Nafaka (2006)

Režija:
Jasmin Duraković

IMDB

Topla ljudska priča (ko da postoji neljudska) o crnkinji Dženet koja dolazi iz SAD '92 u Sarajevo kao novinar, ali tamo ostaje iz privatnih razloga, tj. jer se zaljubila u jednog izuzetno ružnog borca muslimanske vojske. Ovo je možda i najgledljiviji film iz celog ovog bosanskog opusa. Glavni negativac je logično Srbin Nemanja, koji je ostao u Sarajevu da se bori na muslimanskoj strani, ali u jednom trenutku odlučuje da prebegne kod svojih, pa to čini tokom jedne bitke.

Naravno, svima je jasno zašto se Srbin zove baš Nemanja i zašto izdaje svoje sugrađane, te beži na četničku stranu, zapravo cela poenta filma i leži u toj Nemanjinoj (Kustinoj) izdaji svoje raje, pa se prozivke na njegov račun protežu celim filmom, jer svakih petnaest minuta čujemo Nemanja ovo, Nemanja ono. Sve to prati šlagerska muzika Sejinog Pušenja kakvu možemo da čujemo i na albumu "Bog vozi Mercedes", gde je Sekson totalno puk'o i kren'o da pravi nekakve festivalske pesmice sa patetičnim ratnim pričama. Inače, ovde muslimani, Hrvati i četnici odlično sarađuju kada je u pitanju šverc, ali su Hrvati Hercogovci prikazani kao ubedljivo najgori šabani, koji između ratnih dejstava uživaju u nekakvom striptiz klubu, gde glavni baja cima svoju robinju da mu puši palac. Prajsles scena sa sve skidanjem užegle čarape.

Po završetku rata, Nemanja se vraća u Sarajevo kao civil te ga deca dočekuju sa kesama punim vode, koje mu bacaju na glavu sa terase, uz povike : "Dobrodoš'o Nemanja" i smeh. Kad malo bolje pogledam pa ceo ovaj film je zapravo prozivka Kusturice, bez zajebancije. Evo samo jedne scene, svi sede za stolom i doje pivo, a tu je naravno i Nemanja, te ga pita bivši saborac :

"Živ ti meni bio Nemanja. Ne reče ti nama, što nas ostavi bolan ?"

Nemanja: "Pa znaš da sam otišo mojima."

"A čiji smo mi ?"

Nemanja: "Naši, moja mater kaže isto da ste naši."

"Jebote Nemanja, ne može to tako, i tamo, i vamo."

"Dobro, a šta si radio gore ?"

"Kažeš Nemanja, ti puc'o ?"

Nemanja: "Pa ja, puc'o, puc'o si i ti. Svi su pucali, mor'o sam. Ko kaže da nije, laže."

Uglavnom, na kraju Sarajlije ipak prihvataju Nemanju kao svoga, a ona crnkinja odlučije da ostane do kraja života tu, jer kao nema boljih ljudi itd. Dakle, smorina jedna teška od filma, nema puno CHEX elemenata, tako da film nit' smrdi nit' miriše, sve je u nekakvom pomirljivom, hepi end tonu. Jebeš to...