Ova
grupa morona, koja predstavlja profesionalne vojnike, piči posred druma kao da
su krenuli na seoski vašar, a ne da beže pred naoružanim neprijateljem. Iako je
svuda okolo šuma, ovi majstori se drže puta kao atletski trkači svoje staze.
Zbog
ranjenog Rubia kome dvojica vojnika pomažu da hoda, cela kolona se kreće sporo,
pa su tako još lakša meta.
Oni
na putu i uz put nailaze na izrešetane leševe i zapaljene atomobile koji su
očigledno upali u zasedu.
Ni
to im nije bio signal da se sklone sa druma već su samo repetirali puške i zauzeli
klečeći stav.
Bravo
carevi, sad ste postali nevidljivi i ako Šiptari slučajno zapucaju na vas, neće
moći da vas pogode. Zaista vrhunska obuka za kolektivno samoubistvo. A za nju
je naravno odgovoran reditelj koji nije smatrao da za film ratne tematike treba
da angažuje stručnog konsultanta za vojna pitanja.
Poručnik
Alonso, to jest reditelj Daniel Kalparsoro, tek sada se setio da Rubiu, koji je
pogođen u nogu još u klancu, treba dezinfikovati i previti ranu. A bre,
Daniele, ako si već napravio propust, umesto što nam na to skrećeš pažnju,
bolje se pravi lud i vozi dalje, jer gledaoci verovatno ne bi ni primetili da
ih ti sam ne podsećaš na to.
Pošto
su previli Rubia (dobro je, bar su prošli kurs prve pomoći), gererosi
nastavljaju dalje. Odjednom se iza njihovih leđa začuje brujanje motora. Alonso
uzima dvogled i ugleda da ka njima u punoj brzini juri neki automobil.
Znači,
Šiptari su ih brzo pronašli. Baš čudno, zar ne? Ali šta radi Alonso? Umesto da
izda naredbu vojnicima da se smesta bace na zemlju i raspale po autu, on
komanduje da se sa puta sklone u šumu trčeći preko livade sto metara brisanim
prostorom!?
I
naravno, kad se ponašaš kao idiot, sledi kazna. Samo, kao što to obično biva u
vojsci i ratu, najgore prođu oni koji su za greške komande najmanje krivi.
Livada je naravno minirana, Monika staje na jednu minu i buuum!
Svi vojnici se ukopaju u mestu.
Šiptari,
međutim, to ne koriste da ih poubijaju kao zečeve već stoje i gledaju.
A
šta je sa Monikom? Sigurno od nje nije ništa ostalo.
Kada se dim od eksplozije raziđe vidimo da je ona živa, ali joj je granata otkinula desni deo grudnog koša i desnu nogu ispod kolena.
Kada se dim od eksplozije raziđe vidimo da je ona živa, ali joj je granata otkinula desni deo grudnog koša i desnu nogu ispod kolena.
Međutim,
pored njenog tela vidi se samo nekoliko fleka od krvi, a Monika je svesna, čak i ne jauče pa
po svemu podseća na nekog od glumaca iz pozorišne predstave poznate kao Teroristički
napad na bostonskom maratonu, po scenariju CIA i u režiji američke privatne
vojne kompanije Craft International.
Balbuena
pobesni kad vidi svoju osakaćenu simpatiju i zato raspali po Šiptarima, a ovi
odmah uzvrate paljbu po njoj i njenim kolegama.
Oni zato
više ne mogu da stoje nepomični pa, iako je livada minirana, potrče preko nje u
zaklon.
Imali su čudesnu sreću. Niko od njih nije nagazio na minu, a Šiptari su se opet
pokazali kao očajni strelci jer nijednog KFOR-ovca nisu uspeli da pogode ni sa
20 metara, pa čak ni hromog Rubia, niti dvojicu vojnika koji su ga pridržavali.
Za
to vreme Monika ne samo da je i dalje u svesnom stanju, već se i podigla u
sedeći položaj, povremeno jaukne tek toliko da javi da je tu, a krv se i dalje
nigde ne vidi kao da joj je noga od drveta.
Balbuena
ne može da gleda kako se Monika muči i kreće po nju, ali je Vidal zaustavlja da je Šiptari ne bi izrešetali.
Zadovoljni učinkom, šiptarski teroristi odlaze. Baljesteros
optužuje Balbuenu da je ona za sve kriva jer je zapucala na Šiptare, a da nije,
oni ih ne bi ni napali. Ma kako da ne, samo bi prošli pored vas pošto su bili
na izletu u prirodi isto kao i vi, pa su kolima slučajno naišli vašim tragom
naoružani do zuba.
Pošto
su Šiptari otišli, vojnici počinju da raspravljaju u kom pravcu da nastave – putem, ili uz brdo, ili kroz šumu? Svi gledaju
u poručnika Alonsa očekujući da im izda naređenje, ali on je u šoku zbog svega
što im se desilo tako da nije u stanju da prozbori ni reč.
A
zašto se lepo ne javite svojoj bazi u Istoku da pošalju ljude da vas pokupe?
Dobro, ne morate vašoj bazi jer su sigurno i ti Španci što tamo sede podjednako
nesposobni kao i vi, ali možete da se javite bilo kojoj drugoj bazi KFOR-a da
dođu po vas. Zašto se onda ne jave? Pa zato što niko od NATO vojnika u
Kalparsorovom filmu nema nikakvo sredstvo za uspostavljanje veze.
Francuski
vojnik (gde je bio do sad, zadnji put smo ga videli na obali reke?) predlaže da
se pođe kroz šumu jer je Rujce 8 kilometara u tom pravcu odakle će moći da se
jave svojoj bazi.
Alo
bre Francuz, pa zar i dalje hoćeš da ideš zajedno sa ovim pokretnim metama i
hodajućim nesrećama, pa sa njima nećeš preći živ više od jednog kilometra! I
zašto im čim izađoše iz reke ne reče koji put vodi za Rujce, nego su morali da
budu pokretne mete za Šiptare na drumu? A sad će najverovatnije da ostanu i bez
prevodioca Monike pa im ništa neće vredeti da mole domoroce da ih poštede ako ih
uhvate i potrpaju u kazan
da od njih naprave paprikaš. Zašto im onda Francuz nije ranije rekao za put do
sela koje je njihovo odredište? Pa zato što Kavestani i Kalparsoro pišu
scenario. Čim im nešto padne napamet oni to napišu, nema veze što će kasnije da
se pojavi rupa u scenariju i što će gledaoci da se pitaju: ko? gde? kad? kako i
zašto?
Lukas
je sav pobeleo.
Znači
da je i on pogođen, ali kada? To kao po običaju nismo videli, ali očigledno je
da je i on teško ranjen. Niko od Španaca, međutim, tome ne pridaje značaj.
-
Ali šta ćemo sa Monikom? – pita Balbuena.
Da,
dobro ste videli, ovo nije rekao Baljesteros već Vidal. On
koji je prethodnog dana rizikovao svoj život za srpskog paramilitarca, sada
hoće da ostavi svoju koleginicu da iskrvari do smrti, što u Monikinom slučaju
znači do bukvalno poslednje kapi krvi, jer očigledno samo tako može da umre.
Svi
vojnici gledaju u svog poručnika očekujući naređenje šta da se uradi sa njihovom
teško ranjenom koleginicom u minskom polju, ali Alonso je još uvek blene u
prazno i ne progovara ni reči.
Ma
opušteno, bre ljudi, nema razloga da se sekirate zbog Monike, idite vi lepo u
bazu, pa se ujutru vratite po nju, jer kad do sad nije umrla, izdržaće i do
sutra. Žena je medicinski fenomen.
- Moramo
da idemo odavde – uporan je Vidal - narednik Rubio gubi mnogo krvi.
Eto
ti ga sad, Rubiu koji je dobio metak u stopalo, kome je rana previjena i krvarenje
zaustavljeno, gore je nego Moniki koja je ostala bez pola noge i trupa, sa
otvorenim ranama i bez par litara krvi koje je izgubila za vreme dok Španci većaju šta da rade.
Rubio,
naravno, misli samo na svoje dupe :
A
očekivano, i Baljesteros je za to da ostave Moniku.
Ali
Alonso pokušava da povrati svoj poljuljani autoritet pa zato sad glumi
komandanta koji se brine za živote svih svojih vojnika.
Balbuena
dokazuje da je ono što oseća prema Moniki mnogo više od prijateljstva, jer zbog
nje je spremna da stavi i svoj život na kocku:
Alonso
joj, međutim, to ne dozvoljava i naređuje da Vidal ode po Moniku. Zašto baš on?
Da li hoće da ga tako kazni zbog nepostupanja po naređenju i nediscipline od
juče, ili zbog toga što je prvi predložio da ostave Moniku, nije nam jasno.
Dok
ostali vojnici napeto posmatraju šta će se desiti naviknuti na Vidalovo
buntovništvo i svojeglavost, Alonso nastavlja da sipa bisere:
Ma
samo se vi držite procedure kao i do sada pa do kraja dana od osam malih
Španaca koji su krenuli u ovu akciju, neće ostati ni jedan.
Lukasu
je sve gore. Izgleda da neće još dugo.
A
ako nekim čudom preživi, sigurno je da mu više nikad neće pasti na pamet da
ponovo igra ratne video igrice kao što smo videli na početku filma.
Vidal
ipak polazi po Moniku.
Zbog
čega je poneo pušku koja mu nije potrebna jer su Šiptari otišli, a može samo da
mu smeta prilikom puzanja? I zašto nije poneo kutiju prve pomoći jer ako uspe
da pored mina stigne do Monike, onda može na miru da joj podveže nogu i
zaustavi krvarenje. Logično je da će ona imati veće šanse da preživi ako joj je
rana previjena i noga imobilisana nego ako nije, jer bi tako samo još više
krvarila dok bi je Vidal vukao nazad do zaklona. U Kalparsorovoj knjizi
snimanja je, međutim, za ovu scenu sigurno pisalo sledeće: poručnik Alonso
šalje Vidala da sa livade dovuče pocepanu vreću peska.
Znači,
ako se nešto usput i prospe, neće biti velika šteta.
Dok
se Vidal približava Moniki, Lukas zakrklja, izbljuje lokvu krvi i umre.
Već
dva španska vojnika poginuše, a dva su ranjena, od kojih jedan teško. E, sad
znate kolike su žrtve Španci podneli da bi nama i Šiptarima obezbedili ovaj
mir, stabilnost i idiličan suživot na Kosmetu.
Kada
je došao do Monike, Vidal vidi da je ona i dalje svesna, pomera se, ne jauče niti
stenje, i uopšte je u super stanju za nekog kome je pre deset minuta granata
otkinula polovinu trupa i nogu.
Ali
umesto da pomogne, Vidal joj stavlja ruku preko lica i počinje da je guši.
Pa
šta bi? Vidal jeste malopre ubeđivao svoje saborce da moraju što pre nastaviti
put zbog ranjenog Rubia, ali ipak nismo slutili da bi bio spreman čak i da
ubije Moniku da ih ne bi usporavala. Je li to onaj humanista koji nas je sve
zadivio svojim altruizmom i požrtvovanošću, onaj koji je želeo da dokaže da je
vredan kao i njegovi drugovi, da se uklopi u vod i pokaže da je dobar vojnik?
Pa ovo mu je bila prava prilika za to. Otkud je sad odjednom postao toliki
monstrum i sebičnjak? Otkud sad takva transformacija? А nije nam jasno ni zašto
je rizikovao svoj život puzeći do Monike kroz minsko polje ako već nije
nameravao da je spase već da je dokusuri, jer bi čak i da je odbio da izvrši
Alonsovo naređenje i završio na vojnom sudu i kasnije u zatvoru, sigurno ostao živ.
To jest, nama je jasno da tu nema nikakve logike, ali autorima filma očigledno
nije.
Ali
iako je Vidal čvrsto stegao Moniku, nije mu bilo lako da je ubije, jer je ova
polumrtva devojka pokazala snagu MMA borca koga je protivnik priklještio svojim
telom na pod oktagona, ali ovaj, iako ima slobodnu samo jednu ruku, odbija da
se preda i otima se svim silama.
Nije
ni čudo što je Vidalu bilo potrebno više od pola minuta da је dokrajči.
Pošto
se vratio, slagao je da je Monika već bila mrtva kada je on došao do nje.
Ispade
Vidal veći šljam od Baljesterosa.
KFOR-ovci nastavljaju put. Ušli su u šumu, ali umesto da idu kroz gustiš i pod okriljem drveća, oni se opet kreću na otvorenom, opušteno hodaju posred proplanka.
KFOR-ovci nastavljaju put. Ušli su u šumu, ali umesto da idu kroz gustiš i pod okriljem drveća, oni se opet kreću na otvorenom, opušteno hodaju posred proplanka.
Balbuena
se poverava Vidalu, a ni ne sluti da joj je to govance pre samo pet minuta
zadavilo draganu.
A
sad se još pravi lud.
Ako
vas bauljanje kroz divljinu (uključujući i spuštanje niz rečne brzake) i
pogibije ovih preplašenih i izgubljenih
gradskih mekušaca koji beže od razjarenih brđana u čiju su zemlju nepozvani došli,
podsećaju na scene iz Southern Confort Voltera Hila ili pak Burmanovog
Deliverance i sličnih survival filmova, u potpunosti ste u pravu. Kalparsoro
obožava da krade i precrtava iz kultnih filmova majstora za saspens i akciju,
samo što kod njihovog amaterskog kolege to nisu samo pozajmljeni motivi kojima
se on služi kao inspiracijom da u tom žanru isporuči nešto svoje i originalno,
niti pak predstavljaju posvetu uzorima, kao što to rade neki veštiji reditelji.
Kod Kalparsora, međutim, to izgleda samo kao parodija istih tih legendarnih
filmova. A u nastavku ovog filma imaćete priliku da vidite još drastičnije
primere.
Pošto
su se vojnici zaustavili da odmore, ponovo kreće rasprava o tome gde i kako
dalje jer komanda ne postoji – Alonso je i dalje sav pogubljen i ne progovara
ni reči, narednik predlaže jedno a kaplar sasvim drugo. Napred-nazad,
levo-desno, gore-dole? Grupa devojčica koja se izgubila u šumi bi se ponašala
organizovanije i racionalnije od ovih kretena koji predstavljaju profesionalne vojnike.
Vidal
je za to vreme krenuo da izvidi teren i u podnožju brda na koje se popeo,
ugledao Rujce.
Čim
je to preneo ostalima, ovi oduševljeni ustaju i spremaju se za silazak u selo
kao da su stigli do svoje baze. Ej bre, pa to je ono isto selo u koje su vam
šiptarski teroristi danas u klancu svojom barikadom preprečili ulazak i zbog
čega ste i počeli da se ubijate. Šta mislite kako će vas dočekati kad vas
ponovo ugledaju? I otkud znate da Srbi nisu ostali u selu, ili da se posle
odlaska nisu vratili? Čak i ako Rujce trenutno drži jedna strana, bilo kada
može ga napasti ona druga, pa ćete se, što je još gore, naći između dve vatre.
Umesto da zaobiđete selo u širokom luku, vi idete mečki na rupu. Jedino
Baljesteros, istina zbog svog kukavičluka, pokazuje razum i opreznost.
Ali
džaba, kad su svi ostali debili ili samoubice, uključujući i Francuza koji
takođe predlaže da se siđe u selo. A šta će reći poručnik Alonso? Ništa kao i
do sad, on kao zombi polazi za svojim vojnicima. Vidal pokušava da ga probudi i
dozove pameti ali ovaj još jednom pokazuje koliko je prso.
Kalparsoro
nas potom vraća na poprište bitke u klancu koju su vojnici vodili sa teroristima OVK. Vidimo da Šiptari ne samo
što ne pokušavaju da zataškaju da su pobili vojnike NATO-a već sakupljaju
njihovo oružje, na njihove transportere stavljaju albanske zastave i odvoze se u
njima.
Čim
je pala noć, Alonso i njegovi vojnici počinju da ulaze u Rujce. Umesto da su
poslali samo jednog čoveka da izvidi situaciju, oni po ko zna koji put
postupaju suprotno zdravom razumu i osnovnim pravilima vojne obuke, i u selo
ulaze svi zajedno kao ovce na klanje.
Mrak,
kiša, tišina, nigde žive duše, sve je pusto.
Ali
mi dobro znamo da španske vojnike iz tame vreba pritajeno zlo. Da li ste
provalili odakle je Kalparsoro ovo maznuo? Pa, naravno, iz Aliena 2. Gigerove
živuljke ovde predstavljaju Srbi koji posle jučerašnjeg masakra nisu napustili
selo, što će Španci i Francuz vrlo brzo otkriti. I baš kada se tenzija malo
podigla i kada se neko od gledalaca možda zaista zabrinuo za glavne junake, to
je sve upropastio Alonso još jednom imbecilnom naredbom.
To, kraljevi!
Budite svi na gomili i što je moguće bliže jedan drugom tako da čak i jedan
pijani Srbin rafalom iz kalaša može sve da vas pobije i dokrajči taj bedni
ostatak vašeg voda. A Alonso nastavlja da nas zasmejava:
Pošto
su saslušali mudre savete svog komandanta, gererosi samouvereno nastavljaju
dalje. Svi su uperili puške u istom pravcu – direktno ispred sebe u vrata
najbližih kuća, a niko od njih ne „pokriva“ krovove niti prozore.
I
dok se oni tako kao puževi kreću preko čistine kroz centar sela izigravajući
glinene golubove, jedan Alien, tj. Srbin, pretrči ispred njih i uleti u jednu
kuću. Alonso na to odmah pošalje Vidala i Balbuenu za njim.
Zašto?
Pa jeste li vi ovde došli inkognito kao električari i neutralci ili da se
igrate žmurke sa domorocima i čačkate mečku? Čim Vaskez, tj. Balbuena odškrine
vrata, iz kuće se začuje pucanj i istog časa je metak pogađa posred čela.
Glupo
pitanje. Za razliku od Vidala, gledaoci se nisu zabrinuli za nju pošto su već
navikli da ovi španski vojnici imaju devet života i da ih tuđi metak ne probija
a sablja ne seče, i da jedino sami sebe mogu da upucaju i ubiju.
Ma
nije joj, bre, ništa, samo joj je metak probio šlem i prosvirao joj glavu, ali
važno je da nije zakačio nijedan vitalan organ.
Malo
joj se zavrtelo, ali sad joj je super, pa može sa vama sutra uveče u Prištinu u
noćni klub na đusku.
- U
zaklon! – na to će Alonso.
U kakav zaklon, idiote, kad si ih poveo preko brisanog
prostora, a svuda okolo su kuće pune do zuba naoružanih Srba?! Oni ipak nisu
stigli da poslušaju svog komandanta (srećom po njih pošto bi pritom ponovo upucali jedni druge), jer su iz kuća izleteli
Srbi sa puškama na gotovs i za tren oka ih opkolili.
Prestravljeni
Alonso odmah naređuje svojim vojnicima da bace oružje i svi ga poslušaju, osim
Vidala. On se ponovo kurči i drži pušku
uperenu u Srbe.
Da
li je Vidal razoružan ili je ipak poslušao svog komandanta i sam odložio pušku,
nismo videli jer već u sledećoj sceni reditelj prikazuje Srbe kako zarobljene
KFOR-ovce guraju kroz neke hodnike.
Ali
ne vode ih u podrum, niti u neko podzemno sklonište, već u kasarnu! Ej, Srbi
usred Kosmeta okupiranog od NATO trupa, imaju kasarnu punu vojske odakle izlaze
u diverzantske akcije – malo ubijaju, siluju i pale Šiptare, a onda se uveče
vrate na večeru, kartanje i spavanje, pa sutra ponovo kreću u provod. Primećujemo i da je kasarna
osvetljena, što znači da u Rujcu ponovo ima struje pa će Španci teško moći da
Srbima prodaju priču da su došli da poprave elektro- postrojenja.
Iako
su gledaoci svesni da glavne junake u srpskim rukama čeka pakao, umesto mračne,
napete horor muzike koja bi jedino bila adekvatna sceni u kojoj Srbi Špance
sprovode kroz hodnike svoje baze – mi slušamo neku super kul tehno stvar.
Srpski
paramilitarci u ovom filmu imaju zaista originalan stajling – izgledaju kao
mešavina kubanskih revolucionara i američkih „rambo“ vojnika iz Vijetnama.
Oni
izdvajaju Balbuenu od ostalih vojnika, a Baljesteros joj dovikuje da se ne
plaši jer joj neće učiniti ništa nažao. On je uveren da je Srbi neće silovati
zato što je muškobanjasta. Očigledno nije gledao špansku televiziju za vreme
rata jer bi tada čuo da Srbi siluju i babe u invalidskim kolicima. A kako li će
tek da se obraduju kad vide Balbuenu! Čim srpski stražari svoju premiju dovedu
u spavaonicu punu svojih nabildovanih kolega (koje je kostimografkinja filma
očigledno obukla kod prodavca patriotske garderobe u Knezu), oni odmah zabalave
za španskim she-maleom, jer ona je za perverzne Srbe prava poslastica.
Iako
је scena ovde prekinuta, gledaocima je savršeno jasno šta se desilo sa
Balbuenom, a to što su pretpostavili da su joj Srbi radili, mnogo je užasnije nego da su to i videli.
Šta li će tek uraditi Vidalu koji je najduže od svih NATO vojnika držao u njih uperenu pušku? Prostorija u koju su ga ubacili nam daje jasan nagoveštaj o tome. To je sablasna prazna zelena soba sa jednom stolicom na sredini.
Šta li će tek uraditi Vidalu koji je najduže od svih NATO vojnika držao u njih uperenu pušku? Prostorija u koju su ga ubacili nam daje jasan nagoveštaj o tome. To je sablasna prazna zelena soba sa jednom stolicom na sredini.
Užasnuti
Vidal shvata da je dospeo u srpski Hostel i da će ga njegovi mučitelji na toj
stolici tranžirati. Istog časa se pokajao što se malopre kurčio. Ipak, on se
jalovo hrabri.
Neće,
neće, јеr vi ste neutralni.
Ali
i poručnik Alonso je dobio svoju stolicu.
Da
bi ga ponizili, Srbi su ga svukli do gaća.
Njemu
se, ipak, bar za sada ne sprema mučenje jer oni za početak žele samo da ga
ispitaju. Alonso ima čast da ga isleđuje lično vođa ove srpske paramilitarne
vojske, a to je jedan zadrigli milicioner koji se okrepljuje brljom.
On započinje sa ispitivanjem i to, gle čuda, na engleskom
jeziku.
Ama
dosta bre više, Koštunice. Već smo shvatili. Dokle ćeš to da ponavljaš kao
pokvarena ploča?
Ali
Alonso ne odustaje od svoje žvake:
-
Došli smo da popravimo električne instalacije u selu.
Srbin,
međutim, nije glup kao što bi se moglo zaključiti zbog njegove pandurske uniforme.
Gledao je on Povratak otpisanih i dobro zna kako su Mrkijevi ilegalci pokušali da
Gašparu podmetnu Mileta Sondu. Zato on savetuje Špancu da mu je bolje da sve
prizna i kaže zašto su zaista došli u Rujce pa će ga pustiti da ide sa svojim
vojnicima kući kao da se ništa nije desilo, a ako nastavi da laže, a oni će to
odmah proveriti, živ neće izaći odavde.
Umesto
da Alonso naredi srpskom komandantu da ga odmah oslobodi i da njemu i njegovim
vojnicima obezbedi siguran povratak u špansku bazu, kao što bi to uradio svaki NATO
oficir u hipotetičkoj SF situaciji da ga na Kosmetu zarobi srpski vojnik, ops!......policajac,
ops!......naoružani Srbin, on kalimerovski zavapi:
Ali
Misirac mu odgovara da on dobro zna na koji način deluju NATO špijuni i da zato
pripazi šta priča.
Alonso se odjednom setio da je ipak NATO oficir pa skoči sa stolice i poviče na Srbina da ovaj ne može sa njim tako jer je on poručnik NATO!
Alonso se odjednom setio da je ipak NATO oficir pa skoči sa stolice i poviče na Srbina da ovaj ne može sa njim tako jer je on poručnik NATO!
Oho-ho!
Znači, počeli smo oštro? Iznenađujuće je videti kako je Alonso, koji je celog
prethodnog dana bio u šoku i prestravljen zbog svega što se njemu i njegovim
vojnicima dogodilo, iako je tada bio na slobodi i naoružan, sada kada se našao
u mnogo težem položaju i opasnijoj situaciji, odjednom čudesno povratio prisebnost
i hladnokrvnost, a pred svojim tamničarem od čije milosti mu zavisi život,
pokazuje zadivljujuću hrabrost. Iznenađujuće je samo za nekog ko nije pažljivo
pratio film jer su ostali već više puta videli kako Kalparsoro i Kavestani kao čarobnim
štapićem svoje junake po potrebi pretvaraju iz zečeva u lavove (Alonso), i iz
jaganjaca u hijene (Vidal).
Alonso
nastavlja da viče na Srbina upozoravajući ga da je srpskim paramilitarcima
zabranjeno da borave u Zoni isključenja a naročito da zarobljavaju NATO vojnike.
Šta upravo
videsmo? NATO oficir koji traži zaštitu međunarodnog prava? I to na teritoriji
koja se nalazi pod njihovom okupacijom!
Ovo
je, inače, prvi put u filmu da čujemo da su ovi Španci NATO vojnici jer su
autori sve vreme to prećutkivali i prikrivali, ali eto sad im se omaklo, ili su
to jednostavno ovde morali da ubace u scenario da bi ovaj dijalog između Alonsa
i srpskog pandura bio tako žestok.
Srpski
komandant, međutim nije impresioniran Alonsovom predstavom niti zaplašen njegovim
pretnjama pa mu naređuje da sedne. Ali ova finalistkinja izbora za miss world
nastavlja sa svojim frazama za povraćanje, koje bi i najmirniju i
najtolerantniju osobu izbacile iz takta i dovele do ludila, a kamoli ovog
nadrndanog i nacvrcanog pandura.
Alonsov
engleski, tj. glumca Noriege, toliko je loš da smo jedva uspevali da razaznamo
šta priča, ali ni njegov islednik ga ne govori mnogo bolje što je i logično jer
je u pitanju srpski policajac za čije standarde je i ovo super. Međutim, ovom Srbinu
ni maternji jezik ne ide mnogo bolje. A to je zato što ga glumi španski glumac
koji se nije potrudio da nauči ni naše psovke i tako nam priuštio još smeha u
ovoj španskoj komediji:
Sada
se ponovo vraćamo u prostoriju u kojoj je zatočen Vidal.
Iako
se naglas hrabri, on predoseća da mu se crno piše. Njegove mračne slutnje se
obistinjuju. U sobu ulaze trojica Srba sa fantomkama, vezuju ga za stolicu i
navlače mu kesu na glavu.
Ali zašto su Srbi maskirani kad im je Vidal već video lica kada
su njega i njegove drugove zarobili i dok su ih sprovodili u njihove ćelije? I
zar nije Kumanovskim sporazumom Srbima dozvoljeno da muče zarobljene NATO
vojnike?
Pa zato što je Kalparsoro hteo da snimi klasičnu horor scenu
koja će na što užasniji način predstaviti sadizam i brutalnost Srba. Oni mladog
Španca nisu ništa pitali niti od njega tražili bilo kakve informacije i
priznanja, nego su ga mučili samo da bi zadovoljili svoje bolesne nagone.
Kalparsoro po drugi put u filmu prikazuje ovo gušenje kesom, očigledno želeći
da ga predstavi kao omiljeni metod mučenja balkanskih paramilitaraca iako je to
specijalitet državnih organa prinude – policijskih i tajnih službi, među kojima
i španskih, koje su ga redovno koristile u isleđivanju pripadnika i simpatizera
ETE.
Kada je povratio dah i došao sebi od šoka, Vidal je shvatio
da će se ovo divljačko iživljavanje Srba nad njim nastaviti, a pošto je svestan
da još jedno takvo mučenje neće moći da izdrži, on odlučuje da pobegne. Kako?
Pa lako! Tako što će srušiti zid svoje tamnice.
Čak
je i Dušku Dugoušku bio potreban bar štapin dinamita da u crtaću poruši zid,
ali u Kalparsorovom „realnom“ igranom filmu za to je dovoljan i malo jači
udarac ramenom.
Umesto
da ostane u zaklonu ili pobegne u suprotnom pravcu, on potrči pravo u središte
okršaja i počinje da viče i maše rukom. Zašto? Da li to pokušava Srbima da
skrene pažnju da je pobegao da bi ga ponovo zatvorili, ili da bi ga ubili pošto
im se šunja sa leđa, ili mu je pak želja da popije metak od OVK?
Pošto
ga niko nije primetio, on se vraća u kasarnu. Gde je bio pošao? Da li je
pokušavao da pobegne i ostavi svoje drugove ili je nameravao da od Šiptara
traži pomoć, nemamo pojma, kao ni reditelj koji je snimio te kretenske scene.
Tek, Vidal se vratio u kasarnu u kojoj je zbog šiptarskog napada nastao haos.
Granate
padaju na sve strane, a Srbi istrčavaju napolje dok su na svoje zarobljenike
potpuno zaboravili, pa su Španci i Francuz to iskoristili da pobegnu. Vidal
baulja kroz hodnike i upada u spavaonicu u kojoj pronalazi Balbuenu kako kleči
pored kreveta. Pogled joj je zaleđen, a lice puno modrica.
Gledaocima
je savršeno jasno šta joj se dogodilo. Balbuena je nepomična i ne primećuje
Vidala. Ajde bre, Balbuena! Čemu takva kamena faca, pa ako si preživela
direktan pogodak snajperskog hica posred čela, nećeš valjda sad da dramiš zbog
jednog običnog srpskog gangbanga? Vidal je grli i teši moleći je da pođe sa
njim.
Otkud
odjednom takvo saosećanje kod njega kad je prethodnog dana njenu koleginicu
hladnokrvno zadavio? Još jedno od brojnih pitanja u ovom filmu na koje ni
gledaoci, a ni autori ne mogu da daju racionalan odgovor. Balbuena najzad
prihvata Vidalovu pomoć i polazi sa njim. Dok izlaze is spavaonice, na zidu
uočavamo još jedan gaf za koji je najodgovorniji Kalparsorov scenograf – hrvatsku zastavu sa srpskim grbom!
Kako
li će Vidal i Balbuena da izađu živi iz kasarne koju Šiptari sa svih strana
zasipaju granatama? – zabrinuti su gledaoci. Očigledno su zaboravili da njih
eksplozije ne mogu ni da oprlje i da oni kroz njih prolaze nonšalantno kao superheroji
iz američkih stripova.
Napolju
se njih dvoje susreću sa Rubiom i francuskim KFOR-ovcem i bekstvo nastavljaju
zajedno.
Gde
su Alonso i Baljesteros i da li će neko od šestoro preostalih NATO vojnika uspeti
da preživi misiju vraćanja struje u
Rujce, koja je trebalo da bude rutinska akcija a pretvorila se u smrtonosnu,
saznaćete u poslednjem nastavku…