I dok Foke šetaju po Sarajevu, sređuju srpske
konobarice i planiraju novi upad na teritoriju koju kontroliše Vojska Republike
Srpske, major Petrović i dalje po brdima oko grada traži svoje zaklete
neprijatelje. Upravo su mu dojavili da je u srpsku zasedu upao džip sa Fokama i
da su ga njegovi vojnici izrešetali.
Ali kada je došao na lice mesta video je
da su umesto Foki likvidirani sami Srbi koji su na njih poslati i da su
ostavljeni Petroviću kao poklon, umotani u ciradu.
Za to vreme Foke opušteno razrađuju plan
predstojeće akcije lova na blago a iako ih je njihov komandant kaznio i poslao
tri dana na „hlađenje“, oni to čine u sred baze, i to u prostoriji koju komanda
koristi za planiranje vojnih operacija.
Iako bi njihov identitet trebalo da bude
tajna ne samo za neprijatelja već i za sve američke vojnike koji ne pripadaju
SEALsima, u ovom filmu se oni komotno pojavljuju i mešaju sa regularnom voskom a
u kantini javno dogovaraju kako da maznu blago. I pritom ne koriste nikakve
šifre.
Stenton je od Lare dobio plan podvodnog
Grahova sa ucrtanim koordinatama banke i naravno sefa koji će im predstavljati
najveću prepreku jer je, kao što smo čuli, jedan od najbezbednijih na svetu
iako je napravljen 1920. godine. Sada ćemo saznati i da je proizveden u
Španiji. Zašto baš tamo i kako je španski sef dospeo u malu varoš u Bosni?
Možda su ga Španci izbacili sa padobranom iz aviona. Ali za Foke ništa nije
nepremostiva prepreka, oni su već smislili kako da ga probiju, pa prave listu alata
koji im je za to neophodan. Zato sa Larom odlaze u lokalnu gvožđaru gde će im
uslužni gazda Kurjak odmah pronaći ono što traže.
- Ovo su oni Amerikanci što su prekjuče
pobili pola vojske RS i oteli generala Milića. Treba im nešto iz tvoje gvožđare.
- Nema problema. Da zapakujem?
Sledeće što im je potrebno je kamion u
koji će utovariti zlatne poluge kada ih izvade iz jezera. Očekivali biste da će
ukrasti neki sa sarajevskih ulica, ali ne, oni odlaze u svoju bazu i tamo ga,
iako su kažnjeni, dobijaju, i to čak bez ijednog pitanja za šta im je potreban,
a što je najluđe, iz vojnog hangara ga izvoze tako što im je ključeve uručio
bez ikakve dozvole, naredbe ili nekog papira komande, Srbin Sergej koga je
američka vojska zaposlila na izdavanju vojne opreme i vozila?! Kako su ga
ubedili? Tako što su mu rekli da je u pitanju tajna misija i da će, ako im
pomogne, dobiti orden.
Pošto su potrpali potrebnu robu u kamion,
nonšalantno je izvoze iz baze. A zatim sa Saint Larom dolaze na jezero kako bi
izviđanjem na licu mesta prikupili sve informacije neophodne za uspešno
izvođenje operacije lova na podvodno blago. Dok su se pripremali da zarone,
Saint Lara započinje da primenjuje svoju terapiju na Metu kako bi nastavila da
postepeno ruši neprobojni zid koji je najsuroviji i najtvrdokorniji specijalac
izgradio oko sebe i da svojom čudesnom energijom razmekša njegovo srce i
probudi najtananije emocije koje je on sakrio duboko u sebi. Zato ga pita da li
ima porodicu. Kada on odgovori da nema, Lara izgovara sledeću magičnu rečenicu
iz programa svoje terapije:
Australijanac Stejplton koji tumači Barnsa
ima facu okorelog kriminalca ili u najboljem slučaju izbacivača, ali porodičnog
čoveka sigurno ne.
Komandant Foki ipak je uspešno odoleo Larinom
suptilnom pokušaju da otkrije njegove najintimnije porodične tajne, pa on
prekida seansu sledećim rečima:
Taman kada su hteli da zarone, pojavljuju
se Srbi na patrolnim čamcima (očekujemo
da se do kraja filma pojave i podmornice Vojske Republike Srpske) zbog čega
Foke i Saint Lara odustaju od svog nauma. Ali dok je humanitarna konobarica
bila u noćnom izviđanju sa američkim specijalcima, lokalni krimos Boris obio
joj je gajbu i pronašao zlatnu polugu, što ona sa užasom otkriva nakon što se
vratila kući.
Za to vreme, Foke u bazi prave plan kako
da 27 tona zlata, koliko poluge teže, izvuku iz vode i prenesu na kopno. Manji
problem su im Srbi čije straže, kako im je preneo Barns, na svakih pola sata
prolaze jezerom, mada nam nije jasno zašto kad Petrović nema pojma o zlatu niti
o tome da Foke planiraju da ga maznu. Veći problem je kako toliku količinu
zlata podići odjednom u vazduh a potom preneti i spustiti na zemlju. J.P. se
setio da je dobar sa helikopterskom posadom iz baze pa istog dana polazi sa
njima na let iznad jezera da bi im pokazao i objasnio šta bi bio njihov zadatak
i ponudio milion dolara kao nadoknadu za to.
Pilot i kopilot su ludi i zajebani kao i
Foke – nema misije koju oni nisu u stanju da izvedu, nema izazova koji oni neće
prihvatiti i nema tih pravila službe koje nisu spremni da prekrše i zaobiđu, a
naročito kada je ponuda tako primamljiva.
Zato oni pristaju da učestvuju u akciji a
gledaocima koji imaju bar minimalnu predstavu o tome šta su procedure u
ozbiljnoj vojsci ostaje da pogađaju kako može helikopter bilo kada, a posebno u
sred noći za kad je planiran lov na blago, da bez naređenja napusti bazu i
poleti u neodobrenu misiju ili kako uopšte može da izađe iz nje neprimećen. I
dok pilot helikoptera AH-6 Litlle Bird izvodi
vratolomije nad jezerom da bi demonstrirao šta je sve u stanju da uradi i da će
predstojeća akcija za njega biti piece of cake, J.P. ih upozorava na
potencijalnu opasnost podsećajući po treći put u ovom filmu da su na
neprijateljskoj teritoriji. S obzirom na to koliko je puta pomenuo zlo, nije ni
čudo što ga je prizvao i što se ono pojavilo, i to u vidu srpskog MIG-a 21, ali
sa oznakama SR Jugoslavije što treba da pokaže zapadnim gledaocima kako je vojska
Srbije učestvovala u bosanskom ratu i slala svoje avione da ubijaju po Bosni i
Hercegovini.
Sad im nema spasa! Kome? Zar ste
zaboravili kakav film gledate? Ako jeste, naredna SF scena će vas na to
podsetiti.
Ako ste jedino objašnjenje za to što je
laki napadački helikopter izbegao 2 navođene rakete vazduh-vazduh i
mitraljezima oborio lovački avion, našli u tome da je u njemu sedeo Iron man,
to jest Foka J.P. zahvaljujući čijim supermoćima je to bilo moguće, pogrešili
ste jer su njegove reakcije u toku ovog uzbudljivog vazdušnog dvoboja pokazale
da je on bio zabrinut za njegov ishod kao i svi američki gledaoci koji su
mislili da gledaju realan prikaz hipotetičke borbe mačke i miša. Za sve što ste
videli, dakle, bio je zaslužan mađioničar i akrobata u kokpitu helikoptera kao
i superiornost američkog naoružanja u odnosu na rusko čak i kada je višestruko
manje, slabijih performansi i slabije vatrene moći.
Ali dok se Foke pripremaju za akciju, ni
Petrović ne sedi skrštenih ruku – konačno je otkrio svež trag koji ga može
odvesti do njih. U Sarajevu se pročulo da krimos Boris poseduje zlatnu polugu
vrednu 150.000 dolara, pa Petrović odmah privodi njega i jednog njegovog čoveka
na saslušanje.
Pošto Boris odbija da otkrije odakle mu
poluga, Petrović će na njegovom kompanjonu demonstrirati gledaocima širom sveta
na koji način Vojska Republike Srpske vrši saslušanja.
Naravno da je Boris nakon ubistva njegovog
ortaka odmah propevao.
Foke su ponovo pozvane kod admirala
Levina. Šta li je sad u pitanju? Nije valjda da je nekim čudom saznao za
vazdušnu bitku sa srpskim MIGom iznad jezera ili da su ispraznili vojno
skladište u bazi? Da li je moguće? Ne, naravno da nije u ovom filmu. Njihov
pretpostavljeni im je prvo preneo čestitke i to sa samog vrha, iz Vašingtona,
na uspešnoj akciji hvatanja srpskog generala koju je Levin opisao sledećim
rečima:
Potom im je preneo da je združena komanda
NATO snaga pozvala na odgovornost jedinicu SAS-a zbog uskraćivanja pomoći
Fokama u jučerašnjoj akciji u Sarajevu, što je Dafi jedva dočekao da bi počastio
Engleze prigodnim epitetima:
Levin zatim upozorava Foke da ih
Petrovićevi lovci na glave traže po celom Sarajevu da ih ubiju. Znaju bre
Levine, kao što zna i svaki stanovnik BiH jer je Petrović svakoj babi i svakom
klincu u Bosni pokazao njihove fotografije sa pitanjem: - Da li ste videli ove
ljude?
Foke, naravno, odgovaraju u svom stilu:
A njihov pretpostavljeni nema sumnje kako
bi se taj obračun završio, odnosno čije bi se glave na kraju kotrljale.
Ali šta mu to znači da neće za to imati šanse?
Pa znači da je komanda odlučila da ih vrati kući zbog, kako Levin kaže, nereda
koji su napravili u Sarajevu.
Znači, ni pomena o vazdušnom dvoboju sa srpskim
avionom, niti o pljački magacina, niti komanda ima pojma o operaciji lova na
zakopano blago za koju već zna celo Sarajevo a konačno će saznati i Petrović,
pa čak nije problem ni u tome što cela Bosna zna imena i identitet svih
pripadnika tajne jedinice kakva su Navy SEALs, već su glavnokomandujući
američkih trupa u Bosni nekoliko dana nakon što su njihovi specijalci na
ulicama glavnog grada BiH vodili mali rat, zaključili da to nije baš najbolje
za publicitet NATO i da je ostavilo loš utisak u javnosti zbog čega je najbolje
da se učesnici u tom neprijatnom incidentu presele iz kafića u ilegalu. Barns
se ne miri sa time da on i njegovi momci odu iz Bosne neobavljenog posla, to
jest neizvađenog blaga, ali Levin im prenosi da su naređenja stigla sa samog
vrha i da zato požure sa pakovanjem kofera. Nikome od Foka nije svejedno ali je
naravno najteže Stentonu koji oseća da je izneverio svoju dragu. Šta da joj
kaže, kako da joj u oči pogleda? Ali tu je Barns da mu pruži podršku i utehu.
Sledi jedna od najljigavijih scena u istoriji kinematografije.
Da li sada vidite kako je Saint Lara
terapeutski delovala na Barnsa i kako ga je od sirove, bezdušne vojničine
preobratila u saosećajno, i brižno ljudsko biće koje se ne stidi da pred svojim
podređenim pokaže i sa njim podeli najintimnija osećanja i da je samo nekoliko
minuta koje je proveo u njenom prisustvu, za to bilo dovoljno.
Ovo Stentonu ipak nije olakšalo najteži
zadatak koji je u celoj karijeri postavljen pred njega – da Saint Lari saopšti
da su on i njegovi drugovi sprečeni da pomognu njoj i narodu Bosne. Pa recite i sami, postoji li išta teže i
potresnije nego ugledati suze u očima ove svetice kada je shvatila da joj je
uskraćeno da čini dobra dela? Ali i pored ovakvog udarca koji je upravo
primila, ova žena-vrlina tugu bližnjih oseća jače nego svoju i zato umesto da
Stenton teši nju, ona pruža utehu njemu.
Foke se opijaju da ubiju tugu i
razočaranje što neće moći da izvade blago za sebe i za narod Bosne. Narod
Bosne, koji se toliko pominje u filmu je ovde neka čudna amorfna masa, entitet
bez nacionalnog obeležja, mirisa i ukusa. Ovde ne postoji ni srpski, ni
hrvatski ni muslimanski narod, ne postoji ni hrvatska ni muslimanska vojska već
samo narod Bosne i zločinačka srpska vojska.
Dok Tor Dafi i Iron man J.P. razvaljeni od
alkohola teturaju po bazi, nailaze na petoricu SASovaca, istih onih koji su ih
ostavili bez vazdušne podrške usred srpskog obruča.
Foke im prvo to nabijaju na nos a zatim
prave analogiju sa dva svetska rata u kojima su, kako im kažu, Amerikanci
morali da spasavaju Britance od poraza a oni danas ne mogu da ih izvuku iz
jedne pišljive operacije iz Bosne. SASovci ne reaguju na provokaciju ali ih
Dafi i J.P. i pored toga napadaju. U narednih nekoliko sekundi ćemo videti kako
su dvojica pijanih Foki ubili od batina pet treznih Sasovaca.
Dok Dafi i J.P. mlate Sasovce, ostale tri
Foke i dalje piju i lamentiraju nad svojom sudbinom i trenutnim zadatkom koji
ih je umesto u ratnu, doveo u mirovnu misiju, i to Bogu iza nogu, u Bosnu. Aha,
sad smo konačno saznali zašto je NATO u Bosni u ovom filmu. Da uspostavi mir i stabilnost.
Da li postoji neki drugi izgovor pod kojim su okupirali bilo koju državu na
planeti?
Dafi i J.P. se pridružuju svojim kolegama
a Barns ih pohvaljuje što su Engleze naučili pameti.
Priznajemo da nam izmiče smisao isticanja
antagonizma i rivalstva između najelitnijih specijalnih jedinica USA i njenog
najlojalnijeg i najvernijeg partnera i saučesnika u ratnim zločinima UK, kroz
filmsko ponižavanje i omalovažavanje SASovaca. Biće da tu ipak nema neke
skrivene agende već samo namere autora da se pokaže da su Foke tako žestoki
momci da su u odnosu na njih, čak i njihove svetski čuvene anglo kolege, samo
mladi izviđači.
I dok ostali psuju i kunu, crna udovica
Ben, među Fokama poznat kao crni Ajnštajn, dolazi na ideju kako da on i njegovi
drugovi iz jednog cuga izvade sve zlatne poluge iz jezera, odnosno završe celu
operaciju za jednu noć, a onda sutra ujutru mogu da odu iz Bosne kao što im je
i naređeno. Naravno da se njegov plan, koji podrazumeva disanje pod vodom ispod
zvona potopljene grahovačke crkve kosi sa svim prirodnim zakonima, ali već ste
u uvodu pročitali da je ovo film o superherojima moćnijim od Avengers ekipe
tako da je za njih sve to normalno.
J.P. odmah odlazi do posade helikoptera
koji treba da ih pokupi kada izvade zlato, da bi im rekao da će u akciju morati
noćas a oni su toliko odvaljeni od pića i trave da su to jedva registrovali.
Dafi za to vreme angažuje posadu transportnog aviona koji treba da ih doveze sa
opremom do jezera u koje će se spustiti padobranima. Njima nisu ponudili deo
ulova već su složili priču da im je za ultra tajnu misiju potrebna proverena
ekipa pa ovi bez ikakve provere i naređenja pristaju. Foke javljaju Saint Lari
da ode na jezero i sačeka ih na ugovorenom mestu, a zatim se ukrcavaju na avion
koji opet usred noći tek tako poleće iz baze.
Ali šta znamo, možda u bazi nisu primetili
da je poleteo, možda Pero radi u kontrolu leta.
Već na početku ovog teksta smo ukazali da
je jedan od glavnih ciljeva ovog filma promocija američke vojske i njenih
specijalnih jedinica kod mladih gledalaca i da zato nije dovoljno samo da oni
budu prikazani kao najmoćniji, nepobedivi, najjači i neranjivi već i kao ekipa
superkul likova koji se, dok sređuju loše momke na egzotičnim destinacijama,
odlično provode i pri tom ne zarezuju
nikakve autoritete niti naređenja.
Zato u američkoj vojsci u filmu ne postoji
nikakav red ni disciplina, ne poštuju se pravila ni procedure, naoružanje i
oprema se uzimaju, iznose i izdaju bez dozvole i koriste u privatne svrhe, a
njeni pripadnici preduzimaju akcije na svoju ruku, opijaju se i drogiraju usred
vojne baze a kažnjavaju jedino zbog prekomerne upotrebe sile jer je to loše za
imidž USA u javnosti. Apsurd je da je u stvarnosti jedino od navedenog za šta
ne bi snosili odgovornost niti su ikada bili procesuirani ni pred svojim ni
pred domaćim sudovima, upravo ovo poslednje. Baš kao što nijedan pripadnik Navy
SEALsa nije odgovarao ni za jedno ubistvo, ranjavanje ili mučenje zarobljenika
ili civila niti krađu koje su počinili tokom svojih brojnih akcija širom sveta,
o čemu ćete saznati pri kraju ovog teksta.
Dok avion vozi Foke ka jezeru, ni Petrović
ne gubi vreme. Pošto mu je kriminalac Boris sve priznao, on upada u Saint Larin
stan i počinje pretres. Ubrzo nalazi mapu sa lokacijama jezera i blaga za šta
mu nije trebalo puno vremena jer ju je Saint Lara, za razliku od zlatne poluge
koju je lukavo sakrila u sudoperu gde je nijedan pravi srpski muškarac ne bi
tražio, ostavila na izvolte na sred kuhinjskog stola sa hranom. A zaboravila je
i ronilačku opremu da bi i najgluplji gledaoci shvatili da je Petrović povezao
mapu jezera sa blagom i ronjenje, to jest sabrao 2 i 2.
Ali sa čime će Saint Lara da roni ako su
joj u kući ostali ronilačko odelo i boce? Nije Lara zaboravila na ronilačku opremu već reditelj.
Nakon što je avion sa Fokama doleteo iznad
jezera, oni iskaču padobranima pravo u vodu. Ispod površine je neka pećina u
kojoj ih čeka Saint Lara i u koju voda ne prodire a ima dovoljno vazduha da svi
oni mogu na miru da razgovaraju i planiraju dalji tok akcije. Ova pećina koja
predstavlja prirodnu komoru sa neograničenom količinom vazduha i hermetičku
zaštitu od vode, nije pomenuta nijednom u toku filma niti smo je ranije videli,
čak ni prilikom ronilačkog izviđanja koje su obavili Saint Lara i Stenton, ali
pošto je po scenariju trebalo da čujemo Foke kako razgovaraju pod vodom,
reditelj je rešio da je jednostavno stvori u te svrhe ni iz čega. A da je to bilo i te kako opravdano i da je
vredelo, čućemo odmah jer Saint Lara u sledećoj sceni pokazuje da osim
psihoterapeutskih moći poseduje i vidovnjački dar. Foke treba akciju da započnu
opasnim ronjenjem između oštrih stena čiji prolaz vodi do sefa sa blagom, a Met
Barns se javlja kao dobrovoljac. To je za Saint Laru bio povod da od njegovog
najboljeg prijatelja Stentona zatraži potvrdu za svoje proročke sposobnosti
kojima je pronikla u Metovu dušu i otkrila razlog koji objašnjava zašto je vođa
Foki tako rezigniran, zatvoren, tmuran i autodestruktivan.
Ona je, naravno, bila u pravu jer Stenton
joj poverava da je Met takav zbog porodične tragedije u kojoj su njegova žena i
on izgubili ćerku u saobraćajnoj nesreći nakon čega im se brak raspao. Ovu
dramatičnu ispovest pratio je elegični skor Berlinskog simfonijskog orkestra
koji se brukao svirajući muziku za ovaj chex.
Foke obavljaju završne pripreme pre nego
što krenu u lov na blago. Sve se odvija u skladu sa njihovim planom i cela
akcija od samog početka funkcioniše bez problema. Ali ubrzo će se iznad
površine desiti nešto što opasno preti da im pokvari planove. Kao prvo, desiće
se Petrović koji ka tački jezera, sa koje su Foke zaronile, predvodi nekoliko
patrolnih čamaca Republike Srpske
krcatih vojnicima i teškim naoružanjem.
A kao drugo, čini se da će Foke ostati bez
vazdušne podrške kod evakuacije jer su pilot i kopilot helikoptera koji je
trebalo da ih izvuče na obalu kada pokupe zlato, ocinkareni od strane jednog
zavidnog oficira i zato pozvani na saslušanje kod Levina na kojem su morali sve
da priznaju jer im je zapretio otpuštanjem iz armije. Levin je bio toliko
uporan da sazna kakvu tajnu misiju su preuzeli njegovi najproblematičniji
učenici da ga od toga nije odvratilo ni pozivanje kopilota na 14 medalja za
hrabrost koje je kako smo čuli zaslužio crni pilot helikoptera, najbolji koga
je američka armija ikada imala.
Foke naravno ni ne slute da im je misija
provaljena i da će uskoro biti opasno ugrožena, ali i da znaju, to ne bi mnogo
promenilo njihove planove jer što teže, to izazovnije za njih. Konačno dolazi
trenutak za početak akcije, ono za šta su se spremali sve vreme i što su
gledaoci najviše očekivali – da ih vide na izvršenju zadatka koji je njihova
specijalnost i to u njihovom prirodnom okruženju. Ali ono što je trebalo da
bude najuzbudljivije i najatraktivnije u celom filmu ispalo je najdosadnije i
vizuelno najsiromašnije. Očekivali biste da baš u ovim podvodnim scenama
korežiser Titanika i saradnik na Ambisu pokaže i pruži najviše i prikaže
najspektakularnije slike, barem nalik na one iz Ambisa. Nismo, međutim, mogli da vidimo ništa slično tome već samo
mračne kadrove kojima su promicale siluete ronilaca izgubljenih u vremenu i
prostoru, a loša montaža samo je još više doprinela opštoj konfuziji pa se tako
niti vidi niti je jasno ko i šta radi i zašto.
Ni to što je scenarista ubacio Srbe u
jezero nije mnogo pomoglo jer kada je po Petrovićevom naređenju tim ljudi žaba
VRS uskočio u jezero kako bi Fokama oteo blago koje su konačno izvadili iz
sefa, i sa njima otpočeo borbu, gledaoci tek tada nisu mogli da razaznaju koji
od ljudi u crnim kostimima su naši a koji njihovi i šta se dešava pred njihovim
očima.
A kada su se krvavi leševi srpskih
specijalaca pojavili na površini to naravno nije bilo nikakvo iznenađenje jer
svi gledaoci su već naučili da su Sealsi neranjivi i nepobedivi a malopre su
saznali i da mogu da dišu pod vodom. Kako onda uopšte bilo koja scena u ovom
filmu može da bude neizvesna ili da bilo ko strepi za živote glavnih junaka?
Superheroja može da rani i ubije jedino drugi superheroj sličnih ili većih moći
a takve u ovom filmu nismo videli već su se Fokama suprotstavili samo obični
smrtnici – Srbi koji su za njih bili samo obična boranija. Ali koliko god oni
sami bili slabi i nedostojni da se Foke zbog njih i oznoje, ipak su
potencijalno opasni zbog svoje podlosti i spremnosti da se u borbi koriste i
najprljavijim trikovima i sredstvima, kao što je improvizovano oružje
zabranjeno svim međunarodnim konvencijama – podvodni eksploziv made by VRS koji
čini brodsko sidro za koje su vezane četiri kašikare, a na koje Navy SEALs kao
jedinica koja u svojim akcijama koristi isključivo oružje odobreno međunarodnim
pravom, nisu navikli.
Iako im srpske bombe nisu mogle nauditi,
ipak su ih podvodni talasi nastali od njih, odbacili ka dnu jezera baš kada su
se spremali da izrone sa svojim tovarom blaga.
Ali za Odmetnike je to bio samo jači
povetarac jer ubrzo su ponovo bili na površini. Izgleda da su Srbi potrošili
sve zalihe sidro-bombi, a i da im je ponestalo municije jer nijedan metak nije
prozviždao pored Meta i ekipe dok su plivali. To je bila samo varka. Srbi su
prestali da pucaju kako bi ih zavarali i naveli ih da pomisle da su otišli a u
stvari su samo čekali da sva petorica, zajedno sa izdajnicom Larom Simić,
izrone na jednom mestu kako bi im bili lakša meta.
I to na nišan Petroviću lično koji je u
iznenađene Foke uperio svoj raketni bacač, i naravno svoj cinični osmeh.
Po prvi put u filmu izgledalo je da im
nema spasa što pokazuje i psovka njihovog vođe, jer do sada nijednu nismo mogli
da čujemo ni u jednoj od situacija kada im je pretila opasnost po život.
Ali čak i sada Foke su pokazale apsolutni
prezir ka smrti i nesalomivi duh šaleći se u odsudnom času.
Iako je situacija u kojoj su se našli
izgledala bezizlazno, gledaoci nisu gubili nadu jer Odmetnici su ih već navikli
na nemoguće i neočekivano, pa su bili sigurni da će se iz ovoga izvući tako što
će bokserskim eskivažama uspeti da se na vreme izmaknu i da će ih Petrovićeva
raketa promašiti. Šteta što takvu scenu nismo mogli da vidimo jer se u
poslednjem času, pre nego što je on stigao da povuče oroz i omogući nam da
ponovo prisustvujemo magiji Navy Sealsa i uživamo u njihovoj novoj akrobaciji,
iznad jezera pojavio helikopter sa dobro nam poznatim članovima posade.
Oni su pogocima iz mitraljeza, koji je već
poslao u staro gvožđe srpski MIG, izbušili Petrovića a njegov brod sa vojnicima
pretvorili u buktinju i smešu metala i mesa.
Nema potrebe govoriti kakvo je
oduševljenje kod opkoljenih kauboja i Pokahontas izazvao dolazak konjice. Ali
otkud oni ovde? Pa zar ih nije Levin sprečio da pomognu Fokama u njihovoj
privatnoj akciji? Zar su i pored zabrane uspeli da pobegnu, zar su i oni ponovo
postupili suprotno naređenju rizikujući profesionalne karijere samo da bi
pomogli svojim drugovima? Ne, mada bi to sigurno uradili da je za tim bilo
potrebe, već Levin nije želeo da ostavi svoje momke na cedilu i zato je lično
po njih poslao helikopter, na svoju odgovornost. Ali Foke ne bi bile Foke kada
bi se evakuisale kao i svaka druga vojna jedinica. Oni se hvataju za mrežu sa
zlatom koju helikopter izvlači iz jezera i zajedno sa njima poleće ka bazi pa
tako spektakularno napuštaju poprište još jednog svog slavnog trijumfa.
Nakon što su se u hiperbaričnim komorama
za dekompresiju oporavili, Odmetnici su pozvani u Levinovu kancelariju gde ih
čeka još jedno trkeljisanje. Levin je prvo ponovo uz dreku podsetio svoju
jedinicu da su po ko zna koji put prekršili svako moguće naređenje pa čak i
lične zakletve kada su se upustili u ovu akciju. Ipak, priznaje da je bilo i
koristi od nje jer ih je dovela do Petrovića koji je, kako kaže, bio jedan od
najvećih trnova u oku NATO. Auh, taman kada smo pomislili da su Beson i njegov
američki kolega ispraznili celu fioku scenarističkih idiotizama iz svojih
pisaćih stolova za ovih sat i 40 minuta filma, oni nas iznova počaste sa još.
Znači, kao što Petrović nije znao gde se nalaze Foke do samog kraja filma, isto
tako ni komanda američke vojske čije je sedište u Sarajevu, nije mogla da
pronađe Petrovića, koji je nakon otmice generala Milića preuzeo komandu nad
srpskim jedinicama u gradu i šetao se ulicama Sarajeva više nego Đavolina Žoli,
Bono Voks i Morgan Frimen zajedno.
Levin se zatim posvetio glavnom ulovu ove
tajne misije, mnogo vrednijem od Petrovića – zlatnim polugama u vrednosti od
300 miliona dolara:
Na to kao iz topa odgovara zaljubljeni
kapetan Amerika-dobri Samarićanin Stenton:
Ali Levin izgleda da nije tako bolećiv i
osetljiv kao i njegov vojnik:
Znači, ne samo da će Foke ostati bez svoje
polovine blaga već i Saint Larina humanitarna organizacija, to jest narod
Bosne. On im saopštava da će zlato biti vraćeno
Francuskoj.
Zatim ćemo videti scene ceremonije
priređene ispred baze kojoj osim svih američkih vojnika, uključujući Foke,
prisustvuju i Saint Lara i predstavnici francuskog vojnog i političkog vrha.
Levin objavljuje da će zlato, koje su
nacisti pre pedeset godina ukrali u Parizu, biti vraćeno Francuskoj, kojoj
zakonito i pripada, a da će hrabra i poštena pripadnica bosanskog naroda, Lara
Simić, koja je pomogla vojnicima američke armije da ga pronađu, biti nagrađena
od francuskog premijera Ordenom legije časti.
Saint Lari je to slaba uteha pa se zato
dok prima orden kiselo osmehuje, a ništa bolje se ne osećaju ni Foke čiji su
svi napori i žrtve ostali bez nagrade i satisfakcije, kako materijalne
(njihovih 50%) tako i moralne (drugih 50% za Larinu humanitarnu organizaciju).
Ono što, međutim, izaziva zabunu je to što
je admiral Levin saopštio da će 150 miliona dolara biti vraćeno Francuskoj. A
šta je sa ostalih 150? Znači da su Amerikanci prijavili Francuzima samo
polovinu zlatnih poluga dok će drugu polovinu zadržati kao nepošteni nalazači.
Dobro, niko razuman ne bi poverovao da bi Amerikanci, pod pretpostavkom da u
stvarnosti pronađu neko ukradeno francusko zlato,
polovinu vratili svom evropskom vazalu, ali i to bi ipak bilo verovatnije nego
da drugu polovinu poklone u humanitarne svrhe – narodu Bosne.
- Čekajte bre, pa zar ne rekoste vi na početku ovog
teksta da film ima hepiend?
Strpite se malo. Najbolje ili bolje
rečeno, najgore u ovom chexu tek sledi.
Nakon što je ceremonija završena, Levin
zove Foke u svoju kancelariju. Pripadnici njegove najelitnije jedinice ipak
neće ostati bez nagrade pa će svako od njih dobiti ček, ali istina na po
simboličnih 3.864 dolara.
Razumljivo je da im ovo nije popravilo
raspoloženje zbog svega kroz šta su prošli da bi došli do blaga vrednog 300
miliona dolara a sada su dobili samo njegovu mrvicu. Zašto samo toliko? Pa
odgovor se krije na čeku koji je Levin upravo uručio Saint Lari.
Admiral američke vojske poklanja 150
miliona dolara Srpkinji iz Bosne za njenu humanitarnu organizaciju. Samo na
filmu. Samo u chex filmu. Ma jeste li sigurni da je ovaj novac zaista namenjen
Lari jer na njemu piše da joj je mesto prebivališta Zvornik a svi smo videli da
ona živi u Sarajevu? Da nije to samo trik podlih Amerikanaca kojim će obmanuti
jednu naivnu srpsku konobaricu koja je bila dovoljno glupa da poveruje da je
američka armija, osim što je vojna, i humanitarna organizacija? Ne, već je to
samo još jedan u nizu gafova scenarističkog tima filma.
Ali ako sada niste potražili maramicu ili
WC šolju, kako ko, posle sledeće scene ćete to sigurno uraditi.
Ako ste do sada mislili da su scenaristi
ideju za ovaj film maznuli iz čuvenog klasika iz 80ih Kelly’s heroes, sada ste sigurno provalili da je scenario iz koga
su Venk i Beson prepisivali skorijeg datuma i da su Renegades chex kopija 3 kings
iz 1999. godine (istina inferiornija u pogledu tehničke realizacije i glume ali
propagandno podjednako prljava). U tom filmu Džordž Kluni predvodi grupu
marinaca u Iraku nakon završetka Zalivskog rata, koji koriste ratni zadatak da bi otkrili i prisvojili
sakriveno zlato koje je Sadam Husein oteo Kuvajtu, da bi ga se potom ipak
odrekli u korist pokreta otpora iračkog naroda protiv Sadama.
Foke ovde čine to isto, samo u korist
naroda Bosne koji genocidišu krvoločni Srbi predvođeni manijakalnim generalom
Milićem.
A da li su prave Foke zaista toliki
humanitarci i čovekoljupci kao i ove fiktivne? Pa onoliko koliko to mogu da
budu plaćene ubice i lovci na glave i to u službi vlade SAD.
O tome svedoče brojni primeri o ubijenim
protivnicima koje su Sealsi likvidirali neposredno nakon što su im se predali
ili koji su umrli od posledica mučenja, kao i o ubijenim civilima, uključujući
i decu, koji su im se našli na liniji vatre u toku akcije ili su im jednostavno
bili sumnjivi.
Najveći broj takvih slučajeva desio se u
Avganistanu u borbenim ili izviđačkim misijama protiv talibana za vreme kojih
su Sealsi, osim njih, ubijali i nenaoružane meštane. Između 2006. i 2008.
godine tamo su sprovodili takozvani noćni lov na talibane kada su, kako su sami
priznali, ubijali između 10 i 15 ljudi za noć, a nekad čak i po 25, bili to
komandanti, finansijeri, jataci talibana ili oni za koje su Foke
procenile da su sa njima povezani.
Ni civilno stanovništvo u područjima
kojima su Sealsi operisali nije prošlo ništa bolje zbog čega je kod američke
vlade protestovao i tadašnji predsednik okupiranog Avganistana Hamid Karzai
(iako ga je ona i postavila
na tu funkciju a Foke ga
obezbeđivale i čak sprečile atentat na njega), žaleći se da oni u svojim
akcijama „rutinski ubijaju civile“.
Baš kao što su uradili u provinciji
Helmand 2008. godine ubivši desetoro meštana, od toga osmoro učenika, što je
potvrdila misija UN-a u Avganistanu. Neimenovani oficir Sealsa izjavio je da je
jedan njegov snajperista u tri odvojene akcije ubio tri civila, uključujući i
devojčicu a da se pred pretpostavljenima koji su istraživali taj slučaj,
pravdao time što je procenio da su oni za njega predstavljali bezbedonosnu
pretnju. Pod kišobranom CIA kojoj je američka vlada dala zeleno svetlo za
sprovođenje tzv. Omega programa koji dozvoljava sve metode ispitivanja tzv
militanata ili terorista (čitaj – neprijatelja SAD) u Avganistanuu i Pakistanu,
Sealsi su u svojim akcijama protiv talibana primenjivali mučenja zatvorenih
avganistanskih boraca protiv američke okupacije kao i civila osumnjičenih da su
njihovi pomagači. Nakon jednog takvog isleđivanja, mladić iz avganistanskog
sela Kalah je 2012. godine umro od batinanja zbog čega je protiv trojice
Sealovaca otvorena istraga ali su na kraju, odlukom njihove komande, oslobođeni
svih optužbi.
Ono što je posebno šokiralo američku
javnost koja je sve ovo saznavala iz novinskih članaka (najpoznatiji je iz NY
Timesa A
Secret history of Qiet killings and blurred lines) i intervjua koje su anonimno davali članovi
jedinice, kao i iz autobiografskih knjiga koje su objavljivali njeni bivši
članovi (Bisonit, Slabinski) su načini na koje su Foke izvršile neke od ovih
ubistava. Kako zbog surovosti koju su tom prilikom ispoljili, tako i zbog
oružja koje su u tim slučajevima koristili, a posebno zbog sakaćenja leševa
svojih neprijatelja, zbog čega su ona više podsećala na zločine zloglasnih
američkih serijskih ubica nego na herojska dela elite američke armije.
Kada govorimo o oružju, mislimo naravno na
hladno i to ne samo na noževe već i na indijanske sekirice-tomahavke. One su za
pripadnike tzv. Crvenog eskadrona Sealsa specijalno pravljene od strane čuvenog
američkog majstora za izradu hladnog oružja Danijela Vinklera, a njihovu
upotrebu u borbi priznao je bivši pripadnik ove jedinice Dom Raco.
Jedan od oficira Foki je u vezi sa tim
izjavio: – Whats the difference between shooting them as I was told and pulling
out a knife and stabbing them or hatcheting them?
Što se noževa tiče, oni su korišćeni za
sklapiranje i odsecanje prstiju mrtvim talibanima što je pravdano neophodnošću
DNK analize kako bi se potvrdio identitet žrtve. Ništa manje užasna su sledeća
dva primera njihove upotrebe: onaj iz 2011. kada je Sealovac u akciji
oslobađanja američkih talaca sa jahte otete na afričkoj obali, ubio somalijskog
pirata ubovši ga tačno 91 put kako je potvrđeno obdukcijom, i onaj iz 2008.
kada je nakon što su u jednom selu likvidirali grupu talibana, jedan pripadnik
Foki sekao grkljan mrtvom neprijatelju što je potvrdio njegov komandant
Slabinski pravdajući to time da se njegov momak malo zaneo i da mu je, čim je
video šta radi, on naredio da prestane. Istraga koju je tim povodom sprovela
Mornarica utvrdila je da je specijalac u stvari sekao prsluk sa tela žrtve.
Valjda mu se svideo originalan kroj pa je hteo da uzme mustru da mu sašiju isti
takav.
Iz svega navedenog je očigledno kolike su
Foke dobrotvori i koliko je verovatno da bi se oni žrtvovali zbog ijednog
pripadnika nekog drugog naroda a naročito onog koji je njihova vlada označila
kao neprijateljski. A kolike su šanse da bi se oni odrekli ijednog dolara u
humanitarne svrhe, najbolje ilustruju sledeća dva primera jer se tiču baš novca
koji im se sasvim slučajno zalepio za prste:
U aprilu 2009. godine, nakon što su Sealsi
oslobodili otetog kapetana i posadu američkog teretnog broda Maersk Alabama i
likvidirali trojicu somalijskih pirata a jednog zarobili, nestalo je 30.000
dolara koje je kapetan iz brodskog sefa prethodno dao piratima da bi ga
oslobodili. Novac nikad nije pronađen a zbog ove afere Foke su bile na tapetu
vodećih američkih medija, istih onih koji su ih posle svake uspešne akcije
kovali u zvezde.
Drugi slučaj je još drastičniji. U junu
prošle godine, jedan poručnik Zelenih beretki pronađen je obešen u američkoj
ambasadi u Maliju u kojoj je služio zajedno sa Sealsima, a dvojica pripadnika
ove jedinice osumnjičena su da su ga likvidirala zato što je otkrio da su novac
koji im je dodeljen za potkupljivanje lokalnih špijuna, strpali sebi u džep.
Tako govore činjenice o ovoj jedinici u
realnom svetu. Ne znamo da li su scenaristi ovog chexa bili upoznati sa ovim
podacima, ali i da jesu, sigurno zbog toga ne bi promenili kraj filma kojim su
iznad glava svojih junaka postavili svetačke oreole čime su ih sa statusa
američkih superheroja koji su imali od početka i tokom celog filma, na kraju
uzdigli na nivo božanstava.
Čim je neočekivanu sreću podelila sa
svojim oficirom i džentlmenom Stentonom, Saint Lara se okrenula ostalim Fokama
i pozvala ih da svi zajedno proslave srećan kraj ove uzbudljive avanture koja
je nakon toliko muka i odricanja završena uspehom.
A kuda idu? Pa gde bi drugde nego u njihov
omiljeni kafić – Korzo.
Besonu i njegovim kolegama producentima,
međutim, nije bilo ni do pića ni do slavlja kada su pogledali film i videli
kakvo je sranje snimljeno. Zbog toga je zakazana premijera odlagana, verovali
ili ne, čak pet puta. Film je završen 2015. a prikazan tek 2017. godine. Šta su
producenti radili za to vreme?
Prvo su promenili prvobitni naziv filma iz
Jezero tajni u Odmetnici da bi publika kojoj su ga namenili znala da se ne radi o
nekoj drami, romansi ili hororu već o akcijašu sa zajebanim herojima kao
glavnim junacima. Zatim su pokušali da montažom spasu šta se spasti može, ali
kao što smo se mi u Srbiji nedavno uverili na primeru sramote zvane Nemanjići – rađanje kraljevine,
montažeri nisu čarobnjaci i od govana ne mogu napraviti pitu koliko god ih
seckali ili razvlačili.
Ali nisu montirali film čitave dve godine,
šta su onda Beson i ekipa čekali kada je to završeno? Najverovatnije na to da
američka vojska negde u svetu izvede vojnu intervenciju koja će uključiti i
kopnene snage što znači i specijalne jedinice, što bi filmu o Navy Sealsima
dalo vetar u leđa i idealnu reklamu za uspešno „otvaranje“ u svetskim
bioskopima, a možda čak i bioskopsku distribuciju u USA. Najizvesnije je bilo
da se to dogodi u Siriji u vidu masovne vojne intervencije američke armije kako
bi se dodatno pogurali njihovi proksiji iz ISISa i druge glavoseče (one
umerene) u svrgavanju Asada.
Ali se srećom to nije dogodilo u obimu u
kojem su Amerikanci planirali i kao što su radili u Iraku i Libiji, tako da su
Odmetnici ostali i bez te vrste pomoći, kao i bez distribucije u USA gde će
samo najveći, odnosno najluđi filmski entuzijasti, moći da ih vide na DVD-u.
Sve što su Beson i njegove kolege pokušale
bilo je uzaludno – film je na blagajnama
doživeo debakl epskih razmera jer je od uloženih 77 miliona dolara povratio
samo pet. U nekim zemljama povučen je iz bioskopa posle samo jednog vikenda
prikazivanja a neslavan rekord ostvario je u UK gde je pušten u samo jednom i
zaradio mizernih 355 dolara. Izgleda da Englezi nisu mogli da pređu preko
ponižavajućeg tamburanja celog tima Sasovaca od strane dvojice pijanih Foki.
Da u Ujedinjenim Arapskim Emiratima,
jednom od najvernijih američkih saveznika u Persijskom zalivu, ne živi preko
50.000 Amerikanaca, od toga 3500 vojnika stacioniranih u USA bazi u Abu Dabiu,
kojima gledanje ovakvih filmova predstavlja sastavni deo ideološko-političkog
drila, ali i razonodu, i da Japanci nisu toliki obožavaoci Amerikanaca, Beson
ne bi uspeo da povrati čak ni deo novca uloženog u reklamnu kampanju; ovako,
polovina zarade Renegadesa ostvarena
je u ove dve zemlje. Što se starog kontinenta tiče, film je najgore prošao baš
u državama koje su ga snimile i finansirale – u Francuskoj, Belgiji i Nemačkoj (gde
je prikazan tek u junu ove godine).
Suprotno njihovim očekivanjima, ni na
Balkanu se nisu proslavili: u Prištini nisu imali gde da prikažu film, Slovenci
su ostali prilično ravnodušni na vodene avanure Sealsa (ukupna zarada 19.000
dolara) dok su ih distributeri iz BH Federacije bojkotovali iz ranije pomenutih
razloga. Jedini balkanski NATO vazal čija je publika sa entuzijazmom dočekala filmske Foke bila je
očekivano Hrvatska čijiim rekama i jezerima su krstarili i ronili, pa su tu
ostvarili najbolju zaradu u regionu, iako simboličnu u evropskim okvirima, od
71.000 dolara. Verovali ili ne, ovo smeće od filma prikazivano je i kod nas.
Beogradski distributer Blitz film je iz samo njima poznatih razloga procenio da
će domaća publika pohrliti u bioskope da bi gledala kako američki specijalci
tamane srpske vojnike i njihove komandante prikazane kao ratne zločince i
psihopate. Srećom, poslovna odluka im je bila pogrešna jer je za sa sedam dana
koliko su Renegadesi prikazivani u Srbiji, manje od hiljadu mazohista platilo da
Beson i Amerikanci istovaraju svoje đubre po njima. Ostaje ipak žal što nismo
oborili negativan rekord koji ovaj film po zaradi drži u Engleskoj.
Mizerne rezultate na svetskim blagajnama
potvrdila je i kritika jer ni filmski kritičari nisu bili ništa blaži prema
filmu od gledalaca pa je tako fijasko Renegadesa bio potpun.
Katastrofa po Besona i njegov Eurocorps je
još veća zato što se još nije oporavio od neuspeha sa 200 miliona vrednom
ekranizacijom francuskog stripa Valerian, tako da će mu potonuće Foki doneti nove glavobolje u pogledu finansiranja
i izbora budućih filmskih projekata.
Mada on sada sigurno ima većih briga s
obzirom na istragu koja je u Francuskoj pokrenuta povodom optužbi glumice Sand
Van Roj da ju je silovao, kao i prijava koje su francuskom državnom tužiocu
protiv njega podnele još dve glumice i casting rediteljka sa optužbama za
seksualno napastvovanje.
Da li je još jedan debakl visokobudžetnog
chexa znak da je ovaj filmski žanr u svetu u krizi? Sigurno da jeste, jer
srećom po nas glavni poslovni partner njegovog najvećeg proizvođača ima važnija
posla na Bliskom istoku. Zato se nadamo da nećemo skoro prisustvovati
revitalizaciji svetskog chetnixploitation žanra, odnosno da će se veliko crno
oko što kasnije ponovo okrenuti našim prostorima.
SIMERIJANAC
No comments:
Post a Comment