sudbinom ljudi koji žive oko potopljenog Grahova.




Ali ona je zaboravila da ovo govori pripadnicima organizacije kojima je pomoć nemoćnima, bolesnima, gladnima, siromašnima, kao i zaštita životne sredine, osnovni delokrug delovanja. Na to, to jest NATO će je podsetiti J.P.


Posle ove rečenice Saint Lara je ostala bez teksta ali zato njen Kapetan Amerika ima čvrste argumente da uveri svoje drugove zašto je neophodno da izvade zlato iz jezera.




Replike koje izgovaraju junaci ovog filma kao da su prepisane iz govora EU komesara koji vršljaju po Srbiji ili snimljene na predavanjima zapadnih nevladinih organizacija.
Ali Hulk Barns je tvrd, nepoverljiv i surov. On provocira Saint Laru pitajući je kako može da zna da ona neće sve zlato uzeti za sebe i pobeći za Švajcarsku. Ali nju ovo sumnjičenje nije uvredilo jer se toliko puta u toku svog humanitarnog rada sretala sa sličnim pitanjima, već je samo nateralo da potpuno otvori dušu i govorom na kojem bi joj pozavidele i finalistkinje izbora za mis sveta, otopi Hulkovo srce i transformiše ga u dr Benera.


Rekosmo li da je Saint Lara redak cvetak? Srpkinja koja je iznad svih etničkih i verskih podela i razlika, za koju ne postoje ni entitetske ni državne granice, koja je lojalna svojoj zemlji, Bosni i Hercegovini i posvećena spasu i pomoći bosanskom narodu. Takve Amerikanci u Srbiji plaćaju suvim zlatom a ovom bizgovu je trebalo toliko vremena da shvati koliko su takve Srpkinje dragocene. Ali šta je sad ovo, Barns je izgleda nešto drugo imao u planu – on predlaže da se zlato raspodeli na 6 delova - 5 njima a jedan Lari.
Ali ona ne odustaje.


I ume da bude više nego ubedljiva:


Da li će Foke pristati?

Odgovor ćemo čuti u teretani vojne baze u koju su došli da bi sa tegovima izvagali i argumente za i protiv ove akcije. Ben, J. P. i Dafi nabrajaju sve rizike operacije i razloge zbog kojih nema racionalnog opravdanja da se ona izvede. 



Ako izuzmemo, naravno, onaj da je treba izvesti u području u kojem nemaju ovlašćenje za dejstvo što navode već drugi put jer je očigledno namera  scenarista da istaknu kako se američki vojnici, pa čak i specijalci, iako tu i tamo zaobiđu lokalne zakone i ucmekaju nekoliko stotina lokalnih vojnika, strogo pridržavaju međunarodnih konvencija o suverenitetu i teritorijalnom integritetu svake države. Zaljubljeni Stenton je jedini koji hoće da krene u lov na blago za Saint Laru i njen narod i zato sva četvorica Foka sa nestrpljenjem očekuju šta će reći njihov šef Barns. A on će im posle dugog ćutanja i razmišljanja održati govor koji će otkloniti sve njihove strahove i dileme jer će oni shvatiti da su žrtve koje će možda podneti u ovoj akciji zanemarljive u odnosu na veliko dobro delo koje će, ako u njoj uspeju, ostaviti za sobom.


Sad vam je valjda jasno zašto Lara zaslužuje da bude Saint jer ona ne samo da pomaže unesrećene već svojom duhovnom snagom i čistotom preobražava ljude i od surovih, egoističnih vojničina krvavih ruku stvara nesebične, velikodušne i saosećajne ljude koji svoje prethodne grehe iskupljuju veličanstvenim dobrim delima.
Te noći Stenton odlazi kod Saint Lare u kafić. Sigurno da bi je obradovao vešću da su svi njegovi drugovi pristali da joj pomognu? Ne, on je posumnjao u njenu ljubav i želi da je pogleda u oči i od nje dobije odgovor na pitanje koje ga muči.




Dobiće naravno standardan odgovor iz najgorih američkih ljubića, ali zatreskanom Ameru će i to biti sasvim dovoljno.






A da li će Foke uspeti da izvade blago iz jezera i da li će polovinu dobiti Lara, za narod Bosne, saznajte u nastavku:
http://chetnixploitation.blogspot.com/2018/10/renegades-2deo.html

No comments:

Post a Comment