Wednesday, July 2, 2014

LILIUM BOSNIACUM (Patriot 2011, Streljanje 2012 - Drugi deo)


Posle svega što smo videli u filmovima Zlatnog ljiljana, logično je da smo se zapitali ko su i odakle su ljudi koji su u stanju da na ovaj način manipulišu decom, indoktriniraju ih trujući ih šovinističkom mržnjom i verskim fanatizmom, a da putem svojih dokumentarnih filmova kod svojih sunarodnika potpiruju želju za osvetom i prizivaju novi rat na Balkanu, iako dobro znaju kakve je posledice ratni sukob u Bosni imao po pripadnike njihovog naroda. Ali ako ste i vi, baš kao i mi, očekivali da ćete sedište Zlatnog ljiljana pronaći u Federaciji BIH, ili pak u centru Raške oblasti – u Novom Pazaru, prevarili ste se. Ispostavilo se da Ljiljan svoja ratnohuškačka i nacionalistička filmska ostvarenja, proizvodi i plasira iz – Švedske.


Ali ako bolje razmislimo, shvatićemo da to ipak nije toliko iznenađujuće, jer koliko smo samo puta pre, u toku i posle rata u ex YU čuli ratne pokliče i poruke nacionalne i verske mržnje upravo od pripadnika dijaspore učesnika u krvavom jugoslovenskom sukobu, od ljudi koji su udobno zavaljeni u svojim foteljama u Švedskoj, Australiji, Kanadi, Argentini, Nemačkoj i Americi, na lošem maternjem jeziku pozivali na istrebljenje i proterivanje drugih nacija i psovali majku ćetnicima, balijama, ustašama i šiptarima iako su ih, kao i rat, videli samo na televiziji.
Zato oni muslimanski gledaoci koji progutaju propagandu koju im kroz svoje filmove servira Zlatni ljiljan, i u slučaju novog rata na Balkanu krenu u džihad, ne treba da se iznenade niti razočaraju ako im se tvorci njihovih omiljenih filmova ne pridruže, već se izgovore da su oni umetnici koji će njihovu borbu pomagati iz pozadine svojim umetničkim radom. Ali neko ko je svoju ličnost, politička i verska ubeđenja mogao da formira na načelima koja zastupa i promoviše ova fondacija kroz svoje delovanje, bez problema bi prihvatio i ovo objašnjenje. Takvima bi i put u dženet bio lakši ako znaju da će biti ovekovečen umetničkim delima kakve je sposobna da realizuje jedino veb televizija Zlatni ljiljan.

Ekipa Ljiljana na premijeri Genocida u Prijedoru održanoj u Švedskoj, sa specijalnim gostom, Nezimom Halilovićem Muderisom. 

Pošto smo ustanovili ko su, šta rade i odakle su genijalci iz Zlatnog ljiljana, iliti u Švedskoj, Liliuma Bosniacuma, logično je bilo da se zapitamo i ko ih finansira?
Evo šta oni sami kažu o tome na svom sajtu http://www.zlatniljiljan.org/ (sa kojeg su ovde prenete fotografije sa snimanja i promocija njihovih filmova):
Rad fondacije Zlatni ljiljan finansira se isključivo donacijama sponzora i prodajom DVD izdanja.
Aha, pa finansijeri ovakvih nevladinih organizacija mogu biti samo iz država kao što su Saudijska Arabija ili Turska, reći će odmah neki naši čitaoci. Nama je, međutim, bilo teško da poverujemo da iza ovako amaterski sklepanog i jeftinog propagandnog programa, a pogotovu animiranih filmova kakve proizvodi Ljiljan, stoje fondovi bilo koje države, a kamoli tako velikih i moćnih kao što su malopre navedene, koje sigurno ne bi dozvolile rasipanje svog novca na ovako nešto. A svaki prosečan državni činovnik angažovan na finansiranju projekata ovakve vrste, posle gledanja Ljiljanovih filmova lako bi uvideo da bi i stotine miliona dolara donacija bile uzaludno uložene, jer nikakvim novcem ne bi bilo moguće stvoriti nepostojeći talenat niti povećati krajnje limitirane tehničke i kreativne sposobnosti autorskog tima Zlatnog ljiljana sa Semirom Lokmićem na čelu.
 

Ili još bolje da to ilustrujemo sledećim primerom: ne možete nekog ko ne ume da upravlja ni poljoprivrednim avionom za zaprašivanje komaraca da naučite da vozi boing 737, niti možete očekivati od ekipa iz fudbalskih liga bivše Jugoslavije da zaigraju kao Barselona ako ih platite kao fudbalere čuvenog katalonskog kluba – njihov domet će i tada u najboljem slučaju biti plasman u grupnu fazu lige Evrope. A sudeći po onome što smo mogli da vidimo iz njihovog programa, ekipa Zlatnog ljiljana je daleko i od drugog kruga kvalifikacija. Ljiljanovci, međutim, o svom umetničkom radu imaju visoko mišljenje – oni ne samo da su sve svoje filmove postavili na Youtube (da im se celi svet smeje) već čak i pozivaju da im se jave svi zainteresovani klijenti koji žele da im njihova veb televizija snima reklame i dizajnira sajtove.  

http://youtu.be/z0Azr6oqOW0

Dakle, zaključili smo da su donatori njihove fondacije ipak samo pojedini entuzijasti, poput njenih osnivača, zatim muslimanske organizacije i udruženja istog ideološkog opredeljenja, kao i njihove verske zajednice – svi oni koji Ljiljanovu verziju rata u Bosni i tumačenje islama doživljavaju kao jedinu istinu, pa zato svojim donacijama i kupovinom DVD-a pomažu da dopre do što većeg broja muslimana sa prostora bivše Jugoslavije, baš kao što stoji na sajtu Fondacije u opisu misije koju su njeni osnivači sami sebi dodelili. Potvrdu za ovo pronašli smo u spisku sponzora ranije pomenutog Ljiljanovog dokumentarno-igranog filma Genocid u Prijedoru.
S obzirom na to da ovaj film sadrži samo četiri kratke igrane scene nedovoljne za posebnu recenziju, prenosimo vam samo skrinšotove najjačih chex momenata. 












 


















Sudeći po kvalitetu Ljiljanovih filmova, međutim, neupućeni gledalac bi mogao zaključiti da donatora nije bilo puno i da nisu bili baš izdašni. Ali to je pogrešan zaključak, jer ljudi koji mogu da daju novac za ovako nešto ne mogu imati umetničke kriterijume niti vrednosni sistem drugačiji od samih autora. Ili bolje rečeno – kakvi sponzori, tj. gledaoci i kupci Ljiljanovih DVD izdanja, takvi su i filmovi. I kako onda da se takvi donatori masovno ne odazovu na apel Ljiljana da im pomognu i svojim novcem omoguće realizaciju njihovog dosad najambicioznijeg projekta – prvog igranog filma pod radnim nazivom Bol.

 
A dok se montaža ovog blokbastera u najavi ne završi i dok se film ne pojavi pred gledaocima, a zatim i na obdukcijskom stolu hirurškog tima Chexa, moraćete da se zadovoljite za sada samo trejlerom. Iako ćete biti oduševljeni uverljivošću ovih glumaca, neka vas to ne zavara, to ipak nisu naturščici već članovi amaterskog pozorišta iz Sanskog Mosta.
 


Nema sumnje da se radi o budućim regionalnim a i evropskim filmskim zvezdama kojima se nakon ovog filma smeši bogata internacionalna karijera, a mi smo uvereni da bi njihov talenat najjače zablistao u grandioznim holivudskim projektima sa temom rata u bivšoj Jugoslaviji, kakav je bio Đavolinin In the Land of Blood and Honey. Ukoliko se Žolijeva bude odlučila da snimi nastavak svog filma, eto ko će biti jedini dostojni naslednici Umrlog Pre Rođenja i Zane Marjanović.    
A evo i par fotografija sa snimanja Bola koje svedoče o tome koliko pažnje reditelj Semir Lokmić poklanja radu sa glumcima, ali i o prijateljskoj i opuštenој atmosferi koja je vladala među članovima ekipe, i pored teške teme kojom se njihov film bavi.



Sa nestrpljenjem očekujemo da vidimo koji će sledeći igrani film snimiti muslimanski Spilberg Semir Lokmić, а sudeći po intervjuu koji je pre par godina dao portalu Bošnjaci, http://www.bosnjaci.net/prilog.php?pid=45141 moguće je da to bude epski fantasy spektakl 350 gazija, na kojem će mu, ako ga realizuje na istom, vrhunskom nivou kao i sva svoja dosadašnja ostvarenja, sigurno pozavideti i sam Zek Snajder.
 
 
A u cilju privlačenja još brojnijih i izdašnijih sponzora koji bi u budućnosti omogućili grandiozne projekte poput ovoga, Ljiljan je obezbedio tako atraktivnu ponudu da bi joj malo ko odoleo, jer ako postanete producent njihovih filmova, dobijate posebnu privilegiju. Ne, to nije vaše ime na štitu viteza maskote Ljiljana na odjavnoj špici, kao što ste sigurno poželeli, već nešto još bolje i primamljivije – novčanom uplatom na žiro-račun Fondacije postajete vlasnik DVD-a sa svakim novim Ljiljanovim filmom pre nego što se pojavi u zvaničnoj prodaji.
 
 
Zar je mala stvar posedovati limited edition DVD-a sa sada već kultnim filmovima, kao što su Patriot ili San malog Tarika, i to sa potpisima aktivista Zlatnog ljiljana koji su svojim glasovima oživeli omiljene likove muslimanske dece sa prostora bivše Jugoslavije?
Upravo u tim likovima krije se veliki komercijalni potencijal koji aktivisti Ljiljana, amateri i diletanti kako u rediteljskom poslu, tako i na polju marketinga, nisu uspeli da prepoznaju. Jer ako već snimaš i prodaješ filmove za decu, zašto im uz DVD sa njihovim omiljenim junacima ne ponudiš i prateći merčendajz – ono što će svako muslimansko dete želeti, a svaki roditelj morati da mu kupi – majice, šolje, školske torbe i sveske, a pre svega lutke sa zaštitnim znakom Zlatnog ljiljana. Zašto da se mali muslimanski dečaci igraju sa Spajdermenom kad im Ljiljan može isporučiti akcionu figuru njihovog voljenog Muhameda, koji istovremeno puca iz svog automata i izgovara „mismila“.
 
 
Ili pak lutku malog Tarika koji recituje stihove iz Kurana. A zamislite tek sreću muslimanske devojčice kada bi joj nana za rođendan umesto Barbike ili Jagodice Bobice poklonila lutku Hatidže, koja joj kao uspavanku pevuši Priču o Jusufu.
Aktivisti Ljiljana očigledno nisu svesni kakvo umetničko blago imaju u svom vlasništvu i da će se posle izvesnog senzacionalnog internacionalnog uspeha predstojećeg holivudskog rimejka Patriota i prikazivanja ostalih njihovih animiranih filmova u bioskopima širom sveta, najveće kompanije otimati za otkup prava za komercijalnu eksploataciju i korišćenje ovih likova kako bi ostvarile veliki profit na popularnosti koju će Mehmed, Tarik i Hatidža nesporno steći kod miliona muslimanske dece u svetu. A da li će Zlatni ljiljan umeti da iskoristi priliku koja mu se ukazala i da li će lutka Hatidže pomračiti slavu muslimanske barbike Fule, ostaje da se vidi.
 
 
Sigurno da vas je sve ovo što ste mogli da vidite u dečjim filmovima Zlatnog Ljiljana i pročitate o njima, učvrstilo u uverenju da se radi o smehotresnim, amaterskim i glupim, a samim tim i potpuno neuspešnim pokušajima dečje indoktrinacije i, istina, pokvarenim, i podmuklim, ali ipak potpuno bezopasnim kvazi-filmskim versko-političkim pamfletima.
Jer koji bi roditelj-musliman koji je iole normalan i prosečno inteligentan da shvati opasne poruke koje kroz svoje programe mladima upućuje fondacija Zlatni ljiljan, dozvolio svom detetu da gleda njihove filmove, na njima ga vaspitavao i učio mržnji, netoleranciji, izopačenom sistemu vrednosti koje oni promovišu i želeo da ono izraste u šovinistu i verskog fanatika koji će za tuđe interese poginuti u novom ratu na Balkanu ili nekom koji se vodi u Siriji ili Iraku?
 
 
Pa kao prvo, problem je u tome što filmovi Ljiljana i nisu namenjeni takvim roditeljima, već onima, zahvaljujući čijem je vaspitanju i podršci moguće da se svake godine na desetine hiljada muslimanskih mladića širom sveta, (indoktriniranih istina sofisticiranijom propagandom od Ljiljanove, ali podjednako perfidnom), regrutuje u borce za „svetu stvar“, nesvesnih da su samo topovsko meso u ratovima u koje su ih SAD, njeni zapadni saveznici i politički i verski lideri islamskih režima gurnuli radi ostvarivanja sopstvenih političkih, ekonomskih i verskih interesa.
 
 
A sve i kada bi neki savestan muslimanski roditelj, koji ne pripada prethodno opisanoj kategoriji, pokušao da zabrani svom detetu gledanje Ljiljanovih filmova, to bi sa sadašnjom dostupnošću medija, a naročito interneta, bilo  praktično nemoguće.
Pa dobro, čak i da je sve to tako, reći će opet neko, ali kojem bi današnjem klincu naviknutom na moderne, brze i vizuelno bogate crtaće koje svakodnevno može da gleda, mogli uopšte da privuku i zadrže pažnju amaterski pokušaji koje Ljiljan eufemistički naziva animiranim 3D filmovima, a kojih bi se postideli čak i autori crtanog filma sa Soskom.
 
 
Pa problem je u tome što mlada publika na koju Ljiljan cilja nije tipična evropska dečja cartoon network publika, kojoj je važnije kako crtać izgleda nego o čemu se u crtaću radi, i koja nema pojma ni šta je rat, ni šta je vera, a kamoli ko su četnici. Za razliku od njih, mladi kojima se Ljiljan obraća svojim filmovima su od najranijih dana od strane svojih roditelja, društva i medija, indoktrinirani mržnjom prema Srbima i verskim fanatizmom, pa su zato njihove glave najplodnije tlo da Ljiljan u njih poseje svoje zlo seme.
 
 
Ova deca neće biti probirljiva niti zahtevna u pogledu forme onoga što gledaju ako im je sadržaj dovoljno poznat, privlačan i uzbudljiv jer će u Ljiljanovim filmovima videti i čuti potvrdu svega onoga što su godinama slušali i gledali. Zato će ovi klinci progutati otrovnu tabletu koju im Ljiljan nudi čak i ako im nije data u oblandi; ona im neće biti gorka već slatka, zbog čega će tražiti još.  
A da je to tako, zaključili smo na osnovu komentara koje oduševljeni mladi muslimani ostavljaju ispod Ljiljanovih filmova na njihovom Youtube kanalu. Sudeći prema njima, nema sumnje da su poruke Zlatnog ljiljana doprle do onih kojima su i namenjene i da su se primile baš onako kao što su njihovi kreatori očekivali i priželjkivali:
 
hariroker

svaka cast treba vise ovakvih animiranih filmova.


smoothconquer

To Muhamede snajperisto,svaki ti se metak pozlatio.

 
e49injo

prokleti cetnici, sejtani, crknite svi!!!!!

 
Poruka Mira

Allah vas nagradio na vašem radu inšallah :) 


cmrcko75

Sellam: Postovanje za Realizaciju,i uspjeh projekta koji se Zove ISTINA: A ne smije se zaboraviti.!.


Naser Komandant

Oj Milane kuku meni xD Svaka cast za video, mnogo poucan


Sandzak31

Bravo za ovo :) Sellam iz Sandzaka


Emir Dilber

Svaka čast, da se nikad ne ponovi genocid nad muslimanima , i da nove generacije budu pametnije od ovih starih.... Amin


 
uporan

Istina boli "braćo srbi",sve čestitke autorima


OneUmmahFisebilillah

TAČNO! Sve je tačno, ali ovaj put znamo..i ovaj će put sve biti drukčije. InšaAllah. Da vas Svevišnji nagradi za trud i rad oko pravljenja ovog filma. Amin.


jasko habibocic

Video je extra, samo ne prikazuje dovoljno ekstremizam, brutalnost i necovjecnost kod srba, jer oni nisi ovako humano ubijali, ipak dobar film i treba praviti jos ovakvih i slicnih, da se nikad ne zaboravi klanje, silovanje, ubijanje, mucenje, spaljivanje, pokrstavanje, posrbljavanje Bosnjaka, Hrata, Albanaca, Madjara, Makedonaca, Bugara, Turaka, Crnogoraca...


Bosanske Historije

To majstore, samo nastavi s ovakvim filmovima ! Bosna Bosnjacima


VelikiHuseinKapetan

Genijalno. Ucimo nasu djecu da svoju Babovinu cuvaju od vlaskih okupatora. Samo tako dalje. ;)


Benco JD

Zato je sunet i fars svakog bosnjaka i bosnjakinje da se dobro naoružaju i da budu spremni


ALENSTENJAK

Naravno da mlade treba pripremat za novi rat bosnjaci vise nikad nesmiju bit nespremni ako dodje do novog rata ovo je bio 10-i genocid po redu od strane srba zar da se opustimo i da zaboravimo sta je bilo... 


DjHardDriver

znali iko imali download za ovaj film ili imal igdje cijeli film da se pogleda? Da su znali dok su ovaj film animirali pa i igricu da su napravili da mi koi smo bili mali koi nismo ratovali da barem u igri mozemo cetnike ganjati

 

A kad imate ovakvu publiku, onda vam ne treba ni novac stranih donatora, ni znanje, a ni talenat.
Mašala.
 
 

 
 
 
 
 
 



Wednesday, May 7, 2014

PATRIOT (2011) STRELJANJE (2012)

 

Produkcija: Veb TV Zlatni Ljiljan
 
 
Predstavljamo vam i prve animirane filmove chex žanra namenjene deci i omladini muslimana sa prostora bivše Jugoslavije, a snimljenih sa ciljem da ih zadoje mržnjom prema Srbima. Autori su uzore i inspiraciju za svoje filmove očigledno pronašli u propagandnim crtanim filmovima i karikaturama nacističke Nemačke u kojima su Jevreji i Rusi u obliku bubašvaba, svinja i raznih čudovišta plašili nemačku decu i omladinu.
Negativci Patriota i Streljanja – Srbi,  u ovim filmovima se pojavljuju u vidu ćetnika, u svom najčešćem i najprepoznatljivijem obliku koji personifikuje sve najstrašnije zveri i najmonstruoznija čudovišta koje jedno muslimansko dete može da zamisli.


 
Ali autori ovih filmova bili su svesni da im koncept pozajmljen od njihovih zloglasnih kolega iz Trećeg rajha, na kojem su zasnovali svoja ostvarenja, neće biti  dovoljan da uspešno realizuju ono što su naumili. Jer, ako imate za cilj indoktrinaciju dece i želite da ona vaše poruke što bolje shvate i što potpunije usvoje, onda im ih morate plasirati u formi koja je njima najatraktivnija i najprijemčivija. A najbolji i najefikasniji način da privučete pažnju klincima 21. veka, koje neće moći da zainteresuju staromodni crtaći ili lutke, jeste da im prikažete animirani film u najsavremenijoj kompjuterskoj 3D tehnologiji. A to je upravo ono što su uradili kreatori Patriota i Streljanja realizujući svoje filmove po najvišim standardima 3D animacije, zasenivši svojom kreativnošću i inovativnim tehničkim rešenjima čak i lidere u produkciji ove vrste filmova, kao što su Pixar i DreamWorks u šta ćete moći i sami da se uverite kada ih pogledate.
Ova minijaturna filmska nedela su autorska čeda, ili bolje rečeno nedonoščad veb televizije Zlatni ljiljan koja emituje svoj program pod okriljem istoimene fondacije.
 

U promotivnom spotu na njihovom Youtube kanalu, na kojem možete videti sva njihova filmska ostvarenja, Semir Lokmić, alfa i omega Fondacije, idejni tvorac, predsednik, portparol, reditelj, scenarista i pozajmljivač glasa većini Ljiljanovih animiranih likova, sa bradom po poslednjoj vehabijskoj modi, opisuje Ljiljan kao nevladinu, neprofitnu organizaciju patriotsko-verskog karaktera čiji je plemeniti cilj:
promocija i popularizacija tekovina oslobodilačko-odbrambenog rata Bošnjaka od 1992-1995. godine i arhiviranje naše historije kroz produkciju igrano-dokumentarnih filmova (koji obrađuju genocid i zločine počinjene nad Bošnjacima tokom agresije na BIH), štampanje knjiga i njegovanje bošnjačke kulture i tradicije. U tu svrhu fondacija Zlatni ljiljan realizuje i producira program podijeljen u četiri kategorije: informativni, politički, vjerski i program za djecu.
Prve tri kategorije Ljiljanovog programa sastoje se iz:
- propagandnih dokumentaraca koji prikazuju njihovu verziju rata u Bosni i počinjenih zločina (kao što je, na primer, film Genocid u Prijedoru, koji sadrži i igrane delove sa čijeg snimanja vam prenosimo jedan karakterističan kadar);
 
 
- iz intervjua sa komandantima Armije BIH i serijala o paravojnim muslimanskim jedinicama čuvenim po tome što su, kako Ljiljanovci smatraju, ratovale po najvišim standardima međunarodnog ratnog prava(kakva je, na primer, Mudžahedi);
- od analiza istorijskih, ali i aktuelnih političkih događaja od strane Ljiljanovih političkih analitičara (čiji je najtipičniji predstavnik Fatmir Alispahić za koga je čak i Boris Tadić srpski ekstremista), kao i od snimaka predavanja imama i profesora islamskih fakulteta od kojih nam je najpoznatiji Elvedin Pezić, koji je postao internet zvezda u regionu zahvaljujući snimcima njegovih izlaganja na različite teme, koji se pod oznakom šaljivo mogu pogledati na Youtube-u, kao što je, na primer, video Ljudi gledaju šejtanluke, http://www.youtube.com/watch?v=c5Tl1uMyQy8 dok je kod muslimana sa naših prostora stekao veliku popularnost zahvaljujući vatrenom govoru protiv svoje bivše sunarodnice Fahrete Jahić – ili kako je on naziva – Ružne Brene.
 
 
Tu je i njegov kolega Nezim Halilović, imam najveće balkanske džamije „Kralj Fahd“ u Sarajevu, čije su propovedi takođe izazvale burne reakcije u regionu, iako se on u najpoznatijoj od njih, nije bavio Lepom Brenom već Ivom Andrićem koga je nazvao četničkim ideologom. 
  
 
Halilović, u Bosni poznatiji kao Muderis (profesor), zauzima počasno mesto među zvezdama veb televizije Zlatni ljiljan, jer je on i bivši ratni komandant vojske bosanskih muslimana, odlikovan najvišim priznanjima BH Federacije za podvige koja je njegova 4. lahka brigada, u kojoj su se borili i mudžahedini iz arapskih zemalja, počinila na području  Konjica, a o kojima on u svojoj ratnoj ispovesti, koju su Ljiljanovci snimili i nazvali Ratni put, iz skromnosti nije želeo da govori.
 
 
Iako je svoju sablju okačio o klin, a ratnu maramu zamenio miroljubivom penzionerskom beretkom, Muderis je uvek na oprezu i spreman za akciju ako zatreba, jer dobro zna da Šejtan nikad ne spava, o čemu svedoče reči kojima se obratio vernicima na jednoj od svojih čuvenih propovedi petkom:   - Od prijatelja iz Srbije dobio sam jednu zabrinjavajuću informaciju. U nama susjednoj državi registrirano je čak 60.000 lovaca! Razmislite čemu to služi.  
Da ne zaboravimo ni serijal Kurs arapskog jezika, koji i pored slabog interesovanja gledalaca-slušalaca, profesor Adnan Mrkonjić, sa istim entuzijazmom i predanošću, drži na Youtube-u svojim virtuelnim učenicima već godinu dana.
 
 
Sve tri navedene vrste programa Zlatnog ljiljana (informativni, politički i verski) sadržane su u njihovom dečjem programu koji će biti i glavna tema našeg interesovanja, s obzirom na to da su njegovi najreprezentativniji predstavnici animirani chex filmovi Patriot i Streljanje.
Zaštitni znaci Ljiljanovog dečjeg programa jesu špice kojima počinje i završava se svaki film ovog programa. Ali za razliku od lika nekog crtanog junaka koji nas je uz veselu muziku uvodio u čuvene Looney tunese Worner Brothersa i sve druge poznate crtaće koje smo gledali kao klinci, animirani filmovi Zlatnog ljiljana počinju slikom mračnih i prljavih ulica, praćenom tužnim dečijim zapevanjem koje treba da simbolizuje vapaje muslimanskih siročića i nejači koji su nekim čudom pretekli sa ćetnićkog noža.
 
 
Ova sumorna špica treba da malim muslimanskim gledaocima, koji su se nadali nekom smešnom i zabavnom crtaću, odmah na početku stavi do znanja da će gledati nešto sasvim drugo –  ozbiljan i težak, ali poučan vaspitno-obrazovni program.
U odjavnoj pak špici videćemo maskotu veb televizije Zlatni ljiljan, ali ne – to nije islamski ratnik sa čalmom na glavi, jataganom zataknutim u dimije i zastavom sa polumesecom u ruci, kao što ste sigurno očekivali, već na opšte iznenađenje gledalaca – konjanik u oklopu i sa mačem hrišćanskog viteza, zastavom srednjovekovnog srpskog vladara Bosne Tvrtka Kotromanića i štitom sa simbolima njegovog grba po kojima fondacija Zlatni ljiljan i nosi ime.
 
 
Posvetimo se sada glavnim adutima Ljiljanovog dečijeg programa na koja je njihov realizator Semir Lokmić sigurno i najponosniji, a to su animirani chex filmovi Patriot i Streljanje.
Kao i u svim pričama namenjenim najmlađima, i ovde je radnja jednostavna i lako razumljiva, podela na dobro i zlo jasna, a pouka nedvosmislena. Krenimo od Patriota.
Na početku rata, u jednom bosanskom selu, dvojica srpskih vojnika zarobili su dvojicu svojih muslimanskih komšija i sprovode ih na streljanje.
 
 
Na naše iznenađenje, u liku prvog Srbina, dugokosog  i bradatog vojvode Milana, prepoznali smo crte Vuka Draškovića iz mlađih dana.


Prvo smo pomislili da nam se to samo učinilo i da je to samo slučajnost zbog Milanovog klasičnog chetnik looka i stylinga koji je još pre četrdeset godina  kreirao i brendirao Veljko Bulajić, a čiji je najpoznatiji maneken dugo godina bio Drašković. Ali kada smo videli kako izgleda drugi srpski vojnik u ovom animiranom filmu, shvatili smo da frapantna sličnost vojvode Milana sa liderom SPO-a nije slučajna i da Ljiljanovci očigledno danas miroljubivom, liberalno-demokratičnom i NATO-fanatičnom Vuku nisu zaboravili i oprostili četničku prošlost, niti su mu poverovali da je, osim što je promenio dlaku (skratio kosu i bradu), promenio i ćud i istinski se preokrenuo, jer u Milanovom kompanjonu koga on oslovljava sa kume, debeljuškastom plavušanu okruglog lica – Jovanu, prepoznali smo Vukovog kuma Vojislava Šešelja. Iako je animirani Šešelj prikazan bez naočara, kako sličnost ne bi bila previše očigledna, i bez toga je jasno da Jovan predstavlja upravo vođu radikala.  
    
 
Negativci u Patriotu su dobili likove Vuka i Šešelja da bi roditelji malih muslimana kojima je ovaj film namenjen, mogli da im ispričaju da su upravo te zle čike bile vođe ćetnićkih bandi iz Srbije, koje su ne tako davno napale njihovu lepu zemlju, i kako bi muslimanska deca od najranijih dana zapamtila te strašne i ružne njuške srpskog Zlog Vuka i Hromog Dabe.
Neka vas ne zbuni to što Ljiljanovi animirani Srbi mešaju č i ć, pa ne može u ovom filmu baš sve da bude autentično i savršeno.
Baš kao i Srbi, tako i likovi koji u Patriotu predstavljaju muslimane, izgledaju isto kao i u realnosti, to jest kao i svaki drugi muslimanski seljak iz Bosne – kao Bred Pit i Džastin Biber. A da bi mali muslimanski gledaoci znali za koji tim navijaju njihovi heroji, Jusuf i Mustafa – i za koji bi zbog toga trebalo i sami da navijaju – na duksu jednog od njih velikim i sjajnim slovima ispisano je „American“.   
   
 
Ali razlika u odeći i obući koju nose dobri dečaci i zle čike u ovom filmu treba da poruči još nešto, vrlo važno, što će i najmlađi gledaoci lako shvatiti – uniforme i vojničke čizme na Milanu i Jovanu najslikovitije pokazuju da su Srbi po zanimanju vojnici, tj. ubice – oni su se već ranije bili pripremili i opremili za rat i samo su čekali pravi trenutak da krenu da ubijaju, siluju, pljačkaju i pale, za razliku od njihovih komšija muslimana u starkama koji su naivni i lakoverni, kakvim ih je Alah stvorio, samo želeli da u miru žive, rade i slušaju rock ’n’ roll u svojim selima.
Ali u želji da naglase mladalački, urbani stajling Mustafe i Jusufa, Lljiljanovci su sebi zabili autogol i to iz voleja – obukavši jednog od svojih glavnih junaka u maskirne combat pantalone doveli su u sumnju civilni status muslimanskih mladića i time pružili opravdanje za njihov tretman, kojem su bili podvrgnuti od strane Milana i Jovana koji su, kao i gledaoci koji su ovaj detalj primetili, mogli pomisliti da Jusuf nije stigao na vreme da skine svoju uniformu i presvuče se u civilno odelo pre nego što su se Srbi pojavili.
A sad je bilo dosta priće – da citiramo ćetnićkog vojvodu Milana – pogledajte i sami da li će se i pored bezizlazne situacije u kojoj su se našli, filmski Mujo i Haso spasiti, da li će na kraju dobro ipak pobediti i pravda trijumfovati, i da li će ova animirana filmska bajka imati srećan kraj.
 
 
Nije ni čudo što Muhamed nije uspeo da stigne na vreme da spasi i Mustafu, kada zaslugom genijalnog animatora ovog filma Semira Lokmića, trči toliko sporo da izgleda kao da trči u mestu.
Kada ćemo imati priliku da vidimo kako je izgledala osvetnička misija Muhameda i Jusufa i da li će se možda iz njihovog prijateljstva razviti još dublja i intimnija veza, što je u 2. minutu filma nagovestio Jusuf svojom izazovnom i zavodničkom seksi pozom pred Muhamedom, tj. kada ćemo gledati Patriot 2 još uvek se ne zna, jer na sajtu Ljiljana nismo uspeli da o tome pronađemo podatke.


Ali da će nastavka sigurno biti, najbolje svedoči nezvanična informacija do koje smo došlida su predstavnici Pixara već kontaktirali Zlatni ljiljan radi pregovora oko otkupa prava na holivudski rimejk Patriota jer su i oni prepoznali ogroman potencijal ovog filma, i to kako komercijalni, tako i političko-propagandni, imajući u vidu brojnost muslimana u svetu. Kako nezvanično saznajemo, već se pregovara sa najpoznatijim holivudskim zvezdama koje bi pozajmile glasove glavnim likovima Patriota. Najveći favoriti za uloge Jusufa i Mustafe su Bred Pit i Met Dejmon, a za lik Muhameda – Vin Dizel, dok će negativce Patriota – Milana i Jovana, oživeti Džejms Erl Džons i Džeremi Ajrons. Kuriozitet je da je i samom Vuku Draškoviću bilo ponuđeno da svojim glasom oživi vojvodu Milana u američkoj verziji filma, i to kako zbog želje holivudskih producenata da do kraja ispoštuju izvornu ideju autora originalnog Patriota, tako i zbog Vukovog odličnog vladanja engleskim jezikom, što je celom svetu demonstrirao u svom čuvenom nastupu na CNN-u, kada je govorio o genetskom ukrštanju baba i žaba. Ali iako je ova ponuda iz Holivuda bila finansijski izuzetno primamljiva, Vuk je odlučno odbio izjavivši da bi pre odsekao ruku svakom mus...samom sebi nego što bi učestvovao u bilo kakvom projektu na štetu svog poslovnog pros...naroda.

 
Ali dok se ne pojavi američka 3D verzija Patriota, posvetimo se drugom Ljiljanovom animiranom chexu, a to je film Streljanje. Imate pravo samo jednom da pogađate kojim streljanjem bi se mogao baviti jedan muslimanski film, pa čak i ako je namenjen deci.
Iako zahvaljujući svojim roditeljima, mladi muslimanski gledaoci već znaju da za razliku od drugih animiranih filmova za decu, u Ljiljanovim filmovima ništa nije izmišljeno, već je sve zbilja, na početku ovog to mogu i sami da pročitaju:

 
A ako ipak ima i muslimanske dece koja još uvek ne znaju šta je to Sud u Hagu, roditelji će im već objasniti da je to velika kuća u jednoj lepoj zemlji vetrenjača i lala gde najmudriji starci sveta kažnjavaju sve one zle i ružne ćetnike iz Ljiljanovih filmova. Baš kao što su ovi koje će videti u Streljanju.
Prvog od njih upoznaće u štabu srpske vojske koji je smešten u svinjac. Ovaj, u Ljiljanovoj scenografskoj postavci tipični srpski ambijent, upotpunjuju još i oklopni transporter, traktor IMT, i sekirče u panju.

 
U takvom okruženju, koje najviše podseća na prebivalište ljudoždera mutanata iz Wrong Turn, upravo i očekujete da vidite jednu mračnu, čudovišnu njušku poput one koju ima srpski vojnik Miloš jer on izgleda baš kao serijski ubica iz nekog horor filma ili kao vođa neonacista.
 
 
Miloš se upravo vratio u štab iz pohoda na Srebrenicu i započeo da prepričava uspešno izvršenu akciju svom ratnom drugu Nikolaju.

                  
Nikolaj? Pa zar to nije rusko ime? Jeste, ali zbog najmlađih Ljiljanovih gledalaca kojima možda nije poznato da su se u bosanskom ratu Srbima u borbi protiv muslimana pridružili i Rusi, Ljiljanovci su se pobrinuli da oni to saznaju i to iz usta samog Miloša, koji se Nikolaju zahvalio na pomoći ruske pravoslavne braće.
 
 
Najvažniji pak deo razgovora između srpskog i ruskog ćetnika je onaj u kojem Miloš Nikolaju detaljno opisuje način na koji je sprovedena likvidacija muslimana u Srebrenici, navodeći broj ubijenih i objašnjavajući plan kako da se njihovi leševi sakriju i tako zametnu tragovi ove srpske akcije.
 
 
Ovaj Milošev monolog predstavlja, u stvari, i zvaničnu muslimansku verziju takozvanog genocida u Srebrenici, a koliko je ona lažna i apsurdna najbolje se vidi baš ovde, jer se savršeno uklapa u jedan nestvaran, crno-beli, pojednostavljen i imaginaran svet kakav postoji samo u crtanom filmu. Ovu sliku upotpunjuje i Miloševo nabrajanje srpskih vojnika koji su, prema scenariju ovog crtaća pisanom na osnovu haških presuda, učestvovali u streljanju srebreničkih muslimana, i to tako što Nikolaju deklamuje njihova imena i prezimena, zaboravivši još samo da navede brojeve njihovih ličnih karata. A čitanje srpskih imena praćeno je groktanjem svinja.
 
Na ovako suptilno plasiranoj metafori, Ljiljanovom režiseru i scenaristi Sеmiru Lokmiću pozavideli bi i najveći simbolisti svetskog filma.
Ali pošto se iz statistički hladnog, sterilnog i bezosećajnog prepričavanja likvidacije u Srebrenici od strane jednog bezdušnog ćetnika, kakav je Miloš, ne može ni naslutiti sav užas tog zločina, gledaoci treba sami da vide koliko je to strašno izgledalo. Zato nas reditelj iz srpskog štaba vodi na novu lokaciju – u Kravicu, ispred zemljoradničke zadruge, i vraća nas nekoliko sati unazad – u vreme kada srpski vojnici oklopnim transporterom šlepuju tour autobus nekog američkog boys benda koji se pokvario na njihovoj turneji kroz Bosnu.
 


Ali šta je sad ovo – umesto da poprave autobus mladim Amerikancima, a njih ugoste, Srbi ih sprovode na streljanje i postrojavaju uza zid!
 

                    

Ovaj put Srbe ne predvode ni Vuk ni Šešelj, već jedan anonimni dugokosi plavušan koji izgleda kao da je pobegao sa Planete majmuna i jedan bradati Ciga šatirane kose.
 


To mora da je ipak sasvim slučajno jer u suprotnom bismo pomislili da su Ljiljanovci time želeli da Srbe predstave kao majmune i Rome. Isto tako smo sigurni da se Ljiljanovim animatorima sasvim slučajno omakla greška kada su u srpski streljački vod ubacili i jednog nemačkog vojnika iz Drugog svetskog rata. U suprotnom bismo pomislili da su Ljiljanovci time želeli da Srbe poistovete sa nacistima.

 
Tek kada se jedan od Srba obratio mladićima u šarenim duksevima i brzim patikama, koji su se sporo kretali prema zidu, povikom: „Ajde brže, balije!“ – gledaoci su shvatili da oni nisu mladi američki muzičari već muslimanski civili.
Kao što su u Streljanju Ljiljanovi animirani Srbi ružni, strašni i divlji, po standardu koji je uspostavljen u njihovom prvom chexu-Patriotu, tako su animirani muslimani i ovde isti kao i tamo – lepi, bezazleni i urbani, pa zato izgledaju kao da su izašli iz MTV spota nekog boys benda.


Zato smo se i iznenadili kada smo među ovim mladim manekenima ugledali jednog sparušenog starca u staromodnom i nebrendiranom džemperu.


Onda smo shvatili da su ga Ljiljanovci među njih ubacili sa namerom da Srbima, osim dece, pripišu i ubistva srebreničkih staraca. Ali kao što to uvek biva u njihovim crtaćima, umesto željenog postigli su suprotan efekat – umesto da ovaj njihov dedica kod gledalaca izazove empatiju, izazvao je samo smeh jer izgleda kao neki zombi iz Dilana Doga Anđela Stana.
Ali je zato bilo malo gledalaca koji su mogli ostati ravnodušni na najpotresniju scenu ovog filma, a to je ona u kojoj jedan od muslimanskih mladića, iako od glave do pete obučen kao član najpopularnijeg svetskog tinejdž benda One direction, u svom sudnjem času pred ćetničkim cevima ne pevuši pesmu svog omiljenog benda, već tiho recituje molitvu Alahu.
 

A onda je sve gledaoce, zaleđenih pogleda prikovanih za ovu scenu, presekao zvuk ćetničkih rafala koji su za nekoliko sekundi pokosili sve članove najpoznatijih svetskih boys bendova. U tome im je asistirao svojim šmajserom već pomenuti vojnik Vermahta.
 


Na isti način na koji je na početku ovog filma Lokmić pokušao da da legitimitet onome što će u njemu biti prikazano i gledaoce uveri u verodostojnost onoga što će videti, natpisom da je snimljen po istinitim događajima potvrđenim presudama haškog suda, to je uradio i na  kraju filma, pa smo tako mogli da čujemo da su za ovo streljanje Srbi zasluženo kažnjeni presudama podjednako ugledne i svetski čuvene pravosudne institucije kao što je Sud BIH. Zato i presude takvog suda (dugogodišnje zatvorske kazne izrečene Srbima čija nam imena i prezimena narator čita) imaju veću težinu –   telegrafiše nam Lokmić na ovaj način.
 
 
A ko može da posumnja u nezavisnost i objektivnost suda koji je svoj kredibilitet potvrdio višegodišnjim beskompromisnim procesuiranjem i drakonskim kažnjavanjem muslimanskih zločina nad Srbima, kao što su istinski genocid u Kravici počinjen u ovom selu na Božić 1993. od strane koljača Nasera Orića, u vezi sa kojim nikada nisu preduzete ni istražne radnje, ili pak onaj u Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu, počinjen 3. maja 1992. godine, za koji Sud BIH ni posle višegodišnjeg istražnog postupka nije podigao ni jednu optužnicu.
Pošto Lokmić kao i svaki proizvođač propagande dobro zna da jedna slika govori više od hiljadu reči, a zabrinut da bi saznanje da su Srbi za Srebrenicu kažnjeni najtežim zatvorskim kaznama mogla da kod mladih muslimanskih gledalaca njegovih filmova ugasi žeđ za osvetom, on se pobrinuo da se to ne desi, već, naprotiv, da se kod njih mržnja prema Srbima još više rasplamsa. Zato im je u poslednja tri minuta filma prikazao seriju forenzičkih slajdova leševa i kostiju za koje se, naravno, tvrdi da su ostaci streljanih srebreničkih civila, kao i fotografije sahrana u Potočarima i ožalošćenih srebreničkih žena, da bi na samom kraju za verifikaciju svega viđenog upotrebio „pečat“ u koji se niko u civilizovanom svetu (čitaj: zapadnom i muslimanskom) ne bi usudio da posumnja i  ospori ga, a to je, naravno, najpoznatiji svetski četvorocifreni broj.
 
 
Da li je i koliko Lokmić u svojoj nameri bio uspešan i da li se trud koji je uložio u Streljanje kao i u svoj prvi animirani chex Patriot isplatio, tj. da li je i u kojoj meri Ljiljanovo ideološko trovanje muslimanske dece i omladine bilo uspešno, saznaćete na samom kraju ovog teksta.
A sada pogledajte i sami ovaj film da vidite da li nam je možda neka od sublimiranih poruka koje Ljiljanovci tako vešto i neprimetno provlače kroz svoja remek dela, ipak promakla. 
 
Ali ako ste nakon ovih filmova pomislili da je to najsmešnije, ili bolje rečeno, najstrašnije što ćete videti od dečijeg programa produkcije Zlatni ljiljan, prevarili ste se. Tek treba da pogledate San malog Tarika, glavni adut njihovog verskog programa za decu.
 
 
To, međutim, nije lepa i poučna dečija priča kako bi njeni autori želeli da predstave ovo animirano ostvarenje svojim malim gledaocima i njihovim roditeljima, već šestominutni horor film koji muslimanskoj deci, na više nego ubedljiv način, predočava kakvi će ih užasi snaći ukoliko pre spavanja nisu naučili nekoliko sura iz Kurana.
 
Zahvaljujući fondaciji Zlatni ljiljan, svaki musliman koji želi da svoje dete podiže u duhu islamskog fundamentalizma, dobio je priliku da u tu svrhu, umesto tradicionalnih ali danas prevaziđenih, pa samim tim i nedovoljno efikasnih vaspitnih metoda, kao što je fizičko kažnjavanje dece, upotrebi najsavremenije audio-vizuelno vaspitno-obazovno sredstvo, kao što je film San malog Tarika. Jer malo je muslimanske dece koja bi se suočena sa pretnjom da će morati da gledaju ovaj film strave i užasa, usudila da ne poslušaju svoje roditelje.

Ali ako pak dete bude dobro i poslušno, babo će mu, umesto Priče o Tariku, pred spavanje pustiti vedrije, ali podjednako poučne filmiće Ljiljanovog versko-obrazovnog programa čiji su glavni junaci mali Mustafa, obučen u tradicionalnu muslimansku nošnju, i njegov mudri đedo Abdulah.
 
 
U prvom od njih, U čije ime učimo, mali gledalac će moći da čuje kako đedo objašnjava svom unuku, razočaranom što je podbacio na pismenom zadatku, da je stalno napredovanje na različitim naučnim poljima obaveza svakog muslimana, ali samo ukoliko uči u ime Alaha, a ne da bi ga pohvalila učiteljica pred cjelim razredom ili da bi dobio veću ocenu od svog druga.
 
 
 
A da je mali Mustafa dobro upamtio savete koje mu je dao njegov đedo, videćemo već u sledećem filmiću, jer u njemu on opominje jednog klovna koji mu je ispričao vic da to ne radi jer je muslimanima zabranjeno lagati i pričati viceve i tako zabavljati ljude.
Ljiljanovci su očigledno rešili da zabrane viceve o Muji i Hasi, ali kao što ćete videti u ovom filmu – ne i hip-hop muziku, jer ona može odlično poslužiti da njihove poruke dopru do mladih naraštaja. Naravno, pod uslovom da su polugluvi kao Mustafin đedo.

http://youtu.be/YXtMSyjqtOM

Da ne zaboravimo ni Priču o Jusufu. U ovom filmu će mladi Ljiljanovi gledaoci naučiti od svoje animirane vršnjakinje Hatidže, učenice jedne osnovne škole koju pohađaju mali muslimani sa ovih prostora, da roditelji ne treba svojoj deci da pričaju i čitaju bajke o Uspavanoj lepotici i Pepeljugi, već istinite priče iz Kurana. Upravo takva je priča o Ismailu i Jusufu koju je Hatidža čula od svoje majke, a zatim je prenela u svoj pismeni zadatak, koji je učitelj proglasio za najbolji, pa ga je na njegov zahtev pročitala svojim drugovima iz razreda.
 
 
Uključujući tu i jedno crnče koje su Ljiljanovci ubacili u Hatidžin razred, očigledno sa namerom da pokažu kakva tolerancija, multikulturalnost i multietničnost vlada u školama balkanskih muslimana.
                    
 
Svi dobri pedagozi, a ljudi iz fondacije Zlatni ljiljan upravo takvima sebe smatraju, dobro znaju da  obimno, teško i zahtevno gradivo deca najlakše savladaju i usvoje kroz interaktivno učenje, odnosno kroz igru. Upravo zato je autorski tim Zlatnog ljiljana, na čelu sa Semirom Lokmićem, kreirao kompjutersku igricu U streljani, u kojoj muslimanski klinci i klinceze mogu uživati u predahu između Ljiljanovih vaspitno-obrazovnih filmova. To je uzbudljiva 3D pucačina u prvom licu na 16 nivoa, sa vrhunskom grafikom,  velikim izborom oružja, atraktivnim teksturama, vrhunskim voice actingom i ultrarealističnim gore efektima. A kako izgleda muslimanska varijanta Doom-a/Half life-a/Quake-a možete videti i sami.
 
NASTAVIĆE SE..