Scenaristi: Richard Wenk, Luc Besson
1/10
Bad acting, typical cringey 'Americans are the
worlds heroes' sentiment. The scenes with the SAS are especially bad and
cringey with the Americans bragging about how they saved the world in ww1 and
ww2. May be good for idiotic overly patriotic and very young Americans, if
that's not you you will not enjoy this shit show.
2/10
I have seen a lot of poor films, but nearly always
watch then until the end. Not this one, half an hour is all I could take,
terrible script and story to match. Cringeworthy. Who finances these things?
1/10
Trying to find redeeming feature of this mess of a
film is easy enough - some of the cinematography is excellent!. The acting,
plot, and characterisation, however, are abysmal. Presumably designed as a
rallying call or redemption movie with an ending so saccharine sweet as to be
vomit inducing..................................................................
...... Obviously expensive to produce with some
great visuals this is a film purely for Tourette's afflicted Americans who
shout 'Murica' for no reason at all.
1/10
..... If you can turn off your brain and watch with
your mouth open then its ok.
Predstavljamo vam najskuplju chex trešinu
snimljenu u poslednjih desetak godina, koja је, zbog dosledno ispoštovanih svih kanona
ovog žanra, slavno propala u svetskim bioskopima. Ovo je chex verzija superherojskih
filmova u kojoj su umesto Kapetana Amerike, Tora, Hulka, Iron mana i Crne udovice, avengersi petorica Navy SEALsa, pripadnika Mornaričkih
Foka, čuvene specijalne jedinice američke mornarice.
Baš kao što se Marvelovi ili DC-evi junaci
za zaštitu i spas čovečanstva bore protiv najvećih planetarnih zlikovaca (oličenih
u najsurovijim kriminalcima i zlim naučnicima) i protiv vanzemaljskih čudovišta
i sila, tako se i petorica Foka u ovom filmu bore protiv najvećeg planetarnog
ali i kosmičkog zla – Srba (u ovom filmu oličenih u vojsci Republike Srpske koju
predvode, podrazumeva se, zločinački i psihopatski general i njegov major), i
svojim supermoćima od njih spasavaju narod Bosne i ceo svet.
Pripadnici ove dve grupe superheroja
slični su i po karakteru – svi oni su veliki individualci i osobenjaci koji se
ne uklapaju u svoje okruženje, odbijaju da robuju društvenim normama, oni krše
ili zaobilaze zakone i igraju po sopstvenim pravilima zbog čega i jedne i druge
nazivaju odmetnicima, ali kada nacionalni i opšti interes to nalaže, kada je
ugrožena Amerika i planeta zemlja, odnosno nacionalna bezbednost i opstanak
čovečanstva, oni sve sujete i lične interese ostavljaju po strani i podređuju
ih kolektivnom, udružuju se u nepobedivi tim koji nemilosrdno mrvi sve pred
sobom i uništava i najjače neprijatelje, zvali se oni Galaktus, Loki ili general
Milić.
Podrazumeva se da je i humanost osobina
koja krasi oba ova tima superjunaka. Ali ne samo ona koja je usmerena ka
dobrobiti celog čovečanstva i univerzuma
i zadovoljenju kosmičke pravde, jer im je to u opisu superherojskog posla,
već i ona okrenuta zaštiti i pomoći svakom živom biću, bilo ono čovek ili
životinja. Pa tako, kao što će Spajdermen prekinuti poteru za nekim pljačkašem preko
njujorških oblakodera samo da bi spasao mačku zaglavljenu na vrhu neke bandere,
tako će i vođa Sealsa, Met Barns.....ali da vam ne otkrivamo unapred, dok sami
ne budete videli veličanstveni gest čovekoljublja i humanosti koji je učinio
ovaj naizgled surovi i bezosećajni specijalac, kako bi vas talas topline oko
srca preplavio punim intenzitetom i kako biste spontano pustili suce radosnice.
Postoji još jedna sličnost između ove dve
ekipe snagatora i dobročinitelja – i jedni i drugi se za dobrobit ljudi i
pravedniji svet bore u kostimima, s tim što oni u kojima Foke izlaze na teren,
to jest ulaze u vodu, nisu šareni već jednobojni i tamni, jer je njima za
razliku od njihovih poznatijih i ekstragavantnijih kolega, važniji učinak nego
scenski nastup.
A postoje li, osim po izgledu, i neke
razlike između njih? Postoje. Pre svega u izvoru supermoći, ali i u snazi.
Za razliku od Tora ili Hulka, koji svoje
natprirodne moći poseduju zahvaljujući božanskom i vanzemaljskom poreklu ili su
nastale kao posledica naučnih eksperimenata, Met, Stenton i ostale Foke svoju
nadljudsku snagu, neranjivost (otpornost na sve vrste ubojnih sredstava, od
metaka i granata, preko protivtenkovskih projektila, pa do raketa), sposobnost
disanja pod vodom (pluća sa neograničenim kapacitetom vazduha), brzinu, akrobatiku,
nevidljivost – duguju savršenom DNK i vrhunskoj obuci američke vojske.
A što se snage tiče, pa nakon onoga što su
Foke demonstrirale u ovom filmu u borbi sa Srbima, plašimo se da bi se Hulk i
ekipa loše proveli kada bi u nekoм hipotetičkom sukobu
(svađi oko separea u nekom noćnom klubu) izašli na crtu Metu Barnsu i njegovom
timu 6.
- Kako timu 6 kad ih je samo petorica?
Pa zato što ova petorica filmskih Foka predstavljaju
članove čuvenog Tima 6 (od devet timova koliko se pretpostavlja da ih sada postoji
pošto su podaci o tome tajna), najelitnije i najsmrtonosnije jedinice SEALsa, poznate
i pod nazivom DEVGRU (Special Warfare Development Group) specijalizovane za
najteže i najopasnije, ali i najprljavije zadatke po nalogu njihovih gazda iz
Vašingtona.
Izvršavanje tih prljavih zadataka u filmu,
naravno, nećete videti, ali ćete o njima kasnije moći ovde da pročitate kako
biste se povratili iz ošamućenosti od dimne zavese stvorene od eksplozija,
specijalnih efekata i laži reditelja i scenarista ovog filma.
Аli otkud sad ovaj chex? Pa zar Holivud nije još
pre nekoliko godina, u skladu sa aktuelnom politikom njihovih poslovnih
partnera iz Vašingtona, Srbe kao glavne negativce u svojim filmovima, zamenio
Rusima i poslao nas na klupu za rezerve do neke sledeće prilike? I zar njihovi
producenti nisu izvukli pouku iz debakla Travoltinog i De Nirovog chexa Killing Season (koji je na našem blogu izrendao
kolega Ognjanović) i shvatili da u ovom žanru više para nema? Pa izgleda da
jesu jer iza Odmetnika ne stoje američke producentske kuće već evropske. I to
ne bilo koje već najpoznatije i najveće – francuska Europacorp Lika Besona i čuveni
nemački Studio Babelsberg, dok su koproducenti belgijska Belga productions i
francuski Canal +.
Nemačka država je velikodušno pomogla
nastanak ovog chexa preko svog filmskog fonda (DFFF) sa 5 milona evra, dok je
Bavarski filmski fond uplatio 275.000 evra. I Belgija je izdvojila sličan iznos
iz svojih filmskih fondova čime je budžet Renegadesa zaokružen na pozamašnih 77
miliona evra.
Amerikanaca istina nema među finansijerima
filma, ali zato predvode autorsku ekipu.
Reditelj je Stiven Kvejl, prvi asistent i
vođa druge ekipe Džejmsa Kamerona na Titaniku
i Avataru i saradnik na Ambisu, a scenario zajedno sa Besonom potpisuje Ričard Venk,
scenarista Expandebles 2 i rimejka Sedam veličanstvenih. Amerikanac je i
direktor fotografije (Brajan Pirson – I
Am Legend).
Kada vidite koliko je para uloženo u jedan
chex film koji režiraju i pišu Amerikanci, a finansiraju vodeće države EU logično
je da posumnjate da je jedini motiv za njegov nastanak bio komercijalni. Još više zbunjuje učešće Lika Besona u jednom
ovakvom projektu, kako novcem, tako i autorski s obzirom na to da se u filmovima
koje je potpisao nije petljao u politiku. Pa kako su se onda ovde ukrstili
američki, briselski i njegovi interesi? Odgovor smo naslutili kada smo na
odjavnoj špici među institucijama i organizacijama koje su pomogle realizaciju
filma, pronašli: odeljenje NATO zaduženo za propagandne aktivnosti – NATO
public diplomacy division, zatim istu takvu organizaciju EU – Media program of
the EU i Fondaciju Bila Klintona (Clinton foundation-presidential library).
Odmetnici, su znači, zakuvani u ovoj kuhinji
u sklopu redovnih propagandnih aktivnosti ovih tela kojima se NATO promoviše u
Evropi („kao jedini garant bezbednosti i
zaštite starog kontinenta od agresorskih akcija imperijalističke Rusije“),
a koje osim klasične indoktrinacije za najšire narodne mase servirane kroz
štampu i elektronske medije, uključuju i filmove i serije kao najefikasnije
sredstvo za popularizaciju ove terorističke organizacije, superiornosti i
nepobedivosti američke vojske i njenih specijalnih jedinica, kada su ciljna
grupa mladi Evropljani, koji su, naravno, i potencijalni regruti za
profesionalne NATO vojnike. Logično je zato da su se u Briselu u cilju
realizacije ovog projekta okrenuli najjačim evropskim producentskim kućama i
uključili vodeće evropske članice NATO (Nemačku i Francusku) preko njihovih
filmskih fondova.
Evropljani će, dakle, da daju pare za
snimanje filma a Amerikanci će da obezbede holivudskog reditelja (i to ne bilo
kog nego specijalistu za film na vodi i pod vodom), scenaristu (koji je ispekao
zanat na pucačinama i akcijašima kakva ova treba da bude) i direktora
fotografije da to režiraju, napišu i slikaju onako kako treba – da izgleda i
zvuči američki i patriotski, da bude spektakularno, uzbudljivo, dramatično, potresno,
srceparajuće i sa obaveznim hepiendom. A
Evropljani će naravno da plate ove Amerikance koliko takvi majstori zaslužuju,
a to nije malo (baš u skladu sa poznatim NATO standardom kojeg moraju da se
pridržavaju svi američki vazali koji su se učlanili u severnoatlantsku alijansu:
- Vi ćete od nas da kupujete naoružanje i opremu za vašu vojsku, a naši
generali će da vam komanduju kad, gde i protiv koga ćete da ga upotrebite).
To je verovatno i objašnjenje zašto se te
silne pare ne vide u celom filmu već samo u prvih petnaestak minuta u koje je reditelj
Kvejl zbudžio glavnu akcionu scenu i u njoj ispucao ceo vatromet i slupao svu
vojnu tehniku i vozila koja su mu bila na raspolaganju, zbog čega ovo filmsko
ostvarenje ne izgleda kao holivudski ratni spektakl kao što je planirano i kao
što su njegovi sponzori i autori želeli, već kao evropski triler skuplje
produkcije umotan u američku zastavu.
U to se uklapa i scenario koji su sklepali
Venk i Beson jer predstavlja kompilaciju parola iz najogavnijih američkih
propagandnih filmova, najotužnijih dijaloga iz ekranizacija svetskih bestseler
ljubića i najglupljih fazona iz američkih sitkoma i savremenih francuskih
komedija. U to ćete se i sami uveriti jer ćete nekoliko takvih replika moći da
pročitate u ovom tekstu.
Beson i njegove evropske kolege producenti
su naivno poverovali da ova splačina u koju su upumpali silne milione evra može
da im donese dobru zaradu, očigledno računajući na niske kriterijume i loš
filmski ukus evropske bioskopske publike snižen i pokvaren upravo holivudskim
smećem slične tematike zbog čega će, bili su uvereni, progutati i ovako nešto.
Na naše zadovoljstvo, omašili su i ideolozi
i sponzori i autori ovog projekta, a njihovi ciljevi ostali su neostvareni jer
su Odmetnici, s obzirom na odnos uloženog i zarađenog novca, jedan od najvećih
filmskih promašaja u poslednjih nekoliko godina, kao i propagandni pucanj u
prazno – antireklama za NATO, američku vojsku i sprdnja sa njihovim specijalnim
jedinicama.
- Dobro, predstavili ste nam autorsku
ekipu, ali recite već jednom koje holivudske zvezde su u glavnim ulogama jer
ove face iz Foki nam ne izgledaju poznato – nestrpljivi ste vi jer ste već
navikli na popularne američke i engleske glumce u visokobudžetnim chex
klasicima kakav su Renegades, koje
filmovima ovog žanra daju na legitimitetu, to jest, zbog čijeg učešća su još
veći treš nego što bi bili bez njih. Ovde ih, međutim, osim jednog, nema, jer
su evropski novci očigledno bili nedovoljni da plate više od epizodne uloge
oskarovca J.K.Simonsa (Oz, Whiplash,
Spider-man..) koji ovde tumači admirala Levina, kome je tim Foki podređen.
Ili su pak sami inicijatori ovog projekta
procenili da im više holivudskih faca nije neophodno s obzirom na svrhu u koju se
snima, odnosno da su ga namenili pre svega mladim Evropljanima (u USA će biti
jedino u video distribuciji), jer bi za uspešnu propagandu i promociju NATO i
američke vojske u samoj Americi, odnosno regrutaciju mladih Amerikanaca, ali i za
dobru zaradu, morali da se otvore za velike filmske zvezde.
Kao što rekosmo, među Fokama ćete teško
prepoznati nekog glumca, osim možda Australijanca Salivana Stejpltona, koji je
imao glavnu ulogu u nastavku 300, Rise of
an empire.
Od ovog Ozija zadnjih godina producenti i
reditelji bezuspešno pokušavaju da stvore
novu akcionu zvezdu, australijskog Džejsona Stejtama, a razloge zbog kojih
je to nemoguća misija videćete i u ovom filmu jer Stejplton nema ni izgled ni
harizmu, niti poznaje borilačke veštine potrebne za tako nešto. Krajnji domet
mu je da glumi izbacivača ili propalog boksera.
Ostatak manje poznatih ili nepoznatih Foki
čine: Englez Bewley (Sumrak saga),
Irac Murtagh (Vikinzi), Grk Leonidas i
naravno crnac, Joshua Henry (jedini Amerikanac među glumačkim Fokama) pošto u Sealse
ne primaju žene.
Tu je i jedna Holanđanka, ali ne u ulozi Foke
već konobarice, ali o njoj ćemo više kad na nju dođe red, jer je ona, iako
naizgled sporedan, u stvari glavni lik u filmu, izvor inspiracije i motivacije
za sve Foke – njihova muza, pokretač i katalizator radnje filma i njeno
ishodište.
Pošto smo vam predstavili glavne kuvare
ovog chexa i njihove pomoćnike, kao i konobare, sada ćemo pokušati da vam
najvernije opišemo ukus splačine koju su nam smućkali i servirali.
Film počinje
dokumentarnim scenama nacističke okupacije Pariza 1941. godine da bi zatim usledile
i igrane scene u kojima vidimo nemačku vojsku kako pljačka Luvr.
Pripadnike Vermahta ovde glume sami Nemci što znači da doprinos Studija Babelsberg nije bio samo u obezbeđivanju novca za film.
Nakon što su ispraznili čuveni muzej, Švabe prelaze na trezor pariske banke i iznose zlato u velikom broju zlatnih poluga koje utovaruju u kamione i odvoze van grada.
- Sigurno za Nemačku.
Najbliže je i najsigurnije. – logično razmišljaju oni gledaoci koji su
zaboravili da gledaju chex film gde logika i zdrav razum ne važe. Zato Nemci u
ovom filmu svoj dragoceni plen prevoze 1700 kilometara dalje u Bosnu, do
Grahova.
Scenaristi
su očigledno na karti Bosne i Hercegovine pronašli Bosansko Grahovo, malo
srpsko mesto na zapadu Bosne (koje je hrvatska vojska okupirala i spalila u
julu 1995. godine da bi nakon Dejtonskog sporazuma pripalo BH Federaciji;
najpoznatije je po Gavrilu Principu koji je rođen u obližnjem selu Obljaju).
Ovu raciju je uspeo da izbegne jedino jedan dečak koga je
majka na vreme sakrila upozorivši ga da beži iz Grahova, i to na jasnoj ijekavici.
Zatim ćemo videti grupu partizana koji su se okupili na brdu iznad sela i dogovaraju se, takođe tečnom ijekavicom, o izvođenju neke
akcije u Grahovu, a zatim sledi rez.
Reditelj
potom prebacuje gledaoce pedesetak godina unapred, u novi rat, i to u Sarajevo 1995. godine, iako
ovaj grad koji vidimo očigledno nije glavni grad nekadašnje jugoslovenske
republike Bosne i Hercegovine. Jedan soliter u CGI plamenu i srušen most pokazuju
da rat uveliko traje.
Već na samom početku videćemo veliku laž – ovo Sarajevo ne drži
muslimanska vojska, čijeg ni jednog vojnika nećete videti u celom filmu (a ni
jednog muslimanskog civila), već srpska čiji general ima štab u centru grada.
Moći ćemo da čujemo da ovi srpski vojnici govore srpski sa
ijekavicom podjednako dobro kao i civili i partizani iz Grahova koje smo
malopre čuli, tako da smo zaključili da su svi oni iz našeg regiona, a pošto u
uvodnoj špici nismo pronašli nijedno jugo prezime, premotali smo film na
odjavnu i saznali da su to hrvatski glumci i statisti (uz ponekog Slovenca).
Njihova imena, kao ni lica, neće vam mnogo značiti ukoliko niste mazohista koji
prati savremenu hrvatsku kinematografiju ili ste obožavalac njihovih sapunica
koje se vrte na našim televizijama. Osim možda Slavka Sobina, koji je publici u
regionu, osim po seriji Crno-bijeli svijet, najpoznatiji po ulozi u Igri prestola
i svojih, u bukvalnom smislu, nekoliko sekundi svetske slave, koju je stekao u
sceni u kojoj ga kao vojnika Deneris, ubijaju njeni neprijatelji Sinovi Harpije.
I ovde je bio podjednako zapažen u ulozi partizanskog
komandanta.
Slavku i ostalim Hrvatima i Slovencima je tezgu na ovom
filmu sredila hrvatsko-slovenačka uslužna producentska kuća Pakt media koju je
Beson angažovao za ovaj film. Osim kastinga (za srpske vojnike i grahovačke
civile i partizane), oni su obezbedili i oko 200 članova filmske ekipe (asistenata
i pomoćnika reditelja, direktora fotografije, scenografa, kostimografa, tehničare,
šminkere, kaskadere..) i odabrali odgovarajuće lokacije za snimanje (na
teritoriji Hrvatske i okupirane Republike Srpske Krajine) koje u filmu
predstavljaju bosanske gradove i sela (Karlovac i zagrebački velesajam su
glumili Sarajevo, jezero Lokve – nepostojeće sarajevsko jezero u kojem se
odvija glavna radnja, a reka Dobra – Miljacku kojom non stop krstare srpski desantni
čamci).
Pakt media je obezbedila čak i dialect coacha za srpski
jezik zahvaljujući kome većina stranih glumaca u ovom filmu priča pristojan
srpski ili bar dovoljno pristojan da se ne pokidate od smeha. Ovo je, naravno,
velika mana ovog chexa i jedna od retkih prekršenih dogmi ovog žanra zbog čega
smo, nažalost, ostali uskraćeni da se i tome nasmejemo. Srećom, nisu svi strani
glumci dovoljno pazili na času tako da u filmu ipak postoji jedna scena u kojoj
je ispoštovana ova tradicija po kojoj je chetnixploitation i čuven, a koju ćete
kasnije ovde moći da vidite.
Nabrajanjem lokalnih filmskih profesionalaca i usluga koje
je Pakt media obezbedila i pružila za ovaj projekat, nismo naravno želeli da ih
reklamiramo već da ukažemo da je u nastanku ovog antisrpskog filma svoj nemali
doprinos dala i jedna hrvatsko-slovenačka firma; ali i hrvatska država preko
svojih filmskih podsticajnih fondova za strane produkcije koje snimaju u
Hrvatskog (njihovi mediji su se hvalili se da je to najskuplji strani film
snimljen u Hrvatskoj u ovom veku), pa se zato nemojte začuditi kada malo
kasnije u filmu vidite, ili bolje rečeno čujete, nešto što predstavlja nacionalni
pečat kojim je to učešće na simboličan način verifikovano.
Da se vratimo na film i to na kontrolni punkt trupa Vojske
Republike Srpske. S obzirom na to da ova vojska po uniformama, kapama i
šlemovima izgleda kao savremena hrvatska vojska, očigledno je da su je obukli i
opremili hrvatski kostimografi, po NATO standardima.
Srbi preko razglasa obaveštavaju sve u Sarajevu da je ulaz unproforcima
i novinarima strogo zabranjen. Dakle, po scenaristima ovog filma Srbi su, nakon
što su okupirali Sarajevo (iako ih je u njemu do početka rata živelo preko 157.000),
osim što su poubijali i proterali celokupno muslimansko stanovništvo, iz grada
izbacili i međunarodne mirotvorce, zabranili im pristup i ukinuli slobodu
govora i informisanja!
I pored ovih zabrana, na punkt stiže kombi sa dva stranca koji stražarima pokazuju novinarske legitimacije.
Strani novinari, pa još pričaju engleski. Srbima je to bio
signal da ih istog trenutka izvuku iz kombija, izudaraju, ispretresaju, oduzmu
im opremu, skinu do gaća (i to bukvalno) i pod pretnjom oružja nateraju ih da
kleknu sa rukama na potiljku.
Svakom gledaocu je, nakon što je video
muskulature ove dvojice, bilo jasno da se radi o nekim specijalcima (a vi ste u
njima već prepoznali dvojicu Foki čije ste fotke videli u prvom delu teksta), ali
glupim Srbima to nije bilo sumnjivo, za njih su oni građeni kao tipični zapadni
novinari pošto su oni sa CNN-a, BBC-a i ostalih zapadnih medija, poznati po
svojim impozantnim figurama, a naročito po izdefinisanim mišićima. Foke se,
naravno, nisu nimalo zabrinule jer se i u ovako opasnoj situaciji šale na svoj
račun.
Ove debilne pošalice članovi njihove ekipe vrteće tokom
celog filma da bi se gledaocima pokazalo kako su ovi momci čvrsti, jer ih
prisebnost ne napušta ni u najopasnijim prilikama, kao i to da su veliki
zajebanti. Inače, svaku od ovih glupih fora u filmu prati idiotska muzika kakvu
smo navikli da slušamo u američkim sitkomima ili u serijama Siniše Pavića. Srpskim vojnicima, međutim, nije bilo do šale
i smeha i ko zna šta bi se desilo sa njima (sa Srbima, naravno, jer da su
pokušali da pucaju, Foke bi ih i tako goloruki savladali pre nego što bi ovi
stigli da povuku oroz) da se nije pojavio srpski major koji je naredio svojim
ljudima da spuste oružje jer je očekivao dolazak stranih novinara na ugovoreni
intervju sa srpskim generalom.
Zato će stražari dozvoliti Amerikancima da ustanu i obuku se,
vratiti im kameru i ostalu oduzetu opremu, a zatim će ih major Petrović povesti
u štab u kojem ih čeka srpski general. Petrović je glavni negativac ovog chexa i
to što vas njegova zla faca sa ciničnim osmehom koji neće skinuti do kraja
filma (kada će ga, naravno, „stići zaslužena ruka pravde međunarodne zajednice“),
podseća na nekog islednika iz Gestapoa, nije slučajno jer je ovo nemački glumac
(Klemens Šik) koji je zanat ispekao na baš takvim ulogama (kakva je naci oficira
u Enemy at the gates).
On, inače, govori prilično dobar srpski jezik što mu i nije
bilo teško da nauči s obzirom na to da su jedino što u filmu izgovara pretnje i
naređenja.
Dok kroz hodnike srpskog vojnog kompleksa vodi Sealse, za
koje misli da su novinari, Petrović ih upozorava kakav intervju od njih
očekuje, odnosno, objašnjava gledaocima kako funkcioniše srpska propaganda.
I dok dvojica
Foka, Stenton (Kapetan Amerika) i Dafi (Tor) upravo ulaze u jazbinu zveri,
ispod nje trojica njihovih kolega koje predvodi Met (Hulk) izvode amfibijski
napad. Oni su izronili iz reke, koja treba da predstavlja Miljacku, i
neprimetno se prišunjali do spoljašnjeg zida srpskog štaba koji, iako je
okrenut ka reci, sa te strane ne brani ni jedan jedini stražar.
Kombinacijom
alpinističkih i metaloglodačko-zavarivačkih veština koje primenjuje Džek Porter
(Iron man), oni su se uvukli u kompleks i ispod jednog zida postavili
eksploziv.
Zatim nam
reditelj ponovo prikazuje Foke – lažne novinare koji su konačno stigli u
prostoriju u kojoj ih okružen telohraniteljima čeka srpski general Milić, koji
po liku predstavlja miks Mladića i Pavkovića, idealnu casting kombinaciju po ukusu kreatora ovog chexa.
Pošto nam je i ovaj glumac bio nepoznat, potražili smo podatke
o njemu na Imdb-u i saznali da je on nemački glumac hrvatskog porekla koji je u
nemačkim serijama i filmovima specijalizovan baš za role negativaca,
uključujući i srpske zločince i krimose, tako da je i u slučaju ovog srpskog ratnog
oficira chex casting bio savršen. Da nije u ovom filmu glumio srpskog generala
koji treba da asocira na Mladića zbog čega se ovde preziva Milić, Peter Davor
bi komotno mogao da nastupi pod svojim imenom i prezimenom jer baš zvuči kao
ona izmišljena i živopisna kojim debilni scenaristi chex ostvarenja krste
srpske ratne zločince.
Sealovac Dafi, koji izigrava tehničara, razvlači kablove i
montira kameru spremajući se za intervju sa generalom pa ga zamoli da nešto
kaže kako bi proverio ton. A Milić izgovara tradicionalne reči dobrodošlice kojima
svaki srpski general pozdravlja strane novinare, naročito američke.
Ali pre nego što je stigao da odgovori, Dafi iz kabla vadi iglu
sa narkozom i nabija je Miliću u vrat na šta se ovaj skljoka na pod, a u istom
trenutku Stenton iz kamere vadi bodež i njime u dva poteza likvidira svu
trojicu pripadnika Milićevog obezbeđenja.
Sve su učinili tako brzo i tiho da ni Petrović ni njegovi
vojnici, koji stoje ispred te sobe, ništa nisu čuli. Tada odjekuje eksplozija i
pod prostorije se ruši. Ispod nje vidimo Meta i ostalu dvojicu Foki koji od
Stentona i Dafija preuzimaju ošamućenog Milića.
Srbi tek tada upadaju u sobu, ali kasno jer su se Foke iz
nje evakuisale za jednu stotinku. Oni već trče kroz podzemne hodnike srpskog
štaba noseći na leđima generala Milića umotanog u ciradu kao u palačinku i
jureći ka izlazu koji je pre desetak sekundi u zidu izbušio Iron man, Džek
Porter. Naravno, ne propuštaju da još jednom pokažu svoj istančani smisao za
humor.
Ali čim su se pojavili na izlazu, tamo ih sačekuju Srbi u desantnom
čamcu i zasipaju mecima.
Sealse svi meci promašuju pa oni jednim rafalom poubijaju
sve srpske vojnike.
Ali stiže još jedan čamac pun do zuba naoružanih srpskih
vojnika koje predvode dvojica sa mitraljezom i raketnim bacačem.
Foke odmah likvidiraju mitraljesca, ali pre nego što su
ubili i vojnika sa bacačem, ovaj uspeva da ispali projektil koji pogađa zid ispred kojeg stoji Kapetan Amerika
Stenton.
Ali naravno da superheroju poput njega jedna obična raketa
ne može ništa pa tako pola kompleksa leti u vazduh a Stenton ostaje neokrznut,
neoprljen i nedirnute frizure.
Istina, ostao je da visi iznad ambisa, držeći se samo jednom
rukom, ali samo par sekundi jer za čoveka njegove snage to spada samo u
jutarnju gimnastiku.
Srbi iz svojih kalašnjikova ispaljuju kišu metaka na Odmetnike
a najviše na vođu Meta ali za Hulka su meci dosadni komarci koji ga samo
bockaju ili pak promašuju jer su Srbi očajni strelci nesposobni da pogode ni
pet pokretnih meta koje vire sa pola tela iznad minijaturnog zaklona.
Foke se nisu zaustavile u strahu od Srba već da bi ih
pustili da se igraju kako bi se nasmejali njihovoj nesposobnosti i suludoj
pomisli da mogu da naškode najelitnijoj jedinici USA vojske. A kada im je to
dosadilo, oni su jednim rafalom poskidali sve preostale Srbe u čamcu a zatim se
vratili u kompleks kako bi se izvukli težim putem, kroz podzemlje srpskog
generalštaba jer je nepobedivim veteranima u svakoj od mnogobrojnih opasnih
misija koje su uspešno izvršili u dugim profesionalnim karijerama, prelazak
prvog nivoa ili igra u modu za početnike ispod časti. Ubrzo nailaze na veliku
garažu u kojoj pored kamiona i bornih kola stoji i jedan tenk M-84.
Šta mislite za koje vozilo će se odlučiti Odmetnici?
Tenk sa petoricom Foka probija zid zgrade generalštaba kao u
crtaću i spektakularno izleće na ulice Sarajeva pune zabezeknutih srpskih vojnika.
Pobesneli major Petrović mobiliše sve trupe srpske vojske u
Sarajevu ne bi li sprečio Meta i ekipu da pobegnu sa Milićem, ali umesto da
probaju da blokiraju tenk, oni na njega pucaju iako je u njemu njihov general.
Ali sve je uzalud, tenk kojim upravlja Met dok je nišandžija
J.P, iako sa svih strana opkoljen vojskom RS koja na njega ispaljuje celokupan
arsenal svog naoružanja, nezaustavljivo juri sarajevskim ulicama kao na trci
Formule 1 i gazi sve pred sobom.
Baš kao pravi superheroji iz stripa, Foke svoje supermoći
prenose samim svojim prisustvom i na neživu materiju koju dodirnu ili koriste,
pa tako tenk u kojem oni sede dobija supersoničnu brzinu zbog koje ne mogu da
ga stignu ne samo drugi srpski tenkovi, već ni kamioni pa ni najbrži džipovi
kojima su Srbi krenuli u poteru.
Tenk, takođe, postaje i neuništiv i neprobojan pa mu tako čak
ni protivtenkovski projektili koji su ga nekim čudom ipak pogodili (jer Met
njime maestralno manevriše i izbegava ih za dlaku a i Srbi su, kao što smo
videli na početku, očajni strelci) nisu pričinili nikakvu štetu.
Sve što su Srbi uspeli da urade je da sa džipa koji je
volšebno sustigao tenk, prebace na njegovu kupolu jednog vojnika koji se
spremao da unutra ubaci bombu. Čim je to video, Met je naglo zakočio pa je
Srbin ostao da visi na topovskoj cevi a bomba mu je eksplodirala u ruci.
Ko bi rekao da Met i ekipa nikada pre nisu upravljali
tenkom, ali takvi su SEALsi, kao što su obučeni za upotrebu svih vrsta oružja i
podjednako se dobro snalaze u vazduhu, na zemlji i u vodi (SEaAirLand), tako su
u stanju da za nekoliko sekundi nauče da voze tenk ili lovački avion, lakše
nego što dete nauči da vozi bicikl.
J.P. nišani milimitarski precizno, i poput kazaljke na satu,
okreće top na 10, 95, 275 ili 180 stepeni kako bi Foke eliminisale neprijatelje
koji im stoje na putu, nalaze se po bokovima ili ih gone.
Pa tako padaju kao snoplje srpski snajperisti, mitraljeska
gnezda, sudaraju se njihovi transporteri i tenkovi i ruši se komunikacioni
toranj na koji naleću dva srpska kamiona puna vojnika, samo trenutak nakon što
se ispod njega provukao tenk sa Fokama, i eksplodiraju.
Ali koliko god Sealsima adrenalinska trka sa vatrometom
ulicama Sarajeva bila zabavna i koliko god Srbi bili bezopasni, oni su ipak
poželeli da se odatle evakuišu, ne zato što su se zabrinuli za sebe, već za
svoj dragoceni teret koji je u ovoj brzoj vožnji mogao da onako vezan i
drogiran polomi vrat. Zato oni traže vazdušnu podršku od svojih britanskih
kolega iz SAS-a. Na koji način? Tako što Met preko veze koju sluša ceo grad,
svi špijunski centri i satelti, viče: - Halo SASovci, pošaljite nam helikopter
za evakuaciju!
Da li je ovaj debilizam scenaristički doprinos Besona ili
trademark američkog scenariste koji je pisao Expendables, procenite sami. Ali
još kretenskiji će biti odgovor Sasovaca koji će Met dobiti:
Znači ova petorica NATOvaca upadaju u po bela dana u srpski
generalštab, otmu im generala, usput pobiju pola srpske vojske i poruše pola
grada, a druga NATO jedinica ih obaveštava da ne može da im pomogne jer nema
ovlašćenje da deluje u tom području.
Nema veze, nisu Met i njegovi momci prvi put bili u ovakvoj
situaciji. Vadiće se sami. Time će izazov za njih biti još veći. Nakon što su
izašli iz centra grada, oni, da bi se izvukli iz Sarajeva (pošto srpske vojske
u ovom filmu nema izvan grada) kreću ka mostu koji je, kao što smo na početku
filma videli bio srušen, ali se sada čudesno obnovio sam od sebe.
Ali to je normalno u fantasy filmu o superherojima. Međutim,
kada su došli do polovine mosta, videli su da su im Srbi sa druge strane već
preprečili put sa dva tenka ispred kojih u džipu stoji lično Petrović, glavom i
ciničnim osmehom.
Foke ne mogu ni nazad jer su Srbi tenkovima i borbenim
vozilima zatvorili i odstupnicu. Pa šta će sad? Hoće li ići na proboj, to jest
hoće li ponovo primeniti silu pošto na naše iznenađenje ni oni, a ni tenk u
kojem se nalaze ne mogu da lete, ili će se za promenu odlučiti na lukavstvo? I
jedno i drugo. J.P. prvo okreće top tenka na levi bok a zatim ispaljuje granatu
u ivicu mosta koja se nakon eksplozije urušava, a potom Met upravlja tenk na
nastalu rupu u konstrukciji i kroz nju ga surva u reku.
Naravno da su Petrović i svi srpski vojnici ostali
podjednako zabezeknuti kao i gledaoci koji su ovu vratolomiju dosad videli samo
u crtaćima. A Foke su jedva dočekale da tenk potone na dno reke. Onda su
povadili maske i boce sa kiseonikom koje su naravno sve vreme nosili sa sobom
(iako nam to nije prikazano), a onda iz tenka, čiju su kupolu otvorili kao
vrata od kaubojskog saluna, opušteno isplivali u vodu noseći sa sobom i Milića
zašivenog u vreću. Kako li samo on diše, jasno je samo autorima ovog chexa.
Džaba su srpski vojnici po naređenju svog majora ispraznili
sve šaržere pucajući u vodu ne bi li pogodili bahate Amerikance, kada su se
Foke sada našle u svom prirodnom okruženju u kojem su apsolutno nedodirljivi i svemoćni,
kao da su uplovili u drugu dimenziju, odvojenu od ovog sveta.
Zato su ležerno plivali između metaka, a zatim izronili
kilometar dalje. I tu su ih po naređenju Petrovića čekali Srbi u desantnim
čamcima kojih Vojska Republike Srpske u ovom filmu ima više nego što ih i danas
zajedno imaju vojske svih država bivše Jugoslavije.
Ali ovi nesrećnici su za Meta i njegovu ekipu bili samo
dezert posle bogatog ručka u Sarajevu.
Baš kada su se Foke popele na čamac sa svojim dragocenim
tovarom kako bi se rekom udaljili od svojih progonilaca, primili su poziv od Sasovaca
koji su im javili da su dobili odobrenje da ih izvuku i tražili (ponovo bez
šifre) lokaciju. Mat im na to podsmešljivo odgovara:
Nakon što smo sve ovo videli, logično je da smo se zapitali
da li su za ovaj film uopšte angažovani vojni konsultanti. Na naše iznenađenje,
na špici smo pročitali da jesu i to dvojica, od kojih jedan baš iz Navy SEALsa.
Pa šta su onda radili na snimanju? Spavali? Verovatnije je ipak da su samo
aminovali sulude SF ideje reditelja i ostatka autorske ekipe oduševljeni time
što su njihovu jedinicu pretvorili u superheroje iz stripa čime se mit o
svemogućim i neuništivim Fokama samo
učvrstio, a njihova slava još više proširila.
А da je takav prikaz SEALsa samo bajka i da je realnost
nešto sasvim drugo, pokazuju podaci o broju poginulih i ranjenih pripadnika ove
jedinice kao i o neuspešnim akcijama i nesrećnim slučajevima koji su se tokom
njih dešavale.
U jednoj od prvih misija nakon osnivanja najelitnijeg tima
Navy SEALsa – Tima 6, njihovom učešću u američkoj invaziji na Granadu 1983. godine,
četiri pripadnika jedinice su nastradala kada su iz helikoptera pali u more i
udavili se. U decembru 1989. u invaziji na Panamu ponovo gine četvoro Sealovaca
dok ih je osmoro ranjeno u akciji zauzimanja aerodroma.
U katastrofi koju su Amerikanci doživeli u oktobru 1993. u
Mogadišu, u Somaliji, u pokušaju da zarobe najbliže saradnike somalijskog
komandanta Mohameda Faraha Aididija, poznatoj celom svetu ponajviše preko filma
Ridlija Skota Pad crnog jastreba, i izgubili 19 ljudi, učestvovalо је i
nekoliko Sealsa mada tada u toj zemlji nisu imali gubitke. Ali jesu prošle
godine kada je jedan član Tima 6 ubijen u obračunu sa pobunjeničkom grupom
Al-Šabab. Iako su poginule imali i u Iraku (preko 15 u zadnjih deset godina),
najteže gubitke jedinica je pretrpela u Avganistanu gde su u borbi da sačuvaju
kontrolu nad najvećim svetskim plantažama opijumskog maka...ops!...da sačuvaju
mladu avganistansku demokratiju od talibana, izgubili više od 30 ljudi.
To je počelo već sa prvom operacijom koju su izveli u toj
zemlji u martu 2002. godine kada je visoki oficir Tima 6 Nil Roberts iznad
planinskog vrha Takur Gar ispao iz helikoptera pravo među talibane koji su ga
odmah ubili, a u pokušaju da bude spasen poginulo je još nekoliko pripadnika
drugih jedinica američke armije.
Najveće žrtve u jednoj akciji Foke su takođe imale u
Avganistanu kada ih je 17 poginulo u obaranju helikoptera u avgustu 2011.
godine. Iako su ga srušili talibani, porodice ubijenih Sealovaca su za ovu
pogibiju okrivili vladu Baraka Obame koja je, kako su nakon sprovedene privatne
istrage tvrdili, preko svojih agenata među pobunjenicima, njima dostavila
koordinate kretanja helikoptera i praktično im ga namestila na nišan.
Zašto? Da bi uklonila nezgodne svedoke, jer je ekipa
Sealovaca koja je u helikopteru zajedno sa ostalim američkim i avganistanskim
vojnicima toga dana poslata u akciju (ukupno 38 ljudi), samo tri meseca ranije
bila deo tima od 25 Sealsa koji su učestvovali u navodnoj likvidaciji Bin
Ladena u Pakistanu. Potvrda sumnji porodica ubijenih Foka stigla je u martu
2013. kada je još 6 pripadnika istog tima poginulo u padobranskoj vežbi u
Arizoni u bazi Pinal Air Park, a američka vlada do danas nije dozvolila
sprovođenje nezavisne istrage o tim pogibijama.
Za Avganistan se vezuje i najveći neuspeh Sealovaca kada su
u pitanju spasilačke misije. Iako se tokom brojnih akcija u kojima su
oslobađali iz zarobljeništva proameričke političare ili otete humanitarne
radnike, dešavalo da pogine i po neki pripadnik Foka (kao prilikom oslobađanja
doktora Dilipa Jozefa 2012.), nikad se nije desilo da u tim misijama nastrada i
sam talac. Sve do oktobra 2010. godine kada su u pokušaju da je oslobode iz
ruku talibana, u avganistanskoj provinciji Kunar ubili škotsku humanitarku
Lindu Norgrov tako što je jedan od Sealovaca, ne obazirući se na Škotlanđanku,
bacio granatu na jednog od otmičara koji je iza nje stajao.
Naravno da od holivudskih zabavljača za široke narodne mase
kakvi su reditelj Kvejl i scenarista Vink, kao i od njihovog francuskog kolege
Besona, nismo mogli da očekujemo film koji će realno prikazati ovu jedinicu a još
manje da je demitologizuje, već samo lošu kopiju superherojskih filmova, o
besmrtnim i bezgrešnim specijalcima američke armije. Ali pomenutim filmadžijama
ipak ne bi ispao dolar iz džepa da je bar jednu Foku u ovom filmu makar okrznuo
neki protivtenkovski projektil, ako im već meci nisu mogli ništa.
Da se vratimo sada filmskim Fokama, onim neranjivim i
besmrtnim.
Sledeće što ćemo videti je noćni kadar nekog vojnog kompleksa
za koji nam piše da je glavna operativna baza USA u BiH.
1995. godine? Kako bre? Ako ne računamo specijalce,
obaveštajce i instruktore koji su za vreme rata tajno bili angažovani u Armiji
BiH i HVO kao i u navođenju vazdušnih udara NATO na položaje VRS, američke
trupe su zvanično na teritoriju Bosne i Hercegovine ušle tek nakon Dejtonskog
sporazuma u okviru SFOR-a, nakon čega počinje lov njihovih specijalnih jedinica
na oficire i vojnike Vojske Republike Srpske koje su ili likvidirali ili
otimali da bi ih isporučili svojoj inkviziciji u Hagu, a u čemu su naravno,
učestvovali i pripadnici Navy SEALsa.
Otkud onda oni u Bosni u ovo vreme? Pa otud što su scenaristi
tako zamislili.
U tu bazu upravo stiže kamionet sa živinom, a iz njega jedan
po jedan izlaze Met, Stenton i ostale Foke. Dočekuje ih njihov pretpostavljeni,
admiral Levin (J.K.Simons), koji u ovom filmu komanduje svim američkim
jedinicama u Bosni?!
Ali oni mu nisu doneli piliće za fried chicken već mnogo
vredniji i veći ulov – vepra kapitalca, generala Milića lično koga izvlače iz
kamioneta uvaljanog u perje. S obzirom na to da su autori ovog chexa kauboji,
začudili smo se da ga nisu umazali i katranom kako bi ga dodatno ponizili.
Ispostavlja se, dakle, da je ova akcija kidnapovanja srpskog
generala izvedena na osnovu naređenja samog vrha američke vojske kako bi mu se
sudilo za ratne zločine. Nema nikakve sumnje da su scenaristi ovog filma
inspiraciju za otmicu generala Republike Srpske od strane Navy SEALsa pronašli
u realnosti, istina posleratnoj, jer je tri godine nakon završetka rata u
Bosni, 1998, tim specijalaca upravo ove jedinice (Tima Six) kidnapovao generala
VRS Radislava Krstića, komandanta Drinskog korpusa, i isporučio ga Hagu.
Naravno da ta akcija nije bila nimalo spektakularna kao što je prikazana u
filmu već je više ličila na otmicu civilnog lica koju izvodi grupa maskiranih
kriminalaca da bi od porodice otetog iznudila otkup, a još manje je bila
herojska jer nije bila potrebna nikakva hrabrost niti veština da se savlada
čovek koji umesto noge raznete granatom, ima protezu. Pravi Sealsi su za tu
akciju sigurno bili odlikovani, a kako su prošle njihove filmske kolege, upravo
ćemo videti.
I pored uspešno izvršenog zadatka, admiral Levin Foke ipak
poziva na raport i trkeljiše ih jer je zbog njihovog divljanja po sarajevskim
ulicama ova tajna misija razotkrivena zbog čega će on morati da se pravda u
Vašingtonu.
Sledi kliše scena iz stotina američkih ratnih filmova u
kojima komandant napušava svoje mačo vojnike zato što su pri izvršavanju
zadatka prekoračili pravila službe.
Osim što je bajata, nije ni uverljiva jer se u njoj kao i u
svim ostalim u filmu, J.K. Simons žestoko preglumljuje zbog čega njegov Levin
izgleda kao karikatura američkog generala iz neke filmske parodije i najviše
podseća na njegovu ulogu Dž. Džone Džejmsona, šefa Pitera Parkera iz Spajdermena.
Pošto ih je iskritikovao i izvikao se na njih, Levin im saopštava
da će zbog sranja koje su prilikom akcije napravili, tri dana biti van stroja,
to jest na prinudnom odmoru. Odmetnici se nisu mnogo potresli jer su na ovakve
kazne navikli. Ali za njih sledi prijatno iznenađenje, jer nakon što su
istrpeli kanonadu uvreda od svog pretpostavljenog, od njega dobijaju viski kao
nagradu za uspešno obavljen zadatak. Zvanično, on je morao da ih ukori i kazni
da bi ispoštovao formalnost i proceduru, ali nezvanično, kao i svaki američki
oficir, on je ponosan na svoje momke.
A gde će da proslave? U kantini unutar baze? Naravno da ne,
već u srpskom kafiću usred Sarajeva čiji gazda se zove Petar.
Inače, glumi ga Hrvat kome je ova uloga bila sigurno najteža
u životu.
Znači, umesto Sarajeva pod kontrolom muslimanskih snaga koje
su tokom rata pobile 7000 i iz grada proterale desetine hiljada Srba, mi u ovom
filmu vidimo Sarajevo kojim upravlja vojska Republike Srpske a srpski civili
mirno žive i provode se po svojim kafićima. Novinari iz Federacije su takođe
bili nezadovoljni ovakvim prikazom ratnog Sarajeva, ili da budemo precizniji,
besni, ali iz potpuno drugih razloga. Oni strancima nisu zamerili što su
prikazali kako Srbi u glavnom gradu bivše BiH mirno žive i drže ugostiteljske
objekte jer se to uklapa u muslimansku laž o multietničkom Sarajevu u toku rata
(a naravno i posle njega), već zato što je život u ratnom Sarajevu prikazan kao
mirnodopski umesto da su kao i u svim dosadašnjim chex ostvarenjima gledaocima
u inostranstvu prikazana „ratna razaranja, genocid golorukih muslimana i ratni
zločini koje su nad njima i gradom herojem počinili velikosrpski agresori.“
Pa tako filmski kritičar i kolumnista sarajevskog časopisa Stav,
Mirza Skeneragić, ogorčeno piše:
"Dok cijeli svijet od Hollywooda očekuje još i “trash” horor
ili urnebesnu komediju o agresiji na BiH, kao posljednju stanicu na putu
apsolutnog ponižavanja žrtava, u holivudskoj filmskoj mašineriji u međuvremenu
je stvoreno nešto između – avanturistička ratna akcija Odmetnici (Renegades)
režisera Stevena Qualea. Jer, kao novi holivudski promašaj, film Odmetnici
više ne vrijeđa samo film kao umjetničku formu već uveliko narušava i njene
presudne etičke norme. Odmetnici prikazuju već općepoznatu ideju o
američkom, odnosno holivudskom pogledu na agresiju, u kojem je uglavnom
nepoznanica ko je ratovao i zašto, te spremnost savremenog Hollywooda na
iskorištavanja najtragičnijih historijskih trenutaka. Također, za razliku od
pojedinih američkih filmova o agresiji, koji su, uprkos apsolutnoj filmskoj
bezvrijednosti, imali određeni etički cilj u prezentiranju istine o zločinima,
npr. U zemlji krvi i meda (2011), za ostvarenje Odmetnici zarada
je jedini prioritet."
Ali dok smo mi i bosanski muslimani, svako iz svojih razloga,
bili kivni na Amerikance, Nemce, Belgijance i Francuze predvođene Besonom,
Hrvati su zadovoljno trljali ruke. Em su njihovi glumci i filmski radnici dobro
zaradili, em su pomogli u nastanku još jednog antisrpskog filma, em su kroz
njega promovisali najpoznatiji brend svoje tisućljetne kulture. Na šta mislimo?
Na još jedan u nizu gafova koji će biti pripisan autorima ovog chexa iako su im
ga ovde očigledno podvalili njihovi hrvatski partneri. Pa tako u srpskom kafiću
usred rata, na sav glas trešti najpoznatija pesma najpopularnijeg umetnika
Hrvatske, ustaškog klovna Tompsona.
Koliko je ovo bilo značajno za Hrvate, najbolje govore
euforični naslovi koji su se pojavili u njihovim medijima čim je film počeo da
se prikazuje u evropskim bioskopima:
A tekstovi koji su se ispod njih mogli pročitati bili su još
luđi. Pa tako 24sata svojim čitaocima prenosi sledeće:
Dok se američki marinci pripremaju za vojnu misiju u kafiću
i ispijaju žesticu na eks, hrabre ih stihovi Thompsonova hita kojim se pjevač
proslavio početkom devedesetih. Do zaključenja broja na naše pozive Perković se
nije javljao pa su njegovi dojmovi o filmu u kojemu je i sam “zapjevao” zasad
nepoznati. Zamjenik načelnika općine Ružić Dalibor Durdov, u koju spada i selo
Čavoglave, nije imao pojma da se njihova općina proslavila i u američkim
kinima: - Thompson je nakon kipara Ivana Meštrovića proslavio naš kraj, zbog
kojeg nas posjećuju turisti iz cijelog svijeta - istaknuo je Durdov. Dodao je
kako većina mještana ni ne zna za film koji se trenutačno prikazuje u hrvatskim
kinima niti kakvu je “ulogu” u njemu imao njihov omiljeni pjevač. - Nažalost,
mi nemamo ni kino pa će morati ‘Odmetnike’ pogledati negdje drugdje - ispričao
je zamjenik načelnika.
I Tompsonova pesma u sarajevskom kafiću zasmetala je gore
pomenutom muslimanskom novinaru, iako su 1995. bosanski muslimani i Hrvati već
uveliko bili u ratnoj koaliciji koju su sklopili po nalogu Amerikanaca kako bi
se zajedničkim snagama uspešnije borili protiv Srba i uz američku vojnu podršku
preokrenuli tok rata.
U srpski kafić usred ratnog Sarajeva, koje drži srpska
vojska, dolazi pet američkih specijalaca koji su tog dana pobili nekoliko
stotina srpskih vojnika i oteli im generala, da sve to proslave. A gazda kafića
im lično donosi viski da ih za to počasti na račun kuće.
Može li gluplje i besmislenije od toga? Naravno da može, tek
smo na početku filma. I dok Amerikanci piju i usput maltretiraju neke srpske momke
koji su bili previše glasni, između stolova se pojavljuje lepa lokalna
konobarica Lara Simić (holandska manekenka-glumica Silvia Houks, Luv iz novog Blejd
ranera). Čim su je ugledali, Foke je oduševljeno pozdravljaju:
Iz ovoga zaključujemo da su, iako na tajnoj misiji, oni
stalni gosti ovog kafića i da ih svi Srbi u Sarajevu poznaju. Svi osim
neobaveštenog majora Petrovića koji je sve do tog dana živeo u ubeđenju da su
oni novinari. Sve Foke osim Stentona se nabacuju Lari a najuporniji je Crna
Udovica Ben.
Ali Lara ignoriše bogate i moćne udvarače braneći poslovičnu
čast i moral srpskih konobarica koje čvrsto odolevaju nepristojnim ponudama
stranih gostiju i turista ma koliko one bile primamljive i bogate. Definiciju
Larinog moralnog koda daće bahatim Amerikancima ali i gledaocima njen gazda
Petar objašnjavajući Benu zašto je ona neosvojiva tvrđava čak i za jednu od najjačih
specijalnih jedinica sveta.
Foke moraju da priznaju poraz. Nakon kafića nastavljaju
provod u gradu ali svako odlazi na svoju stranu. Pre nego što je krenuo na
kebab, Met upozorava svoje kolege da se čuvaju Petrovićevih momaka jer kako
kaže, on teško podnosi poraz. Ali oni nemaju razloga za brigu jer Petrović je
očigledno retardiran – umesto da dođe u centar Sarajeva i pohvata ih ili
likvidira dok bez oružja razgaćeni sede u kafiću u koji redovno izlaze, on je
angažovao celu vojsku Republike Srpske da ih traži širom Bosne. A ostatak
vremena ih sigurno traže otvarajući šahtove po Sarajevu.
Ali gde se to uputio Kapetan Amerika – Stenton? On kroz uske
ulice dolazi do neke kućice, kuca na vrata a otvara ih – Lara.
Stenton je strasno ljubi a onda sledi vatreni seks.
Toliko o Larinom moralu. Čekajte malo, nije to bilo kresanje
za pare sa bogatim strancem kao što ste površno zaključili. Iz razgovora koje
će njih dvoje nakon toga voditi saznaćemo da se između njih rodila ljubav još
otkad je Stenton stigao u Bosnu.
Pa on nije samo Kapetan Amerika već i oficir i džentlmen.
Ali Lara ne želi da napusti svoju zemlju kada joj je najteže.
Ej, bre, shvatate li vi kakav je redak cvetak ova žena?
Amerikanac hoće da odvede domorotkinju iz njene prašume u kojoj se plemena već tri
godine kolju do istrebljenja, u svoju bogatu i civilizovanu zemlju, a ona to
odbija. Ali to nije jedini razlog zbog kojeg Lara ne prihvata njegovu ponudu.
Postoji još nešto, mnogo uzvišenije od lokalpatriotizma a to je humanitarni rad
u korist celog naroda Bosne.
Ova divna žena je kosmopolita, ona ne misli samo na to kako
da pomogne svom narodu već svim narodima Bosne koji žive u ovoj oazi
multietničnosti kakvom je u ovom filmu predstavljena ratna Bosna. Zar je onda
čudno što je surovom američkom specijalcu kome je posao da po nalogu svoje
vlade ubija i kidnapuje ljude širom sveta, srce slomila žena koja se bavi
humanitarnim radom?
Lara odlazi u kuhinju da svom oficiru i džentlmenu pripremi
večeru ali tamo zatiče nezvane goste – svog brata Milenka (koga glumi tamnoputi
alžirski glumac) u društvu srpskog kriminalca Borisa (glumi ga Hrvat). Boris od
Lare traži da mu otkrije gde krije zlatnu polugu što ona i pored ubeđivanja od
strane brata odlučno odbija. Evo prilike da čujete kako je hrvatski profesor
jednu Holanđanku i jednog Alžirca naučio da govore srpski jezik.
Stenton se pojavljuje i spasava svoju dragu rutinski
sređujući trojicu krimosa ali četvrti sa pištoljem mu dolazi sa leđa i on se
predaje da ne bi ugrozio Larin život. Srpski kriminalci ih pod pretnjom oružja
izvode iz kuće, verovatno ka nekom podrumu gde će od Lare silom doći do
informacije koja im je porebna. Srećom po ljubavni par, Barns ih je pratio jer
odavno zna za njihovu ljubavnu tajnu pa su on i Stenton za dve sekunde
poslagali srpski ološ.
Zanimljivo je primetiti kako Foke svoje supermoći koriste
samo u borbi u kojoj neprijatelj upotrebljava teško naoružanje i tehniku, dok u
borbi sa živom silom, bilo da je 5 na 5 ili što je češće 5 na 100, sve rešavaju
samo običnim ljudskim sposobnostima - borbenim
tehnikama i veštinama. Pošto Lara na Barnsovo pitanje „Ko su ti ljudi?“
odgovara da ne poznaje nikog osim svog brata koji je upao u loše društvo, on
savetuje Stentona da od nje pokuša da izvuče šta su srpski lopovi kod nje
tražili. Lara nema srca da od svog američkog princa više krije tajnu. Ona ispod
sudopere vadi zlatnu polugu od 24karatnog zlata težine 12,4 kg koja, kako mu
kaže, vredi 150.000 dolara.
A kada je on upita otkud joj, Lara započinje priču svoga
dede iz Drugog svetskog rata. Sada nam reditelj prikazuje nastavak scene sa
početka filma koja je prekinuta kada su Nemci isterali sve stanovnike Grahova
iz ovog mesta i sproveli ih u nepoznatom pravcu a jedini koji im je pobegao je
dečak koga je na vreme sakrila njegova majka. Konačno ćemo videti zašto nijedan
stanovnik nije smeo da ostane u Grahovu. Zato što su Nemci celokupan tovar zlata
koji su u polugama dovezli iz Pariza, smestili u sef banke koja se nalazi u ovom
mestu.
Otkud sad banka u jednom bosanskom mestašcu i zbog koga li
je otvorena? Da bi u njoj sirotinja iz Grahova držala svoje dragocenosti ili
zbog nekog bogataša iz Sarajeva koji iz hira nije hteo da svoje bogatstvo čuva
u banci u svom gradu već baš u Grahovu, zbog čega bi morao da pređe pola Bosne.
Ne znamo kome od dvojice scenarista je ova glupost pala napamet ali je on rešio
da je podigne na kvadrat tako što je smislio da banka u ovoj varošici poseduje
jedan od najsigurnijih sefova na svetu sa kojim će i 50 godina kasnije imati
muke čak i jedna od najobučenijih i najopremljenijih svetskih specijalnih
jedinica, specijalizovana za probijanje i demoliranje najčvršćih prepreka i
objekata.
Dečak koji se sakrio ispod nemačkog kamiona krade jednu
zlatnu polugu i beži iz Grahova u suprotnom pravcu od onog u kojem su Nemci
odveli ostale civile. Pošto nije mogao da trči dovoljno brzo zbog težine
poluge, on je zakopava ispod jednog spomenika na izlasku iz grada.
A zatim natrčava na partizane, koji kao što smo videli na
početku, spremaju neku diverziju. Tada sa drugog kraja grada odjekne rafalna
paljba praćena kricima nakon čega je sve utihnulo. Nemci su postreljali sve
Grahovčane uključujući i dečakovu majku. Partizanski vođa koji drži detonator,
pruža priliku dečaku da se odmah osveti nacistima tako što mu daje da on pritisne
ručicu i aktivira dinamit koji su oni postavili na brani iznad grada čijim
probijanjem će se na Grahovo izliti voda iz jezera i potopiti sve Nemce.
Dečak to i čini, brana eksplodira, na Grahovo se sruči
ogromna količina vode u kojoj Nemci zajedno sa opljačkanim zlatom pronalaze
svoj grob.
Nećemo sad da se zamaramo time što su partizani minirali
branu i planirali da je te večeri dignu u vazduh i poplave sopstveno mesto i pre
nego što su Nemci uopšte došli u njega, ili što plan nisu promenili ni kada su
saznali da su nacisti u gradski sef smestili zlato od kojeg su partizani mogli
da fiansiraju svoju borbu protiv okupatora a i svoju revoluciju bar za narednih
50 godina i lično se obogate, jer se ni autori scenarija nisu smarali tim
detaljčićima koji samo zlonamernim kritičarima mogu izgledati kao krupan
propust.
Ali kakve veze ima ova priča sa Larom i kako je zlatna
poluga koju je pokazala Stentonu dospela u njene ruke? Pa ima i te kako jer je
dečak koji je polugu ukrao od Nemaca i sakrio je, bio Larin deda koji joj je
pred smrt otkrio svoju tajnu i poverio gde se ovaj vredan komad zlata nalazi. A
nalazio se ispod kipa potopljenog Grahova na dnu jezera. Kakvo sad jezero?
Beson i njegove američke kolege su očigledno bežali sa časova fizike jer kako
drugačije objasniti da je nakon što je probila branu, voda ostala na istom
nivou kao i pre toga, odnosno da se jedno jezero pražnjenjem vode pretvorilo u novo
iako nije bilo nikave prepreke da voda slobodno otiče pa je zato i bilo
nemoguće da filmsko Grahovo bude pod vodom. Očekivali biste bar od reditelja
Stivena Kvejla, koji je radio na filmovima
kakvi su Titanik i Ambis, da to sigurno zna. Ili ipak mi samo cepidlačimo?
A scenaristima ni geografija ne ide od ruke (što se kada su
u pitanju autori chex filmova već podrazumeva) jer se ovo jezero, koje je
potopilo Grahovo, u filmu nalazi pored Sarajeva.
- Pustite šuplje priče – dobacuje nam Lara, važno je da je
ostatak zlata, to jest sve ostale zlatne poluge i dalje tamo gde su i bile, na
dnu jezera, u sefu banke.
Zato ona vodi svog dečka na ronjenje kako bi se i sam u to
uverio.
Ali kako je Lara uspela da dođe do zlatne poluge koju je
bila pokazala Stentonu? Kako je izvadila sa dna jezera? Duboko udahnula,
zaronila, pokupila je i izronila? Zar i ona poseduje supermoći kao i njen Kapetan
Amerika, odnosno da se nisu prenele na nju nakon seksa sa njim, dakle, da li je
i ona superhuman odnosno superčovek? Ne, ona nije superčovek već superžena, nije
superhuman već superhumana, ali supermoći ne poseduje. Zato je ronila sa
ronilačkom opremom, sa ovom istom u kojoj je povela Stentona u podvodnu
ekspediciju.
A otkud Lari koja živi skromno u stančiću od 20 kvadrata i
konobariše da bi preživela u ratnom Sarajevu, ronilačka oprema i odelo koje
košta bar nekoliko stotina evra? E stvarno ste maliciozni! Valjda je od tog
nebitnog podatka važniji njen plemeniti cilj sa kojim će upravo upoznati svog
voljenog.
Sad vam je jasno zašto za ulogu srpske konobarice nije
izabrana neka seks bomba pozamašnih oblina već ovo tanano stvorenje devičanskog
i svetačkog lica i srnećih očiju. Koji bi čovek mogao da odbije ovakvu molbu iz
usta žive svetice a kamoli specijalac Foki kome je srednje ime soft hart. Zato
ćemo je od sad, pa na dalje i ubuduće zvati Saint Lara.
Stenton je svestan da neće uspeti da izvadi zlato bez pomoći
svojih ortaka, pa ih zato zove kod Saint Lare, pokazuje im zlatnu polugu koja
vredi 150.000 dolara i poverava da na dnu jezera leži još 2.000 istih. Dafi na
to pita Crnu udovicu Bena: - Koliko, Bene? – a ovaj crnja, koji je izgleda
jedina Foka u ovom timu koja ume da računa, odgovara: - 300 miliona dolara.
Specijalci su prvo zabezeknuti da bi već sledećeg trenutka
poskakali sa stolica spremni da se glavačke bace u jezero. Svi sem njihovog
vođe Barnsa koji će ih ohladiti navodeći dva podjednako glupa razloga zbog
kojih smatra da je takva operacija teško izvodljiva:
Pa dobro, zar vi niste elitna jedinica koja je
specijalizovana upravo za akcije na vodi i pod vodom i zar niste pripadnici
najmoćnije vojne sile sveta koja je usred Bosne instalirala svoju bazu odakle njeni
vojnici izlaze da pobiju pola neprijateljske vojske u jednom danu i otmu joj
generala a onda se vrate nazad na spavanje kao da su bili u bioskopu?
Stenton je pretpostavio da njegov rigorozni šef Barns neće
izlagati riziku svoje momke iz čiste pohlepe, već da ih na ovu opasnu akciju
može motivisati samo nešto više od puke materijalne koristi, od mogućnosti da
dođu do pišljivih 300 miliona dolara i penzionišu se na Havajima, a to je,
naravno, humani cilj koji će im dvoje zaljubljenih odmah predstaviti. Saint Lara
razvija kartu područja oko jezera i drhtavim glasom ih upoznaje sa tragičnom i
teškom sudbinom ljudi koji žive oko potopljenog Grahova.
Ali ona je zaboravila da ovo govori pripadnicima
organizacije kojima je pomoć nemoćnima, bolesnima, gladnima, siromašnima, kao i
zaštita životne sredine, osnovni delokrug delovanja. Na to, to jest NATO će je
podsetiti J.P.
Posle ove rečenice Saint Lara je ostala bez teksta ali zato
njen Kapetan Amerika ima čvrste argumente da uveri svoje drugove zašto je neophodno
da izvade zlato iz jezera.
Replike koje izgovaraju junaci ovog filma kao da su
prepisane iz govora EU komesara koji vršljaju po Srbiji ili snimljene na
predavanjima zapadnih nevladinih organizacija.
Ali Hulk Barns je tvrd, nepoverljiv i surov. On provocira Saint
Laru pitajući je kako može da zna da ona neće sve zlato uzeti za sebe i pobeći
za Švajcarsku. Ali nju ovo sumnjičenje nije uvredilo jer se toliko puta u toku
svog humanitarnog rada sretala sa sličnim pitanjima, već je samo nateralo da
potpuno otvori dušu i govorom na kojem bi joj pozavidele i finalistkinje izbora
za mis sveta, otopi Hulkovo srce i transformiše ga u dr Benera.
Rekosmo li da je Saint Lara redak cvetak? Srpkinja koja je
iznad svih etničkih i verskih podela i razlika, za koju ne postoje ni
entitetske ni državne granice, koja je lojalna svojoj zemlji, Bosni i Hercegovini
i posvećena spasu i pomoći bosanskom narodu. Takve Amerikanci u Srbiji plaćaju
suvim zlatom a ovom bizgovu je trebalo toliko vremena da shvati koliko su takve
Srpkinje dragocene. Ali šta je sad ovo, Barns je izgleda nešto drugo imao u
planu – on predlaže da se zlato raspodeli na 6 delova - 5 njima a jedan Lari.
Ali ona ne odustaje.
I ume da bude više nego ubedljiva:
Da li će Foke pristati?
Odgovor ćemo čuti u teretani vojne baze u koju su došli da bi
sa tegovima izvagali i argumente za i protiv ove akcije. Ben, J. P. i Dafi
nabrajaju sve rizike operacije i razloge zbog kojih nema racionalnog opravdanja
da se ona izvede.
Ako izuzmemo, naravno, onaj da je treba izvesti u području u
kojem nemaju ovlašćenje za dejstvo što navode već drugi put jer je očigledno
namera scenarista da istaknu kako se američki
vojnici, pa čak i specijalci, iako tu i tamo zaobiđu lokalne zakone i ucmekaju
nekoliko stotina lokalnih vojnika, strogo pridržavaju međunarodnih konvencija o
suverenitetu i teritorijalnom integritetu svake države. Zaljubljeni Stenton je jedini
koji hoće da krene u lov na blago za Saint Laru i njen narod i zato sva
četvorica Foka sa nestrpljenjem očekuju šta će reći njihov šef Barns. A on će
im posle dugog ćutanja i razmišljanja održati govor koji će otkloniti sve
njihove strahove i dileme jer će oni shvatiti da su žrtve koje će možda podneti
u ovoj akciji zanemarljive u odnosu na veliko dobro delo koje će, ako u njoj
uspeju, ostaviti za sobom.
Sad vam je valjda jasno zašto Lara zaslužuje da bude Saint
jer ona ne samo da pomaže unesrećene već svojom duhovnom snagom i čistotom
preobražava ljude i od surovih, egoističnih vojničina krvavih ruku stvara
nesebične, velikodušne i saosećajne ljude koji svoje prethodne grehe iskupljuju
veličanstvenim dobrim delima.
Te noći Stenton odlazi kod Saint Lare u kafić. Sigurno da bi
je obradovao vešću da su svi njegovi drugovi pristali da joj pomognu? Ne, on je
posumnjao u njenu ljubav i želi da je pogleda u oči i od nje dobije odgovor na
pitanje koje ga muči.
Dobiće naravno standardan odgovor iz najgorih američkih
ljubića, ali zatreskanom Ameru će i to biti sasvim dovoljno.
A da li će Foke uspeti da izvade blago iz jezera i da li će
polovinu dobiti Lara, za narod Bosne, saznajte u nastavku:
http://chetnixploitation.blogspot.com/2018/10/renegades-2deo.html
http://chetnixploitation.blogspot.com/2018/10/renegades-2deo.html