CITY BY THE SEA (2002) - Robert De Niro na braniku srpstva

Reditelj: Michael Caton-Jones
Scenarista: Mike McAlary

- Šta će film sa Robert de Nirom na Chetnixploitation blogu ?

To mora da je neka greška - iznenađena je većina posetilaca ovog bloga.

- A šta je tu toliko čudno? - pita se manji broj naših čitalaca kojima su ipak nepoznate čvrste veze ovog legendarnog glumca sa Srbijom i njegova velika ljubav prema srpskom narodu.

Pa dobro, ajde da zbog njih objasnimo, a one prve da podsetimo zbog čega i sam De Niro za sebe često voli da kaže: - Maybe I am part Serbian!

KAKO JE BOBI ZAVOLEO SRBE (ONCE UPON A TIME IN SERBIA)

Sve je počelo jedne letnje večeri davne 1967. godine na jugu Srbije kada se Radovan Đokić iz sela Čokot vraćao kući sa niške pijace na kojoj je prodavao paradajz. Na putu je naišao na stranog studenta koji mu je objasnio da putuje kroz Evropu na Bliski istok i da traži prenoćište. Radovan ga je, kao svaki pravi srpski domaćin, primio na konak i ugostio kako dolikuje, a sutra ujutro ga sa pogačom ispratio i poželeo mu srećan nastavak puta.

Već ste pogodili da je taj mladić bio Robert De Niro.

On nije zaboravio gostomprimstvo svojih domaćina, prelepi seoski ambijent i netaknutu srpsku prirodu, pa je posle samo godinu dana ponovo svratio kod njih kada se svojim folksvagenom zaputio u Grčku. 

Ovoga puta proveo je čitava tri dana u kući Đokića pomažući im u seoskim poslovima. Ne samo što je brao paradajz, već ga je svojim autom prevozio na nišku pijacu i tamo ga sa svojim domaćinima prodavao. Starije Nišlije još uvek se sećaju bradatog i dugokosog mladića obučenog u vijetnamku koji je obilazio zidine niške tvrđave i obožavao da sedi na obаlama Nišave. Nišlije su svog gosta od milošte prozvali Boki.

 

Nakon tri dana De Niro je svojom „bubom“ nastavio put za Grčku, ali je posle samo nekoliko sati morao da se vrati kod svojih domaćina jer su ga na jednoj benzinskoj pumpi na samom jugu Srbije, opljačkali Albanci koji su ovim brutalnim napadom na budućeg Don Vita Korleonea još tada najavili preuzimanje vodeće pozicije u svetu organizovanog kriminala.

Tu bi Bobijevom putešestviju bio kraj da nije bilo dobrodušnih srpskih seljaka koji su mu još jednom pomogli i dali mu novac koji mu je bio potreban da nastavi put. Mladi Robert je uz zahvalnost obećao da ih neće zaboraviti i da će se sigurno ponovo videti.

Tek posle mnogo godina, kada je De Niro postao velika filmska zvezda, njegovi domaćini su saznali da je slavni glumac bio njihov dragi gost.

BOBI PO DRUGI PUT MEĐU SRBIMA (GOODFELLAS)

Ponovna poseta Roberta De Nira Srbiji je mnogo poznatija, jer je sredinom sedamdesetih gostovao u Beogradu na FEST-u kao jedan od najtalentovanijih mladih holivudskih glumaca koji je već tada stekao svetsku slavu zahvaljujući kultnom Taksisti.

Iz tog perioda ostale su brojne anegdote o nezaboravnom provodu koji je Bobi imao u Beogradu i žurkama kojima je prisustvovao, a na jednoj od njih je zaigrao čak i naše kolo o čemu  svedoči ova fotografija.

Za uspomenu, De Niro je tada na poklon dobio čuvenu knjigu našeg Nobelovca, Ive Andrića, Na Drini ćuprija. Zadivljen snagom i dubinom ovog remek dela, i opčinjen lepotama Srbije i toplinom Srba, Bobi je svojoj kćerki dao ime Drina.

                                   

Nije naravno ništa čudno što su sve bebisiterke Bobijeve dece bile Srpkinje.

Posle ove posete Beogradu Bobi više nije dolazio u Srbiju, pa smo mogli da ga vidimo još samo na filmskom platnu.

Pošto nas više nije spominjao u svojim intervjuima, sa razočaranjem smo pomislili da nas je zaboravio. A u stvari je bilo sasvim suprotno! Ne samo da nas nije zaboravio, već se u tajnosti bespoštedno borio za nas.

BOBI SE BORI ZA SRBE (THE MISSION)

Mnogi ljubitelji filma znaju da Robert de Niro u scenama lova u legendarnom Lovcu na jelene koristi lovački karabin naše fabrike Zastava oružje iz Kragujevca - M70 (u SAD čuven kao MARK X).

                  

Ali ono što je za većinu ostalo nepoznato jeste da je to isljučivo zasluga samog De Nira. Bobi je želeo da srpskoj fabrici omogući izlazak na svetsko tržište, pa je kod reditelja filma, Majkla Ćimina, insistirao da u scenama lova u kojima se pojavljuje, on lično koristi baš Zastavin lovački karabin. Zahvaljujući ovoj besplatnoj reklami koju im je obezbedio, kragujevačka fabrika lansirana je među svetske gigante u proizvodnji i prodaji lovačkog, sportskog i drugog savremenog streljačkog oružja, gde se i dan danas nalazi.

Kada su se sredinom devedesetih crni oblaci nadvili nad Srbijom,  De Niro je kao jedna od najviđenijih ličnosti američkog establišmenta i čovek koji se kretao u društvu najmoćnijih ljudi Sjedinjenih država, vrlo brzo shvatio šta nam se sprema u vašingtonskoj kuhinji. Takođe je saznao da će za izvođenje operacije nad Srbijom bez anestezije u cilju amputiranja njenih delova, biti zadužena ekipa pijanih mesara sa falsifikovanim diplomama hirurga iz Demokratske stranke sa Bilom Klintonom na čelu. 

Bobi je razmišljao šta on lično može da učini kako bi pomogao narodu koji ga je toliko zadužio u mladosti i za koji je toliko vezan. Shvatio je da je najbolji način za to da se približi čelnim ljudima nove administracije kako bi preko njih mogao da lobira za Srbe i kada zatreba, interveniše u njihovu korist.

BOBI U OSINJEM GNEZDU (THE KILLER ELITE)

Zbog svega ovoga je postao jedan od najvatrenijih simpatizera Demokratske stranke i jedan od njihovih najvećih donatora. Iz istog razloga sklopio je lažno prijateljstvo sa budućim predsednikom SAD, Bilom Klintonom i njegovom ženom Hilari kao i sa drugim istaknutim članovima ove stranke kao što su general Vesli Klark, Al Gor i Džon Keri.

Sve njih je finansijski pomogao i javno podržao kada su ispred Demokrata bili kandidovani za predsedničke kandidate Sjedinjenih država. Koliko je Bobiju teško palo što na taj način mora da plaća svoju ljubav prema Srbima, najbolje pokazuje takozvana večna lista najvećih donatora Demokratske stranke na kojoj on zauzima tek 67. mesto u šta se možete uveriti ovde:

http://www.google.com/url?q=http://www.newsmeat.com/celebrity_political_donations/Robert_Deniro.php&sa=U&ei=l0gBTb74E4648gOrhLCaCA&ved=0CA8QFjAA&usg=AFQjCNGuY_7SUexu3rpWY6CBiY08oaIiTQ

O tome koliko je bio spreman da se lično žrtvuje za Srbe, najbolje svedoči njegov postupak iz septembra 2004. godine. Bobi je tada odbio da se pojavi na Venecijanskom filmskom festivalu na kome je trebalo da primi počasno italijansko državljanstvo jer se tome usprotivila najstarija i najbrojnija organizacija Italijana u SAD, Sinovi Italije, sa obrazloženjem da De Niro svojim holivudskim ulogama sve Italijane predstavlja kao mafijaše i da nije učinio ništa za promociju italijanske kulture u svetu. Pošto je shvatio da bi se ovim gestom u tom trenutku ozbiljno zamerio velikom broju tradicionalnih glasača Demokratske stranke koje predstavlja italijanska zajednica u Americi čiji bi bojkot na predstojećim predsedničkim izborima ozbilno ugrozio pobedu Džona Kerija na koga je De Niro računao kao budućeg zaštitnika Srba, on je odlučio da se ipak ne pojavi u Veneciji.

A kada je 1998. godine protiv Bila Klintona pokrenut postupak impičmenta zbog optužbi za krivokletstvo i opstrukciju pravde koji je mogao da rezultira njegovim uklanjanjem sa predsedničke funkcije, De Niro je uložio sav svoj ugled kako bi u Kongresu lobirao za svog takozvanog prijatelja. Kao što nam je poznato, Klinton je izbegao impičment jer ga je Senat oslobodio optužbi, a on nije zaboravio Robertovu podršku koju mu je ovaj ukazao u najtežim trenucima.

                    

Ipak, na kraju su se sve te mučne večere sa Klintonovima i njihovom klikom i sve dosadne donatorske zabave konačno isplatile. Jer kada je 1999. godine Amerika bombardovala Srbiju, Bobi je uspeo da ostvari prvi veliki uspeh u našu korist jer zahvaljujući njegovom ličnom zauzimanju kod Bila Klintona, beogradski mostovi su sačuvani od rušenja.

TREĆI PUT PREDSEDNIK ČASTI - BOBI JE VIDEO BORISA

( You talkin to me?)

A kada su se ratne bure na Balkanu stišale, Bobi je posle bravurozno obavljenog posla u Vašingtonu izašao iz ilegale i ponovo se pojavio među Srbima. I to među njihovim najpoznatijim predstavnicima.

Prvo se u septembru 2007. godine, na opšte oduševljenje svakolikog srpstva, našao usred navijačkog tabora našeg teniskog asa, Novaka Đokovića, kada je zajedno sa Marijom Šarapovom fanatično navijao za Noleta u finalu US Opena.

Ako znamo da je Novak za protivnika te noći imao velikog Rodžera Federera za koga su navijali gotovo svi ostali na Flešing Medouzu, De Nirov gest još više dobija na značaju. Ljubomorni Federer to nije mogao da podnese, pa se posle meča rasplakao na terenu.

A onda, još veće iznenađenje: sledećeg dana De Niro se u Njujorku sastao ni manje ni više nego sa predsednikom Srbije lično.

Sa njim je u prijateljskom, srdačnom i opuštenom razgovoru proveo gotovo dva sata. Nakon ovog sastanka Bobi je izgovorio čuvenu rečenicu: - Maybe I am part Serbian!

http://www.youtube.com/watch?v=KSF_LSN-jHg

О čemu su pričali iza zatvorenih vrata ne znamo, ali možemo naravno da pretpostavimo. Nema sumnje da je Bobi predsednika Srbije upoznao sa impozantnim rezultatima svog tajnog rada u našu korist i da su njih dvojica detaljno razradili dalju strategiju za odbranu srpskih nacionalnih interesa. A da smo dobro naslutili sadržaj njihovih tajnih razgovora, pokazalo se samo par godina kasnije.

I OD OBAME IMA CRNJE (THE FAN)

Promena do koje je došlo u Ovalnom kabinetu posle odlaska Demokrata, kada se 2001. godine u Belu kuću uselio Džordž Buš, Srbiji nije donela ništa dobro jer joj je za vreme mandata Republikanaca otet Kosmet.

Ovo je De Nira učvrstilo u uverenju da su Demokrate za Srbe ipak manje zlo. U skladu sa tim, on je svoju podršku ponovo ukazao kandidatima Demokratske stranke za predsednika Amerike 2008. godine - Hilari Klinton i Baraku Obami.

Obama je u trci za predsedničkog kandidata pobedio Hilari i to na veliko Bobijevo zadovoljstvo jer je verovao da će jedan crnac, pa makar bio i predsednik najmoćnije zemlje sveta, sigurno pokazati više saosećanja za jedan mali narod koji je toliko dugo bio ugnjetavan i ponižavan, nego što bi ga imala jedna histerična domaćica isfrustrirana vanbračnim seksualnim avanturama svog muža.

Zbog toga je Robert, osim finansijski, Obamu podržao i lično, svojim pojavljivanjem na njegovim predizbornim konvencijama.

Najčuveniji je bio De Nirov nastup na Obaminom mitingu u Ist Raderfordu u Nju Džersiju kada je njegove simpatizere maestralno omađijao svojim govorom:

- I’ve never made a speech like this at a political event before. So what am I doing here? I’m here because finally one person has inspired me. One person has given me hope! One person has made me believe that we can make a change!

       
De Niro se tom prilikom posebno obratio mladim biračima kako bi ih animirao da glasaju za Obamu, i to sledećim rečima:

-You wanted to vote, you just didn't have anyone to vote for. Well, you know what, I felt the same way. Until now!

Uostalom, potražite na Youtube-u snimak "Robert De Niro backs Obama" i sami pogledajte ovu vrhunsku glumačku bravuru dostojnu još jednog Oskara.

U novembru 2008. godine, Barak Obama je ubedljivo pobedio republikanskog kandidata MekKejna i postao prvi crni predsednik SAD. Podrška koju mu je De Niro davao tokom cele kampanje još jednom se višestruko ispatila i donela veliko dobro njegovim Srbima, jer za prve dve godine Obamine vladavine Srbiji nije oduzet još neki deo teritorije.

I ne samo to, isključivo zahvaljujući Bobijevom zalaganju i prijateljstvu sa Obamom, Srbiji su krajem 2009. godine ukinute vize.

S pravom se pitate: - Pa kako je moguće da Bobi za svoja herojska i dobročiniteljska dela za srpski narod još uvek od države Srbije nije dobio nikakva odlikovanja, a nema sumnje da zaslužuje ona najviša?

Ne budite naivni, upravo to je pokazatelj mudrosti našeg državnog vrha jer bi se takvim neopreznim potezom razotkrila De Nirova briljantna kamuflaža što bi ga zauvek onemogućilo da nastavi svoj uspešni konspirativni rad za srpsku stvar u Vašingtonu.

CITY BY THE SEA

Posle svega iznetog, naravno da će insert koji sledi za sve biti veliko iznenađenje:  

http://www.youtube.com/watch?v=PxlpK5fJRwQ

- Pa šta je ovo trebalo našem Bobiju? - pitate se - Zar nije moglo bez ove rečenice? 

Ali ne žurite sa osudom i naglim zaključcima jer kao što ste videli iz gornjeg teksta - nije sve onako kao što izgleda. Ovo što ste upravo videli je samo mali kompromis na koji je Bobi morao da pristane da bi ostvario nešto mnogo veće u korist naroda koji toliko voli i poštuje.

- Šta je to i na koji način je ovaj insert sa tim povezan? - još uvek su sumnjičavi neki od vas.

Pa evo o čemu se radi:

NASTAVAK TEKSTA OVDE