Friday, June 10, 2016

GUERREROS (3. DEO)

Ova grupa morona, koja predstavlja profesionalne vojnike, piči posred druma kao da su krenuli na seoski vašar, a ne da beže pred naoružanim neprijateljem. Iako je svuda okolo šuma, ovi majstori se drže puta kao atletski trkači svoje staze.


Zbog ranjenog Rubia kome dvojica vojnika pomažu da hoda, cela kolona se kreće sporo, pa su tako još lakša meta.
Oni na putu i uz put nailaze na izrešetane leševe i zapaljene atomobile koji su očigledno upali u zasedu. 


Ni to im nije bio signal da se sklone sa druma već su samo repetirali puške i zauzeli klečeći stav.


Bravo carevi, sad ste postali nevidljivi i ako Šiptari slučajno zapucaju na vas, neće moći da vas pogode. Zaista vrhunska obuka za kolektivno samoubistvo. A za nju je naravno odgovoran reditelj koji nije smatrao da za film ratne tematike treba da angažuje stručnog konsultanta za vojna pitanja.
Poručnik Alonso, to jest reditelj Daniel Kalparsoro, tek sada se setio da Rubiu, koji je pogođen u nogu još u klancu, treba dezinfikovati i previti ranu. A bre, Daniele, ako si već napravio propust, umesto što nam na to skrećeš pažnju, bolje se pravi lud i vozi dalje, jer gledaoci verovatno ne bi ni primetili da ih ti sam ne podsećaš na to. 


Pošto su previli Rubia (dobro je, bar su prošli kurs prve pomoći), gererosi nastavljaju dalje. Odjednom se iza njihovih leđa začuje brujanje motora. Alonso uzima dvogled i ugleda da ka njima u punoj brzini juri neki automobil. 


Znači, Šiptari su ih brzo pronašli. Baš čudno, zar ne? Ali šta radi Alonso? Umesto da izda naredbu vojnicima da se smesta bace na zemlju i raspale po autu, on komanduje da se sa puta sklone u šumu trčeći preko livade sto metara brisanim prostorom!?


I naravno, kad se ponašaš kao idiot, sledi kazna. Samo, kao što to obično biva u vojsci i ratu, najgore prođu oni koji su za greške komande najmanje krivi. Livada je naravno minirana, Monika staje na jednu minu i buuum!


Svi vojnici se ukopaju u mestu.


Šiptari, međutim, to ne koriste da ih poubijaju kao zečeve već stoje i gledaju. 


A šta je sa Monikom? Sigurno od nje nije ništa ostalo.
Kada se dim od eksplozije raziđe vidimo da je ona živa, ali joj je granata otkinula desni deo grudnog koša i desnu nogu ispod kolena. 




Međutim, pored njenog tela vidi se samo nekoliko fleka od  krvi, a Monika je svesna, čak i ne jauče pa po svemu podseća na nekog od glumaca iz pozorišne predstave poznate kao Teroristički napad na bostonskom maratonu, po scenariju CIA i u režiji američke privatne vojne kompanije Craft International.

Balbuena pobesni kad vidi svoju osakaćenu simpatiju i zato raspali po Šiptarima, a ovi odmah uzvrate paljbu po njoj i njenim kolegama.



Oni zato više ne mogu da stoje nepomični pa, iako je livada minirana, potrče preko nje u zaklon.


Imali su čudesnu sreću. Niko od njih nije nagazio na minu, a Šiptari su se opet pokazali kao očajni strelci jer nijednog KFOR-ovca nisu uspeli da pogode ni sa 20 metara, pa čak ni hromog Rubia, niti dvojicu vojnika koji su ga pridržavali.


Za to vreme Monika ne samo da je i dalje u svesnom stanju, već se i podigla u sedeći položaj, povremeno jaukne tek toliko da javi da je tu, a krv se i dalje nigde ne vidi kao da joj je noga od drveta. 


Balbuena ne može da gleda kako se Monika muči i kreće po nju, ali je Vidal zaustavlja  da je Šiptari ne bi izrešetali.


Zadovoljni učinkom, šiptarski teroristi odlaze. Baljesteros optužuje Balbuenu da je ona za sve kriva jer je zapucala na Šiptare, a da nije, oni ih ne bi ni napali. Ma kako da ne, samo bi prošli pored vas pošto su bili na izletu u prirodi isto kao i vi, pa su kolima slučajno naišli vašim tragom naoružani do zuba.
Pošto su Šiptari otišli, vojnici počinju da raspravljaju u kom pravcu da nastave – putem, ili uz brdo, ili kroz šumu? Svi gledaju u poručnika Alonsa očekujući da im izda naređenje, ali on je u šoku zbog svega što im se desilo tako da nije u stanju da prozbori ni reč.


A zašto se lepo ne javite svojoj bazi u Istoku da pošalju ljude da vas pokupe? Dobro, ne morate vašoj bazi jer su sigurno i ti Španci što tamo sede podjednako nesposobni kao i vi, ali možete da se javite bilo kojoj drugoj bazi KFOR-a da dođu po vas. Zašto se onda ne jave? Pa zato što niko od NATO vojnika u Kalparsorovom filmu nema nikakvo sredstvo za uspostavljanje veze.
Francuski vojnik (gde je bio do sad, zadnji put smo ga videli na obali reke?) predlaže da se pođe kroz šumu jer je Rujce 8 kilometara u tom pravcu odakle će moći da se jave svojoj bazi.


Alo bre Francuz, pa zar i dalje hoćeš da ideš zajedno sa ovim pokretnim metama i hodajućim nesrećama, pa sa njima nećeš preći živ više od jednog kilometra! I zašto im čim izađoše iz reke ne reče koji put vodi za Rujce, nego su morali da budu pokretne mete za Šiptare na drumu? A sad će najverovatnije da ostanu i bez prevodioca Monike pa im ništa neće vredeti da mole domoroce da ih poštede ako ih uhvate i potrpaju u kazan da od njih naprave paprikaš. Zašto im onda Francuz nije ranije rekao za put do sela koje je njihovo odredište? Pa zato što Kavestani i Kalparsoro pišu scenario. Čim im nešto padne napamet oni to napišu, nema veze što će kasnije da se pojavi rupa u scenariju i što će gledaoci da se pitaju: ko? gde? kad? kako i zašto?
Lukas je sav pobeleo. 


Znači da je i on pogođen, ali kada? To kao po običaju nismo videli, ali očigledno je da je i on teško ranjen. Niko od Španaca, međutim, tome ne pridaje značaj.
- Ali šta ćemo sa Monikom? – pita Balbuena.


Da, dobro ste videli, ovo nije rekao Baljesteros već Vidal. On koji je prethodnog dana rizikovao svoj život za srpskog paramilitarca, sada hoće da ostavi svoju koleginicu da iskrvari do smrti, što u Monikinom slučaju znači do bukvalno poslednje kapi krvi, jer očigledno samo tako može da umre.
Svi vojnici gledaju u svog poručnika očekujući naređenje šta da se uradi sa njihovom teško ranjenom koleginicom u minskom polju, ali Alonso je još uvek blene u prazno i ne progovara ni reči.


Ma opušteno, bre ljudi, nema razloga da se sekirate zbog Monike, idite vi lepo u bazu, pa se ujutru vratite po nju, jer kad do sad nije umrla, izdržaće i do sutra. Žena je medicinski fenomen.
- Moramo da idemo odavde – uporan je Vidal - narednik Rubio gubi mnogo krvi.
Eto ti ga sad, Rubiu koji je dobio metak u stopalo, kome je rana previjena i krvarenje zaustavljeno, gore je nego Moniki koja je ostala bez pola noge i trupa, sa otvorenim ranama i bez par litara krvi koje je izgubila  za vreme dok Španci većaju šta da rade. 
Rubio, naravno, misli samo na svoje dupe :


A očekivano, i Baljesteros je za to da ostave Moniku.


Ali Alonso pokušava da povrati svoj poljuljani autoritet pa zato sad glumi komandanta koji se brine za živote svih svojih vojnika.


Balbuena dokazuje da je ono što oseća prema Moniki mnogo više od prijateljstva, jer zbog nje je spremna da stavi i svoj život na kocku:


Alonso joj, međutim, to ne dozvoljava i naređuje da Vidal ode po Moniku. Zašto baš on? Da li hoće da ga tako kazni zbog nepostupanja po naređenju i nediscipline od juče, ili zbog toga što je prvi predložio da ostave Moniku, nije nam jasno.
Dok ostali vojnici napeto posmatraju šta će se desiti naviknuti na Vidalovo buntovništvo i svojeglavost, Alonso nastavlja da sipa bisere:


Ma samo se vi držite procedure kao i do sada pa do kraja dana od osam malih Španaca koji su krenuli u ovu akciju, neće ostati ni jedan.
Lukasu je sve gore. Izgleda da neće još dugo.


A ako nekim čudom preživi, sigurno je da mu više nikad neće pasti na pamet da ponovo igra ratne video igrice kao što smo videli na početku filma.   
Vidal ipak polazi po Moniku.


Zbog čega je poneo pušku koja mu nije potrebna jer su Šiptari otišli, a može samo da mu smeta prilikom puzanja? I zašto nije poneo kutiju prve pomoći jer ako uspe da pored mina stigne do Monike, onda može na miru da joj podveže nogu i zaustavi krvarenje. Logično je da će ona imati veće šanse da preživi ako joj je rana previjena i noga imobilisana nego ako nije, jer bi tako samo još više krvarila dok bi je Vidal vukao nazad do zaklona. U Kalparsorovoj knjizi snimanja je, međutim, za ovu scenu sigurno pisalo sledeće: poručnik Alonso šalje Vidala da sa livade dovuče pocepanu vreću peska.
Znači, ako se nešto usput i prospe, neće biti velika šteta.
Dok se Vidal približava Moniki, Lukas zakrklja, izbljuje lokvu krvi i umre.


Već dva španska vojnika poginuše, a dva su ranjena, od kojih jedan teško. E, sad znate kolike su žrtve Španci podneli da bi nama i Šiptarima obezbedili ovaj mir, stabilnost i idiličan suživot na Kosmetu.
Kada je došao do Monike, Vidal vidi da je ona i dalje svesna, pomera se, ne jauče niti stenje, i uopšte je u super stanju za nekog kome je pre deset minuta granata otkinula polovinu trupa i nogu.


Ali umesto da pomogne, Vidal joj stavlja ruku preko lica i počinje da je guši.


Pa šta bi? Vidal jeste malopre ubeđivao svoje saborce da moraju što pre nastaviti put zbog ranjenog Rubia, ali ipak nismo slutili da bi bio spreman čak i da ubije Moniku da ih ne bi usporavala. Je li to onaj humanista koji nas je sve zadivio svojim altruizmom i požrtvovanošću, onaj koji je želeo da dokaže da je vredan kao i njegovi drugovi, da se uklopi u vod i pokaže da je dobar vojnik? Pa ovo mu je bila prava prilika za to. Otkud je sad odjednom postao toliki monstrum i sebičnjak? Otkud sad takva transformacija? А nije nam jasno ni zašto je rizikovao svoj život puzeći do Monike kroz minsko polje ako već nije nameravao da je spase već da je dokusuri, jer bi čak i da je odbio da izvrši Alonsovo naređenje i završio na vojnom sudu i kasnije u zatvoru, sigurno ostao živ. To jest, nama je jasno da tu nema nikakve logike, ali autorima filma očigledno nije.
Ali iako je Vidal čvrsto stegao Moniku, nije mu bilo lako da je ubije, jer je ova polumrtva devojka pokazala snagu MMA borca koga je protivnik priklještio svojim telom na pod oktagona, ali ovaj, iako ima slobodnu samo jednu ruku, odbija da se preda i otima se svim silama.

video

Nije ni čudo što je Vidalu bilo potrebno više od pola minuta da је dokrajči.
Pošto se vratio, slagao je da je Monika već bila mrtva kada je on došao do nje. 
Ispade Vidal veći šljam od Baljesterosa.
KFOR-ovci nastavljaju put. Ušli su u šumu, ali umesto da idu kroz gustiš i pod okriljem drveća, oni se opet kreću na otvorenom, opušteno hodaju posred proplanka. 


Balbuena se poverava Vidalu, a ni ne sluti da joj je to govance pre samo pet minuta zadavilo draganu. 



A sad se još pravi lud.


Ako vas bauljanje kroz divljinu (uključujući i spuštanje niz rečne brzake) i pogibije ovih  preplašenih i izgubljenih gradskih mekušaca koji beže od razjarenih brđana u čiju su zemlju nepozvani došli, podsećaju na scene iz Southern Confort Voltera Hila ili pak Burmanovog Deliverance i sličnih survival filmova, u potpunosti ste u pravu. Kalparsoro obožava da krade i precrtava iz kultnih filmova majstora za saspens i akciju, samo što kod njihovog amaterskog kolege to nisu samo pozajmljeni motivi kojima se on služi kao inspiracijom da u tom žanru isporuči nešto svoje i originalno, niti pak predstavljaju posvetu uzorima, kao što to rade neki veštiji reditelji. Kod Kalparsora, međutim, to izgleda samo kao parodija istih tih legendarnih filmova. A u nastavku ovog filma imaćete priliku da vidite još drastičnije primere. 


Pošto su se vojnici zaustavili da odmore, ponovo kreće rasprava o tome gde i kako dalje jer komanda ne postoji – Alonso je i dalje sav pogubljen i ne progovara ni reči, narednik predlaže jedno a kaplar sasvim drugo. Napred-nazad, levo-desno, gore-dole? Grupa devojčica koja se izgubila u šumi bi se ponašala organizovanije i racionalnije od ovih kretena koji predstavljaju profesionalne vojnike.
Vidal je za to vreme krenuo da izvidi teren i u podnožju brda na koje se popeo, ugledao Rujce.


Čim je to preneo ostalima, ovi oduševljeni ustaju i spremaju se za silazak u selo kao da su stigli do svoje baze. Ej bre, pa to je ono isto selo u koje su vam šiptarski teroristi danas u klancu svojom barikadom preprečili ulazak i zbog čega ste i počeli da se ubijate. Šta mislite kako će vas dočekati kad vas ponovo ugledaju? I otkud znate da Srbi nisu ostali u selu, ili da se posle odlaska nisu vratili? Čak i ako Rujce trenutno drži jedna strana, bilo kada može ga napasti ona druga, pa ćete se, što je još gore, naći između dve vatre. Umesto da zaobiđete selo u širokom luku, vi idete mečki na rupu. Jedino Baljesteros, istina zbog svog kukavičluka, pokazuje razum i opreznost.


Ali džaba, kad su svi ostali debili ili samoubice, uključujući i Francuza koji takođe predlaže da se siđe u selo. A šta će reći poručnik Alonso? Ništa kao i do sad, on kao zombi polazi za svojim vojnicima. Vidal pokušava da ga probudi i dozove pameti ali ovaj još jednom pokazuje koliko je prso.  



Kalparsoro nas potom vraća na poprište bitke u klancu koju su vojnici vodili sa  teroristima OVK. Vidimo da Šiptari ne samo što ne pokušavaju da zataškaju da su pobili vojnike NATO-a već sakupljaju njihovo oružje, na njihove transportere stavljaju albanske zastave i odvoze se u njima.


Čim je pala noć, Alonso i njegovi vojnici počinju da ulaze u Rujce. Umesto da su poslali samo jednog čoveka da izvidi situaciju, oni po ko zna koji put postupaju suprotno zdravom razumu i osnovnim pravilima vojne obuke, i u selo ulaze svi zajedno kao ovce na klanje.


A sa sobom vuku čak i ranjenog Rubia. Šta će da rade sa njim ako dođe do pucnjave? Pa kao i do sada – on će opušteno da skače na jednoj nozi, dvojica vojnika koja ga pridržavaju će da trčkaraju za njim, a neprijatelj ponovo neće uspeti da pogodi nijednog od njih.
Mrak, kiša, tišina, nigde žive duše, sve je pusto.


Ali mi dobro znamo da španske vojnike iz tame vreba pritajeno zlo. Da li ste provalili odakle je Kalparsoro ovo maznuo? Pa, naravno, iz Aliena 2. Gigerove živuljke ovde predstavljaju Srbi koji posle jučerašnjeg masakra nisu napustili selo, što će Španci i Francuz vrlo brzo otkriti. I baš kada se tenzija malo podigla i kada se neko od gledalaca možda zaista zabrinuo za glavne junake, to je sve upropastio Alonso još jednom imbecilnom naredbom.


To, kraljevi! Budite svi na gomili i što je moguće bliže jedan drugom tako da čak i jedan pijani Srbin rafalom iz kalaša može sve da vas pobije i  dokrajči taj bedni ostatak vašeg voda. A Alonso nastavlja da nas zasmejava:


Pošto su saslušali mudre savete svog komandanta, gererosi samouvereno nastavljaju dalje. Svi su uperili puške u istom pravcu – direktno ispred sebe u vrata najbližih kuća, a niko od njih ne „pokriva“ krovove niti prozore. 
I dok se oni tako kao puževi kreću preko čistine kroz centar sela izigravajući glinene golubove, jedan Alien, tj. Srbin, pretrči ispred njih i uleti u jednu kuću. Alonso na to odmah pošalje Vidala i Balbuenu za njim.


Zašto? Pa jeste li vi ovde došli inkognito kao električari i neutralci ili da se igrate žmurke sa domorocima i čačkate mečku? Čim Vaskez, tj. Balbuena odškrine vrata, iz kuće se začuje pucanj i istog časa je metak pogađa posred čela.




Glupo pitanje. Za razliku od Vidala, gledaoci se nisu zabrinuli za nju pošto su već navikli da ovi španski vojnici imaju devet života i da ih tuđi metak ne probija a sablja ne seče, i da jedino sami sebe mogu da upucaju i ubiju.
Ma nije joj, bre, ništa, samo joj je metak probio šlem i prosvirao joj glavu, ali važno je da nije zakačio nijedan vitalan organ.


Malo joj se zavrtelo, ali sad joj je super, pa može sa vama sutra uveče u Prištinu u noćni klub na đusku.
- U zaklon! – na to će Alonso.
U kakav zaklon, idiote, kad si ih poveo preko brisanog prostora, a svuda okolo su kuće pune do zuba naoružanih Srba?! Oni ipak nisu stigli da poslušaju svog komandanta (srećom po njih pošto bi pritom ponovo  upucali jedni druge), jer su iz kuća izleteli Srbi sa puškama na gotovs i za tren oka ih opkolili.


Prestravljeni Alonso odmah naređuje svojim vojnicima da bace oružje i svi ga poslušaju, osim Vidala. On se ponovo kurči i drži  pušku uperenu u Srbe.


Da li je Vidal razoružan ili je ipak poslušao svog komandanta i sam odložio pušku, nismo videli jer već u sledećoj sceni reditelj prikazuje Srbe kako zarobljene KFOR-ovce guraju kroz neke hodnike.


Ali ne vode ih u podrum, niti u neko podzemno sklonište, već u kasarnu! Ej, Srbi usred Kosmeta okupiranog od NATO trupa, imaju kasarnu punu vojske odakle izlaze u diverzantske akcije – malo ubijaju, siluju i pale Šiptare, a onda se uveče vrate na večeru, kartanje i spavanje, pa sutra ponovo  kreću u provod. Primećujemo i da je kasarna osvetljena, što znači da u Rujcu ponovo ima struje pa će Španci teško moći da Srbima prodaju priču da su došli da poprave elektro- postrojenja.
Iako su gledaoci svesni da glavne junake u srpskim rukama čeka pakao, umesto mračne, napete horor muzike koja bi jedino bila adekvatna sceni u kojoj Srbi Špance sprovode kroz hodnike svoje baze – mi slušamo neku super kul tehno stvar.
Srpski paramilitarci u ovom filmu imaju zaista originalan stajling – izgledaju kao mešavina kubanskih revolucionara i američkih „rambo“ vojnika iz Vijetnama.


Oni izdvajaju Balbuenu od ostalih vojnika, a Baljesteros joj dovikuje da se ne plaši jer joj neće učiniti ništa nažao. On je uveren da je Srbi neće silovati zato što je muškobanjasta. Očigledno nije gledao špansku televiziju za vreme rata jer bi tada čuo da Srbi siluju i babe u invalidskim kolicima. A kako li će tek da se obraduju kad vide Balbuenu! Čim srpski stražari svoju premiju dovedu u spavaonicu punu svojih nabildovanih kolega (koje je kostimografkinja filma očigledno obukla kod prodavca patriotske garderobe u Knezu), oni odmah zabalave za španskim she-maleom, jer ona je za perverzne Srbe prava poslastica. 

video

Iako је scena ovde prekinuta, gledaocima je savršeno jasno šta se desilo sa Balbuenom, a to što su pretpostavili da su joj Srbi radili,  mnogo je užasnije nego da su to i videli.
Šta li će tek uraditi Vidalu koji je najduže od svih NATO vojnika držao u njih uperenu pušku? Prostorija u koju su ga ubacili nam daje jasan nagoveštaj o tome. To je sablasna prazna zelena soba sa jednom stolicom na sredini.


Užasnuti Vidal shvata da je dospeo u srpski Hostel i da će ga njegovi mučitelji na toj stolici tranžirati. Istog časa se pokajao što se malopre kurčio. Ipak, on se jalovo hrabri.



Neće, neće, јеr vi ste neutralni.
Ali i poručnik Alonso je dobio svoju stolicu.
Da bi ga ponizili, Srbi su ga svukli do gaća.


Njemu se, ipak, bar za sada ne sprema mučenje jer oni za početak žele samo da ga ispitaju. Alonso ima čast da ga isleđuje lično vođa ove srpske paramilitarne vojske, a to je jedan zadrigli milicioner koji se okrepljuje brljom.


On započinje sa ispitivanjem i to, gle čuda, na engleskom jeziku.


Ama dosta bre više, Koštunice. Već smo shvatili. Dokle ćeš to da ponavljaš kao pokvarena ploča?
Ali Alonso ne odustaje od svoje žvake:
- Došli smo da popravimo električne instalacije u selu.
Srbin, međutim, nije glup kao što bi se moglo zaključiti zbog njegove pandurske uniforme. Gledao je on Povratak otpisanih i dobro zna kako su Mrkijevi ilegalci pokušali da Gašparu podmetnu Mileta Sondu. Zato on savetuje Špancu da mu je bolje da sve prizna i kaže zašto su zaista došli u Rujce pa će ga pustiti da ide sa svojim vojnicima kući kao da se ništa nije desilo, a ako nastavi da laže, a oni će to odmah proveriti, živ neće izaći odavde.
Umesto da Alonso naredi srpskom komandantu da ga odmah oslobodi i da njemu i njegovim vojnicima obezbedi siguran povratak u špansku bazu, kao što bi to uradio svaki NATO oficir u hipotetičkoj SF situaciji da ga na Kosmetu zarobi srpski vojnik, ops!......policajac, ops!......naoružani Srbin, on kalimerovski zavapi:


Ali Misirac mu odgovara da on dobro zna na koji način deluju NATO špijuni i da zato pripazi šta priča.
Alonso se odjednom setio da je ipak NATO oficir pa skoči sa stolice i poviče na Srbina da ovaj ne može sa njim tako jer je on poručnik NATO!
Oho-ho! Znači, počeli smo oštro? Iznenađujuće je videti kako je Alonso, koji je celog prethodnog dana bio u šoku i prestravljen zbog svega što se njemu i njegovim vojnicima dogodilo, iako je tada bio na slobodi i naoružan, sada kada se našao u mnogo težem položaju i opasnijoj situaciji, odjednom čudesno povratio prisebnost i hladnokrvnost, a pred svojim tamničarem od čije milosti mu zavisi život, pokazuje zadivljujuću hrabrost. Iznenađujuće je samo za nekog ko nije pažljivo pratio film jer su ostali već više puta videli kako Kalparsoro i Kavestani kao čarobnim štapićem svoje junake po potrebi pretvaraju iz zečeva u lavove (Alonso), i iz jaganjaca u hijene (Vidal).
Alonso nastavlja da viče na Srbina upozoravajući ga da je srpskim paramilitarcima zabranjeno da borave u Zoni isključenja a naročito da zarobljavaju NATO vojnike.


Šta upravo videsmo? NATO oficir koji traži zaštitu međunarodnog prava? I to na teritoriji koja se nalazi pod njihovom okupacijom!
Ovo je, inače, prvi put u filmu da čujemo da su ovi Španci NATO vojnici jer su autori sve vreme to prećutkivali i prikrivali, ali eto sad im se omaklo, ili su to jednostavno ovde morali da ubace u scenario da bi ovaj dijalog između Alonsa i srpskog pandura bio tako žestok.
Srpski komandant, međutim nije impresioniran Alonsovom predstavom niti zaplašen njegovim pretnjama pa mu naređuje da sedne. Ali ova finalistkinja izbora za miss world nastavlja sa svojim frazama za povraćanje, koje bi i najmirniju i najtolerantniju osobu izbacile iz takta i dovele do ludila, a kamoli ovog nadrndanog i nacvrcanog pandura.

video

Alonsov engleski, tj. glumca Noriege, toliko je loš da smo jedva uspevali da razaznamo šta priča, ali ni njegov islednik ga ne govori mnogo bolje što je i logično jer je u pitanju srpski policajac za čije standarde je i ovo super. Međutim, ovom Srbinu ni maternji jezik ne ide mnogo bolje. A to je zato što ga glumi španski glumac koji se nije potrudio da nauči ni naše psovke i tako nam priuštio još smeha u ovoj španskoj komediji:

video

Sada se ponovo vraćamo u prostoriju u kojoj je zatočen Vidal.

 
Iako se naglas hrabri, on predoseća da mu se crno piše. Njegove mračne slutnje se obistinjuju. U sobu ulaze trojica Srba sa fantomkama, vezuju ga za stolicu i navlače mu kesu na glavu.

video

Ali zašto su Srbi maskirani kad im je Vidal već video lica kada su njega i njegove drugove zarobili i dok su ih sprovodili u njihove ćelije? I zar nije Kumanovskim sporazumom Srbima dozvoljeno da muče zarobljene NATO vojnike?
Pa zato što je Kalparsoro hteo da snimi klasičnu horor scenu koja će na što užasniji način predstaviti sadizam i brutalnost Srba. Oni mladog Španca nisu ništa pitali niti od njega tražili bilo kakve informacije i priznanja, nego su ga mučili samo da bi zadovoljili svoje bolesne nagone. Kalparsoro po drugi put u filmu prikazuje ovo gušenje kesom, očigledno želeći da ga predstavi kao omiljeni metod mučenja balkanskih paramilitaraca iako je to specijalitet državnih organa prinude – policijskih i tajnih službi, među kojima i španskih, koje su ga redovno koristile u isleđivanju pripadnika i simpatizera ETE.
Kada je povratio dah i došao sebi od šoka, Vidal je shvatio da će se ovo divljačko iživljavanje Srba nad njim nastaviti, a pošto je svestan da još jedno takvo mučenje neće moći da izdrži, on odlučuje da pobegne. Kako? Pa lako! Tako što će srušiti zid svoje tamnice.

video

Čak je i Dušku Dugoušku bio potreban bar štapin dinamita da u crtaću poruši zid, ali u Kalparsorovom „realnom“ igranom filmu za to je dovoljan i malo jači udarac ramenom.
I taman kad je Vidal pomislio da je spasen, iza njega odjekne eksplozija. On se okrene i vidi da OVK teroristi ulaze u selo i napadaju srpsku stražu.


Umesto da ostane u zaklonu ili pobegne u suprotnom pravcu, on potrči pravo u središte okršaja i počinje da viče i maše rukom. Zašto? Da li to pokušava Srbima da skrene pažnju da je pobegao da bi ga ponovo zatvorili, ili da bi ga ubili pošto im se šunja sa leđa, ili mu je pak želja da popije metak od OVK?


Pošto ga niko nije primetio, on se vraća u kasarnu. Gde je bio pošao? Da li je pokušavao da pobegne i ostavi svoje drugove ili je nameravao da od Šiptara traži pomoć, nemamo pojma, kao ni reditelj koji je snimio te kretenske scene. Tek, Vidal se vratio u kasarnu u kojoj je zbog šiptarskog napada nastao haos.


Granate padaju na sve strane, a Srbi istrčavaju napolje dok su na svoje zarobljenike potpuno zaboravili, pa su Španci i Francuz to iskoristili da pobegnu. Vidal baulja kroz hodnike i upada u spavaonicu u kojoj pronalazi Balbuenu kako kleči pored kreveta. Pogled joj je zaleđen, a lice puno modrica.


Gledaocima je savršeno jasno šta joj se dogodilo. Balbuena je nepomična i ne primećuje Vidala. Ajde bre, Balbuena! Čemu takva kamena faca, pa ako si preživela direktan pogodak snajperskog hica posred čela, nećeš valjda sad da dramiš zbog jednog običnog srpskog gangbanga? Vidal je grli i teši moleći je da pođe sa njim.


Otkud odjednom takvo saosećanje kod njega kad je prethodnog dana njenu koleginicu hladnokrvno zadavio? Još jedno od brojnih pitanja u ovom filmu na koje ni gledaoci, a ni autori ne mogu da daju racionalan odgovor. Balbuena najzad prihvata Vidalovu pomoć i polazi sa njim. Dok izlaze is spavaonice, na zidu uočavamo još jedan gaf za koji je najodgovorniji Kalparsorov scenograf – hrvatsku zastavu sa srpskim grbom!

Kako li će Vidal i Balbuena da izađu živi iz kasarne koju Šiptari sa svih strana zasipaju granatama? – zabrinuti su gledaoci. Očigledno su zaboravili da njih eksplozije ne mogu ni da oprlje i da oni kroz njih prolaze nonšalantno kao superheroji iz američkih stripova.

video

Napolju se njih dvoje susreću sa Rubiom i francuskim KFOR-ovcem i bekstvo nastavljaju zajedno.


Gde su Alonso i Baljesteros i da li će neko od šestoro preostalih NATO vojnika uspeti da preživi  misiju vraćanja struje u Rujce, koja je trebalo da bude rutinska akcija a pretvorila se u smrtonosnu, saznaćete u poslednjem nastavku…