Kosova: Desperate Search (2006)

Režija: Sunaj Raca

IMDb

Evo nešto sveže iz tzv. novog vala albanske kinematografije, i kontam ovo je jedno od bitnijih dela kosovskog ciklusa, jer je autor uspeo da dovuče čak i Meta Jovanovskog, doduše Jovanovski ovde igra jednu sitniju ulogu, al' ipak je to legendarni Meto, isti onaj koji je pokido Tetoviranje. Al' više o njemu malo kasnije.

Planinčine, vukojebinsko selo po sred doline, lokalna dečurlija se igraju šutanja lopte, lepo vreme, seoska idila. Old school brvnara, nema visokih zidova okolo, shvatamo da se očigledno radi o emancipovanim Albancima (u daljem tekstu Šiptari, zajebite me sa političkom korektnošću). Mlada majka odlazi da pomuze kravu dok otac gleda kako deca piče fudbalicu. Al' ne lezi bože, idilu pokvariše pucnji a onda i rafali koji odzvanjaše dolinom. Otac zbrinuto pogleda u pravcu vrhova planina, a deca prekinuše svoju nevinu igrariju. Čuju se i prve detonacije u daljini. "Kažu da je počelo"...

Pao je mrak, otac vatrom zagreva metalno bure puno vode da bi se okupao, znači radi se o ozbiljnoj vukojebini čim tu nema tekuće vode. Žena ga zabrinuto posmatra dok on izranja iz bureta sa strepnjom na licu. Moram da odem, izjavljuje tužno sa knedlom u grlu. Molim te nemoj, odgovara mu žena, dok u pozadini čujemo tužne violine, i već tu nam biva jasno da će u svakom slučaju otići i pored ženinog odgovaranja. Naravno, on sigurno ne ide do grada na pijac, no u OVK, na branik "otadžbine".

Tu počinje haos, kuće su u plamenu, pucnjava na sve strane, detonacije, ona beži držeći dvoje male dece za ručice, i bez da to vidimo vrlo dobro znamo ko je stigo, Srbi su in da house. Srbi jurišaju sa planine al' ih sačekuje romantična gerila u ganc novim uniformama, i uzvraća. Scena borbe je tek parodija za sebe, e sad dal' je to zato što se radi o low-budget filmu, pa i nisam baš siguran, jer film je podržalo šiptarsko ministarstvo kulture, pre će biti da 'reditelj' veze nema.

Dok OVK drži odstupnicu, žene, deca i starci se pakuju na prikolicu traktora i beže iz sela, verovatno ka granici sa Makedonijom, ali to nije baš tako lako izvodljivo, jer zli Srbi zaposeše sve puteve, te ovde vidimo nekakvu srpsku paravojnu formaciju na čelu sa likom koji fura stajling old school četnika. Zaustavljaju traktor i ovaj vrhovni čeda kolovođa prilazi prikolici promatrajući uplašenu majku i njeno dvoje nejači. Svi se pitamo šta li će dalje biti, ali se tu scena prekida.

Ogromna katolička crkva, časne sestre zbrinjavaju izbeglu dečicu, a tu je i ćera naše junakinje, dok njenog brata ne vidimo. Poruka je jasna, Šiptari su katolici, hrišćani, dakle ljudi, baš kao i Evropljani kojima je namenjen ovaj film, i tu nema muslimana ni od korova, i to je zaista zanimljivo, u celom filmu nema niti jedan detalj koji bi dao makar i naznaku da se radi o većinskim muslimanima. Iskusno, nema šta, jer što da svoj narod predstaviš kao potencijalno problematičan (posebno posle 9/11) kad imaš i drugih opcija.

No, došlo je vreme da se pali sa Kosova, časne sestre trpaju decu u autobus i kreću, opet valjda ka granici sa Makedonijom, jer setimo se, to je bila popularna ruta tih godina. Al' džaba kad evo opet Srba. Opet neki čeda kolovođa zaustavlja bus, a stajling mu neodiljivo podseća na onog prvog čedu, tako da i dalje nisam siguran dal' je u pitanju drugi glumac. Čeda sa sve kokardom, duge kose (bez brade ?!) ulazi u autobus, naša ćerkica počinje da plače. Čeda ih izrugljivo pita gde su pošli, i to na srpskom, ali sa klasičnim albanskim akcentom. Onda ih sve potera napolje. Dok izlaze iz busa, drugi četnik ih psuje, "napolje majku vam jebem", "brže, majku vam jebem šiptarsku." Čeda kolovođa pri izlasku izvaljuje jednu jako zgodnu časnu sestru te je navatava, i tu se scena opet prekida.

Onda kreće izveštaj kako je u priču uleteo NATO, i uz pomoć OVK, poterao okupatore-zločince sa Kosova, te je konačno mir zavladao. Ali mukama poštenog šiptarskog naroda tu nikako nije kraj, svi su u žešćem bedaku. U jednom opustelom selu žive samo jedan Srbin koga igra Jovanovski i jedan Šiptar. Ključna scena između njih dvojice je kada mu Srbin kaže kako mu je cela porodica izbegla u Srbiju, ali se ipak nada da će se ubrzo vratiti, i da će moći u miru da se živi na Kosovu, dok mu Šiptar zamišljeno odgovara da se njegovi provereno nikada neće vratiti, i tu skontavamo da su svi pobijeni, ali ipak i pored toga ova dva stara vuka ostaju prijatelji, idila. Kasnije Šiptar odlazi u pekaru i kupuje 12 vekni hleba, pekar ga pita jel' to praviš svadbu, on ćuti. Sledeća scena, lije kiša ko iz kabla, a on sedi sam za ogromnim stolom u svom dvorištu i plače, 12 vekni je raspoređeno po stolu za 12-oro mrtvih članova njegove porodice. Tuga i bol.

Druga priča se odvija u Prištini, gde naša majka uporno traži od vlasti izveštaj dal' su joj deca živa, i šta joj je sa mužem. Ovi Šiptari uporno odbijaju da joj saopšte strašnu istinu, te joj tu pomaže jedna žena iz grada koja posreduje između nje i UNMIK-a. Inače ta žena je kao neki glas razuma u ovom filmu, dobri duh i slično, jer ima muža koji stalno zvoca i kuka nad svojom sudbinom, te ga ona urazumljuje, i naravno, radi pojačavanja patetike tu su i njena odrasla deca, sin debil, doduše nisam izvalio koji je stepen retardacije, ali zna da baca jo-jo a ne zna da koristi viljušku npr. pa procenite. Pored njega tu je i ćerka pajdomanka, tako da je slika urbane bede kompletna.

Uglavnom, da ne davim, sranje jedno od filma, golemo sranje, no s'obzirom odakle dolazi nije ni čudo. Otac se vraća iz rata kao invalid u kolicima, sina su im ubili četnici, naravno tu nam daju nastavak one scene kad čeda zaustavlja traktor, vidimo kako otima sina iz majčinog naručja, traktor kreće, majka jeca, šizi, a čeda okrenut leđima samo stoji tako. U prvom trenutku je izgledalo ko da je kreno na drugu stranu sa detetom, ali jok, on je samo tako stao da bi scena izgledala što patetičnije, znači solo njegova leđa i sin koji pruža ručice ka majci. DNO od rđavog DNA.

Isto tako nam prikazuju nastavak scene sa autobusom, četnici razdavaju decu od časnih sestara, vraćaju ih u bus i puštaju da odu, a ove zadržavaju. Odma' upucavaju tog jednog katoličkog popa pištoljem (koje skrnavljenje sunce ti, gde se dedoše ti noževi ?!) ali nas autor uskraćuju za scene silovanja i ubijanja časnih sestara, i tu sam se iskreno, duboko razočarao.

Dalje, ona mala pajdomanka se skida sa dopa, i odlučuje da ode sa Kosova zauvek, iz fazona tu više nema života za mlade, sve je uništeno, a njena keva uspeva da pronađe ćerkicu od ove seljanke i to je kao delimični hepi end.

Nisam stručan da napišem kritiku ovog filma, ali sam dovoljno nagledan da mogu da izvalim kad je nešto ultra loše, i sreća što film traje samo 65 minuta, jer da su kojim slučajem nabudžili priču na sat i po, pa zaista ne bi im'o živaca do kraja. Znači, ovo je film samo za ekstremne mazohiste, čak nije ni trešerica, jer trešerica je zabavna, ovo nit je zabavno nit bilo šta, ovo je nula koma nula nula.