Autor teksta SIMERIJANAC
Da biste mogli da se pridružite elitnom društvu najvećih svetskih selebritija potrebno je da zaslužite orden velikog humanitarca. Humanitarne akcije su oduvek za najmoćnije i najbogatije ljude sveta bile posebna vrsta afrodizijaka - osim što su im služile za iskupljivanje sopstvenih grehova i smirivanje nečiste savesti, potvrđivale su njihov status jer su takvi ljudi najviše osećali svoju moć i bogatstvo upravo onda kada su ih pokazivali pred onima koji ih nemaju i kada su dodeljivali milostinju sirotinji koja je zbog toga u njima gledala bogove. Jer kakva ste vi uopšte faca ako posle bogatog banketa koji ste priredili u svojoj vili ne možete da otresete mrve za pse ispod stola i da ostatke jela podelite klošarima i prosjacima. Za najveće holivudske zvezde ovakve akcije su sastavni deo njihovog imidža podjednako kao i plastične operacije. A o licemerju ovih kvazifilantropa najbolje svedoče stotine hiljada dolara njihovih donacija američkim predsedničkim kandidatima koje su uvek bile višestruko veće od milostinje koju su udeljivali izbeglicama, ratnoj siročadi i ostalim žrtvama američke politike u svetu kao i u samoj Americi.
Da biste mogli da se pridružite elitnom društvu najvećih svetskih selebritija potrebno je da zaslužite orden velikog humanitarca. Humanitarne akcije su oduvek za najmoćnije i najbogatije ljude sveta bile posebna vrsta afrodizijaka - osim što su im služile za iskupljivanje sopstvenih grehova i smirivanje nečiste savesti, potvrđivale su njihov status jer su takvi ljudi najviše osećali svoju moć i bogatstvo upravo onda kada su ih pokazivali pred onima koji ih nemaju i kada su dodeljivali milostinju sirotinji koja je zbog toga u njima gledala bogove. Jer kakva ste vi uopšte faca ako posle bogatog banketa koji ste priredili u svojoj vili ne možete da otresete mrve za pse ispod stola i da ostatke jela podelite klošarima i prosjacima. Za najveće holivudske zvezde ovakve akcije su sastavni deo njihovog imidža podjednako kao i plastične operacije. A o licemerju ovih kvazifilantropa najbolje svedoče stotine hiljada dolara njihovih donacija američkim predsedničkim kandidatima koje su uvek bile višestruko veće od milostinje koju su udeljivali izbeglicama, ratnoj siročadi i ostalim žrtvama američke politike u svetu kao i u samoj Americi.
Anđelina je svoje humanitarno krštenje imala 2001. godine u Kambodži kada je u pauzi snimanja Tomb Raidera posetila tamošnji izbeglički kamp. Da li je to uradila samoinicijativno, ili joj je sugerisano da na taj način obezbedi sebi pozivnicu iz UN-a, nije ni bitno, jer je očigledno bilo dovoljno da je iste godine proglase za ambasadora dobre volje Ujedinjenih nacija za izbeglice.
Naravno, niko od novinara najvećih svetskih agencija nije se usudio da zvaničnicima UN-a postavi pitanje kako je moguće da žena takvog karaktera i najblaže rečeno, problematične prošlosti, dobije takvu funkciju u najvećoj i najuglednijoj međunarodnoj humanitarnoj organizaciji kakvom se predstavljaju.
Ova funkcija omogućuje Anđelini ulazak u predsoblje svetskog establišmenta, a za ulazak u najprestižniju odaju iza crne zavese moraće tek da se dokazuje. A narednih godina, ona je pokazala da je za to i te kako spremna.
Anđelinu šalju na pripravnički staž u Keniju, a za mentora joj dodeljuju lično Džefrija Saksa.
Iako ovog harvardskog profesora zapadni mediji slave kao jednog od najvećih svetskih ekonomskih stručnjaka, u zemljama slobodnog sveta zloglasan je kao jedan od najpoznatijih „ekonomskih ubica“ koji je po nalogu i za interese svojih angloameričkih šefova šok terapijama i neoliberalnim konceptom ekonomskih reformi uništio privrede velikog broja nezavisnih država, ostavio bez posla i tako osiromašio milione ljudi, naročito u Latinskoj Americi i Istočnoj Evropi (Rusiji, Poljskoj, Rumuniji i Jugoslaviji). Posle devastacije ekonomija postsocijalističkih istočnoevropskih zemalja što je on nazivao bolnim, ali neophodnim oporavkom država u tranziciji, Džefri je na novom zadatku - kao specijalni savetnik generalnog sekretara UN-a, Ban Ki Muna, za tzv. Milenijumske ciljeve nalazi se na čelu Millennium villages, još jednog u nizu projekata kojim globalna elita sprovodi svoju geopolitičku doktrinu redukcije svetskog stanovništva u zemljama trećeg sveta, legalizovanog kroz Populacioni fond UN-a(UNFPA), a uz saradnju sa USAID i Svetskom zdravstvenom organizacijom (koja se nedavno „proslavila“ aferom sa vakcinacijom protiv svinjskog gripa), i uz milionske donacije čuvenog svetskog „filantropa“, Džordža Soroša.
Pod maskom iskorenjivanja siromaštva, gladi i bolesti, kontrole rađanja i celishodnog rešavanja prenaseljenosti u Africi, a za interese najvećih eksploatatora prirodnih bogatstava „crnog“ kontinenta - multinacionalnih korporacija najbogatijih država Zapada, ostvaruje se depopulacija Afrike uvođenjem GMO useva i hrane, mengelovskim vakcinacijama afričkog stanovništva, sterilizacijom afričkih žena i smanjivanjem njihove reproduktivne sposobnosti. Ali zašto je iskusnom stručnjaku i specijalisti za ovu materiju kao što je profesor Džefri Saks potrebna jedna „zelena“ pripravnica kao što je Anđelina?
Pa da bi pomogla u promociji ovog nadasve humanog projekta u svetu (zato je angažovan MTV da o njihovoj misiji u Keniji snimi specijalnu emisiju), ali i u samoj Africi, jer će domoroci, a naročito njihove žene, lakše pristati da se podvrgnu vradžbinama belih vračeva ako o njima slušaju od njihove lepe žene.
Kao i dosad, Anđelininu novu životnu ulogu prate i odgovarajuće filmske role - u Beyond Borders ona je Sara, devojka koja odlazi u Afriku da bi pronašla svog dragog koji tamo leči bolesnu decu, a u The Fever revolucionarka koja želi da menja svet. Naravno, tu su i uloge pisane baš za njenu dušu kao što su detektivke-specijalisti za serijska ubistva i najmonstruoznije zločine u filmovima The Bone Colector i Taking Lives. Ali filmovi joj sada nisu u prvom planu - ona svoju energiju usmerava na drugu stranu. Posle uspešno obavljenog pripravničkog staža i položenog stručnog ispita u Africi, Anđelina se osposobljava za samostalan rad, pa prema planu koji su joj sastavile njene gazde u Njujorku kreće u izvršavanje svojih radnih zadataka - u obilazak izbegličkih kampova širom sveta. I dok je većina holivudskih humanitaraca posvećivala pažnju unesrećenima i sirotinji samo onoliko koliko je bilo potrebno da se obavi slikanje sa decom u nekoj bolnici ili da se snimi petominutni prilog u nekom izbegličkom centru, Anđelina je u svoju misiju poletela sa entuzijazmom do tada neviđenim za jednu tako popularnu i bogatu ženu. Za sve one, međutim, koji poznaju njenu tamnu stranu i njenu prošlost, nije bilo nikakvo iznenađenje što ona većinu svog slobodnog vremena provodi okružena ljudima koji su svakodnevno gledali smrti u oči - bogaljima, teško bolesnima, silovanim ženama i siročićima.
U svojim misijama Anđelina je, sasvim slučajno, posećivala baš one države i regione koje su bile poprište američkih intervencija, kako vojnih tako i političkih, ili su pak bile predmet geopolitičkih interesa Sjedinjenih Država. U skladu sa tim, njene misije su se mogle podeliti u tri grupe:
- U prvoj su bile one kojima se opravdavala već izvršena američka agresija na neku državu (Anđelinina poseta avganistanskim ženama u Indiji i Pakistanu gde su izbegle od talibana).
- Drugu su činile misije kojima se ukazuje na neophodnost preduzimanja vojne intervencije (poseta sudanskim izbeglicama u Čadu koje, kako nam se poručuje, stradaju jer Rusija i Kina onemogućavaju međunarodnoj zajednici - u stvari Americi i NATO, da vojno pomogne Južnom Sudanu da svrgne diktatorski režim Severnog Sudana - u stvari da na taj način preuzmu kontrolu nad tamošnjim naftovodima).
- U trećoj grupi misija su one kojima se na posredan način osuđuju vojne ili političke akcije najvećih američkih protivnika u svetu kao što je na primer Rusija (poseta čečenskim izbeglicama u Ingušetiji)
U svakoj od ovih misija Anđelina ravnomerno dozira svoje krokodilske suze tako da za njih ne ostane uskraćeno ni jedno dete unesrećeno američkim bombama i diktatorskim režimima koji su im instalirali svojim „demokratskim revolucijama“, ili pak izostankom pomoći tzv. međunarodne zajednice zato što za to nije imala interesa.
Jedna od najznačajnijih u nizu Anđelininih misija koje su imale za cilj opravdavanje izvršenih američkih agresija na suverene države, trebalo je da bude njena poseta Kosovu i Metohiji gde je u decembru 2002. godine doputovala u organizaciji UN -a i boravila pod zaštitom KFOR-a zaobilazeći, naravno, srpske vlasti u Beogradu. Iz dnevnika u kojem je zabeležila svoje utiske sa ovog puta, a koji je objavljen na UN-ovom sajtu, mogli smo da vidimo da se Anđelina potrudila da se pre dolaska podrobno informiše o kosovskom konfliktu. Tako smo saznali da su srpske vlasti tokom rata 1999. proterale skoro milion Albanaca sa Kosova koji su uspeli da se vrate u svoje domove zahvaljujući humanitarnoj intervenciji NATO-a posle čega je u srpskoj pokrajini nastupio mir i blagostanje koje su remetili samo sporadični incidenti usmereni prema pojedinim nacionalnim manjinama.
Ali ono što je zatekla na licu mesta poprilično je odstupalo od toga što je pisalo u NATO priručniku iz koga se očigledno spremala za ovu misiju. Pošto na CNN-u ne bi lepo izgledale slike Anđeline Žoli sa Srbima ograđenim bodljikavom žicom u njihovim enklavama, odlučeno je da se fotografisanje za medije sa ove misije obavi za vreme njene posete Aškalijama. Uostalom, opšte je poznato da su oni najugroženija nacionalna manjina na Kosovu i Metohiji, pa im je zato Anđelina i posvetila najviše pažnje.
Ostatak vremena provela je u društvu jedine ženske deminerske jedinice na svetu, sastavljene od albanskih devojaka i žena iz Prištine koje su bile zadužene za demontiranje mina na granici sa Albanijom, a koje su, kako nam je Žolijeva objasnila u svom dnevniku, postavili Srbi za vreme rata. Iako je namera planera i organizatora Anđelinine posete očigledno bila da pričom o Albankama koje čiste srpske mine, zapadnoj javnosti još jednom predstave strašne posledice koje su srpska vlast i vojska ostavili na Kosovu, time su im samo nenamerno otkrili kako je težak položaj i surov tretman žena u šiptarskom društvu.
Da se saradnja najveće svetske humanitarke i najveće svetske imperije odvija na obostranu korist i zadovoljstvo potvrđuje i to što su oni zajedno i na svečanostima koje slave njihove zajedničke uspehe. Ovde Anđelinu vidimo na Svetskom danu izbeglica u Vašingtonu, 2005. godine u društvu Kondolize Rajs, tadašnjeg državnog sekretara zemlje koja je najzaslužnija što svake godine postoji povod za održavanje ovakve manifestacije.
Ljubomorni na medijsku pažnju koja se zbog njenih misija po celom svetu poklanja Anđelini, holivudski humanitarci zavidno komentarišu da su oni sve to radili davno pre nje i da ona bezuspešno pokušava da im parira kvantitetom, kad već ne može kvalitetom i značajem svojih misija. Umesto odgovora, Anđelina će svojim sledećim potezima pokazati i njima i svetu da je celebrity status jedino što ima zajedničko sa svojim holivudskim kolegama. Kao prvo, ona je za razliku od njih spremna da zasuče rukave pa i da se uprlja ako treba (na svojim misijama insistira da živi i radi pod istim uslovima kao i ostali humanitarni radnici UN-a).
Kao drugo, Anđelina se ne libi da za dobrobit čovečanstva rizikuje i sopstveni život. Ovde je, na primer, vidimo kako demontira minu.
Ali to nije sve - Lara Kroft se penje na sledeći nivo na kojem nijedna holivudska zvezda neće moći da je prati - ona počinje da usvaja decu iz zemalja Trećeg sveta. Prvo dete usvojila je u Aziji. Za vreme snimanja Tomb Raidera u Kambodži, posetila je tamošnje sirotište gde se od ponuđenih siročića odlučila za dečaka kome daje ime Medoks.
Prilikom usvojenja pojavile su se određene formalno-pravne smetnje da se ono realizuje, jer je na snazi bila zabrana usvajanja dece iz Kambodže od strane državljana SAD zbog velike afere sa njihovom prodajom. Ali naša Anđelina nije kao i svaki drugi američki državljanin tako da je uspešno zaobišla prepreke te vrste.
Usput je iskoristila priliku da svoju kolekciju tetovaža obogati i jednom kambodžanskom koje su čuvene po tome što se tetoviraju na tradicionalan tj. vrlo bolan način (30 cm duga igla se ubada čekićem u telo), što bi većini zapadnjaka predstavljalo problem, ali ne i našoj Anđelini.
Anđelina želi da njeno sledeće usvojeno dete bude iz Afrike.U sirotištu u Etiopiji nailazi na manje administratine probleme u postupku usvajanja pa njen prvi pokušaj nije bio uspešan.
Sledeći put je ispunila sve formalne uslove za usvojenje (iza prve cifre je dodala više nula) i u julu 2006. godine, ona postaje ponosna vlasnica devojčice kojoj daje ime Zahara. Okružena stotinama siromašne afričke dece koja su je pratila po izlasku iz sirotišta, Anđelina je jedva odolela da ne usvoji još neko od njih.
Izgleda, međutim, da su Anđelinin iscrpljujući humanitarni rad i fizički i psihički napori kojima se tom prilikom izlaže, uzeli svoj danak, jer ona izgleda kao živi kostur pa su se svi njeni obožavaoci i poštovaoci posle ovih slika ozbiljno zabrinuli za njeno zdravlje.
Ali Anđelinina anoreksija nije posledica bolesti niti patološke opsednutosti sopstvenim izgledom kao što je čest slučaj kod njenih koleginica glumica i manekenki, već samo još jedan vid njene bespoštedne borbe za najuzvišenije humanitarne ciljeve - ona toliko pati zbog gladne dece sveta da se i sama izgladnjuje, jer kako da jede dok milioni mališana širom sveta umiru od gladi? Na ovaj način Anđelina ličnim primerom, svojim asketskim načinom života, daje još jednu lekciju svim bahatim i alavim bogataškim rasipnicima.
Posle svega što je učinila, zar je čudno što je svetski mediji proglašavaju novom Majkom Terezom i živom sveticom? Anđelina je majka sve dece sveta, ona je glas ugnjetenih masa, obespravljenih žena i siročića.
Nije ni čudo što je bila inspiracija mnogim svetskim umetnicima, kao što je recimo mlada američka slikarka iz San Franciska, poznata pod pseudonimom 14, koja svoje originalne slike američkih celebrity ličnosti, praćene prigodnim tekstom, predstavlja na sajtu Gallery of the Absurd. galleryoftheabsurd.typepad.com
Ukoliko vam ove sjajne slike ne govore same za sebe, kliknite na linkove ispod da biste pročitali podjednako duhovita objašnjenja svake od njih koje je dala sama umetnica.
Anđelinina reč se sluša i poštuje, ona nije samo humanitarac, ona je ekspert opšteg tipa; zato govori u UN-u, ali i na Ekonomskom forumu u Davosu.
Ko bi se sad usudio da spomene pogrdne nazive kojima je bila opisivana pre nego što je postala najveća svetska dobrotvorka. Ko bi sad smeo da kaže da je ova sveta žena bila nekada nazivana samo softporn junkie ili Lips and Tits?
Nagrade za humanitarni rad pljušte sa svih strana, a kao i kod ostalih svetaca, i Anđelinini delovi tela, takođe, postaju predmeti obožavanja.
Naročito njena noga.
Nažalost, uvek ima i onih kojima ništa nije sveto.
Anđelinina veza sa Bredom Pitom koja započinje na snimanju filma Mr & Mrs Smith (u kojem glumi plaćenog ubicu), a koja je verifikovana njenim prvim biološkim detetom, Šilo, daje joj dodatni vetar u leđa, jer Anđelina i Bred su brend koji može da parira najvećim svetskim kompanijama. Bred ne samo da podržava Anđelinu u njenom humanitarno - političkom radu, već se u njega ravnopravno uključuje.
Njih dvoje osnivaju humanitarni fond Žoli/Pita i zajednički usvajaju malog Vijetnamca kojem daju ime Pax. Vezu dodatno učvršćuju sopstvenim blizancima u julu 2008. godine. Ovi klinci su postali selebritiji i pre nego što su prohodali jer mama i tata prodaju slike svojih tek rođenih zvezda za milionske iznose. U humanitarne svrhe naravno.
Već pomenuta američka slikarka 14 je slavnom holivudskom paru posvetila poseban ciklus svojih slika pod nazivom Brangelina.
Bred i Anđelina su holivudski Isus i Marija Magdalena, simboli vrline, čistote, i porodičnih vrednosti.
Oni su vlasnici najvećeg vrtića na svetu u kojem ima mesta za svu decu sveta.
Sem naravno za onu iz SAD, zemlje snova, u kojoj teče med i mleko, a kuće su od čokolade, gde nema gladne, siromašne, nesrećne, ni napuštene dece.
No comments:
Post a Comment