The Latest Anti-Serb Movie; Any Surprise that the Director is German?

by Julia Gorin

Ljubaznošću gospođe Džulije Gorin prenosimo njen članak na temu antisrpskih filmova (sa posebnim osvrtom na nemački film „Der Sturm“ aka „Storm“ 2009), koji je objavila na svom blogu Republican Riot.

juliagorin.com

Ко је Džulija i zašto baš njen tekst na CHETNIXPLOITATION blogu?

Džulija Gorin je američka kolumnistkinja, politička komentatorka, satiričarka i jedna od najpoznatijih stand-up komičarki u SAD. Saradnik je brojnih štampanih i elektronskih medija kao što su The Wall Street Journal, The Christian Science Monitor, Jewish World Review, The Huffington Post i autor humorističkih članaka koji su objavljivani u „Njujork Тajmsu", „Njujork Postu", „Vašington Postu", „Penthausu", a njeni aforizmi našli su se u zbirci „1.500 najboljih viceva svih vremena" (Complete Idiot’s Guide to Jokes), u izdanju čuvene izdavačke kuće „The Penguin Group". Objavila je i nekoliko satiričnih knjiga u kojima su oštrici njene kritike posebno izloženi američki liberali, a najpoznatija je posvećena budalaštinama bračnog para Klinton - Clintonisms: The Amusing, Confusing, and Even Suspect Musing, of Billary. Od 2008. godine je članica američke neprofitne volonterske grupe Američki savet za Kosovo, koja se na američkoj javnoj sceni bori protiv nezavisnosti Kosova.

savekosovo.org

Zbog svojih upečatljivih političkih tekstova, Džulija je čеsto bila učesnik debata u radio-emisijama i televizijskim emisijima širom SAD (nastupi na ABC, CBS, NBC, Fox TV..), a ima i svoj humoristički šou „Republican riot" koji uživo izvodi u Njujorku, Las Vegasu i Los Anđelesu.

Na ovim prostorima je, međutim, mnogo poznatija po svojoj hrabroj i istrajnoj borbi koju vodi u američkim medijima protiv njihove jednostrane i lažne slike o ratovima na prostoru bivše Jugoslavije i antisrpske propagande, a preko svojih tekstova i javnih nastupa po uspešnom suprotstavljanju tamošnjim moćnim lobijima i snažnoj mašineriji informativnih centara za ispiranje mozga koji za sva zla na svetu krive Srbe.

S obzirom na to da je glas Džulije Gorin, glas ugledne javne ličnosti američkog političkog i kulturnog života, a koja je pripadnik jevrejskog naroda, razumljivo je što ima jak odjek na američkoj javnoj sceni, a posebno u izraelskim medijima i što istina koju ona na taj način iznosi, mnogima smeta. Zato nije ni čudo što je u SAD izložena ne samo opstrukciji u profesiji kojom se bavi, već i zabranama i cenzuri u medijima kada želi da piše ili govori o ovim temama, a vrlo često čak i direktnim pretnjama po život od strane onih koji se u Uvodnom slovu našeg bloga mogu pronaći pod odrednicom „žrtve“.

Zbog svog teksta „The ‘Successful War’ we Lost in Kosovo“, objavljenog u American Legion Magazinu, najpoznatijem časopisu američkih ratnih veterana, u kojem je ubedljivo i argumentovano raskrinkala navodnu humanitarnu misiju SAD na Kosmetu i prikazala njen pravi karakter – okupacioni i zločinački, imala je problem i sa oficirima zaduženim za odnose sa javnošću Američke vojske u Bondstilu. U tom slučaju ipak je najgore prošao jedan vojnik iz Bondstila koji je potvrdio sve što je Gorinova iznela u tom tekstu i uputio joj pismo podrške, zbog čega ga je komanda proglasila ludim i poslala na prisilno lečenje.

Read Article

Njen članak „When will the world confront the undead of Croatia", objavljen 2007. godine u listu The Baltimore Sun, u kojem državu Hrvatsku i njene zvanične predstavnike prikazuje kao dosledne nastavljače politike NDH prema srpskom stanovništvu, izazvao je osim brojnih pretnji i uvreda ustaške emigracije, i javni protest atašea hrvatske ambasade u SAD.

baltimoresun.com

Ništa manje pažnje nije izazvao ni tekst u kojem predlaže da se Hostel 3 snimi na koncertu Tompsona.

juliagorin.com

„Žrtve“ iz Uvodnog slova CHEX-a Džuliji su posvetile čak i poseban blog gde su joj fotomontažom obukli četničku majicu, tako da verovatno nije nemoguće da neka od njihovih kinematografija uskoro ispovrati i film o njoj koji ćemo, ako se pojavi, naravno sa posebnom pažnjom predstaviti na našem blogu.

Pošto je, dakle, i sama često u poziciji u kojoj se nalaze dežurni negativci iz filmova chetnixploitation žanra, a odlično je upoznata sa političkim aspektima ratnih sukoba na prostoru bivše Jugoslavije i sa pravom ulogom SAD na Balkanu, gospođa Gorin je apsolutno kvalifikovana da piše na temu kojom se bavi naš blog. Džulija je najavila još tekstova na temu CHEX žanra na svom blogu u budućnosti, pa se nadamo da ovo neće biti jedini njen članak koji ćete ovde moći da pročitate.

Posebno se zahvaljujem gospođici Džejn Dou koja je omogućila kontakt sa Džulijom i koristim priliku da preporučim njen blog Džejn’s Two Cents kao jedan od retkih domaćih blogova ženskih autora vrednih pažnje.

dzejndou.com


NAJNOVIJI ANTISRPSKI FILM – ZAR JE IZNENAĐENJE ŠTO JE REDITELJ NEMAC?

Autor Džulija Gorin

Upravo se pojavio film pod nazivom "Der Sturm“ (Oluja) o haškom tužiocu i naravno nevinoj bosanskoj muslimanki, žrtvi – čega drugog nego srpskih zločina tokom rata u Bosni. Evo naručene i otaljane kritike iz Njuјork Tamjsa, autora Stivena Holdena:

Zločin,kazna i bolna sećanja iz Bosne:

"Oluja" Hansa-Kristijana Šmita je suv, sažet triler koji istražuje političku pozadinu krivičnog gonjenja bivšeg komandanta vojske bosanskih Srba za ratne zločine. Početak njegovog prikazivanja u Americi je izgleda motivisan tekućim suđenjem u Hagu bivšem lideru bosanskih Srba, Radovanu Karadžiću. U filmu Karadžića predstavlja izmišljeni lik Goran Đurić (tumači ga Dražen Kin), koji je optužen za sprovođenje „etničkog čišćenja“ nad bosanskim muslimanima.

Ali ono što je izgledalo kao završen slučaj, iznenada se raspada samoubistvom glavnog svedoka Tužilaštva, Alena Hajdarevića(Krešimir Mikić),slabašnog muslimana unezverenog pogleda, koji se obesio kada je otkriveno da je lagao na sudu svedočeći o događajima kojima nije prisustvovao. Njegova smrt je težak udarac za Hanu Majnard (Kerry Fox), neustrašivog tužioca kojoj je upravo dodeljen slučaj od strane njenog ciničnog i beskompromisnog šefa,Kita Hejvuda (Stephen Dillane).

To je već čudno samo po sebi, jer musliman ne izvršava samoubistvo sem ukoliko nije opasan eksplozivom tako da sa sobom u smrt povede i gomilu drugih.

Odlučna da ne bude žrtveno jagnje za tuđe neuspehe i da slučaj ostane i dalje otvoren, Hana dobija nedelju dana da otputuje u Bosnu i pronađe nove dokaze protiv Đurića. Na Hajdarevićevoj sahrani u Sarajevu,ona upoznaje njegovu sestru Miru Arent (Anamarija Marinca,rumunska glumica iz "4 meseca, 3 nedelje i 2 dana"),koja se na kratko vratila iz Berlina gde živi sa suprugom i malim sinom. Hana iz Mire izvlači informacije o hotelu koji je bio štab vojske bosanskih Srba u kojem su počinjeni zločini. Mira oprezno priznaje da je tamo bila zatvorena sa drugim ženama i više puta silovana. Hana ubeđuje Miru da krene sa njom u Hag i svedoči protiv Đurića, iako zbog vremenskog ograničenja ne može da garantuje da će Mirino svedočenje biti prihvaćeno.

"Oluja" počinje uvodom koji nas vraća tri godine ranije, u 2005-u i prikazuje Đurićevo hapšenje dok je bio na odmoru sa suprugom i dve ćerke. U filmu se ne postavlja pitanje njegove krivice, ona se podrazumeva. U sudnici je Đurić zastrašujuća pojava; on hladnim,zapovedničkim pogledom prati postupak.

Zar ovo ne objašnjava sve? Kao i u životu, tako je i na filmu:
Srbi su unapred krivi. I niko oko toga ne pravi pitanje. Ni u vladi. Ni u medijima. Ni na filmu. Kao što sam uvek isticala, subjekti koji obično kontrolišu jedni druge – vlada,mediji,vojska,filmska industrija,organizacije za ljudska prava i ostali – su uvek, baš uvek na istoj strani kada se radi o Balkanu, forsirajući i neprestano ponavljajući jednu istu verziju događaja.

Obratite pažnju na to kako filmski autori nemaju nikakav problem sa tim da li je realno da Srbima bude unapred pripisana krivica, pa to mirne savesti prikazuju na filmu. Pa tako ni filmski kritičar Njujork Tajmsa nema nikakav problem sa pretpostavkom krivice Srba koju je reditelj predstavio u ovom filmu.

Nazad na recenziju:

Za politički triler, "Oluja" je izuzetno svedena. Nisu prikazani flešbekovi iz rata na Balkanu niti zločini počinjeni u hotelu koji Hana posećuje tražeći informacije. Dok je Hana tamo boravila, srpski nacionalisti su joj pretili i tajno je fotografisali, a jedan od njih joj je razbio prozor na automobilu. Miru je, pre njenog odlaska u Holandiju, jedan srpski nasilnik pribio uz zid i upozorio je da ne sarađuje sa "onim svinjama u Hagu". Gospođa Marinca tumači Miru kao zabrinutu,ali hrabru ženu uzdrmanu od strane spoljnih sila dok se sprema da iz sebe oslobodi poplavu traumatičnih sećanja.

O, te preteće srpske siledžije i srpski nacionalisti! Zar ne spavam bolje noću i zar se ne osećam sigurno znajući da su svi ti srpski nacionalisti i razbojnici iza rešetaka u Hagu?!

Sigurno nemam razloga da se brinem zbog njihovih „žrtava“ - svih tih bosanskih muslimana koji se šetaju svuda naokolo. Imam li razloga za brigu?

Možda će jednog dana da se pojavi film koji pokazuje šta se dešava sa svedocima haškog tužilaštva na suđenjima balkanskim muslimanima. Kamen kroz prozor automobila? Guranje uza zid? Kamo sreće da je samo to!

... Pošto je Mira suočena sa mogućnošću da joj se ne dozvoli da svedoči o svom teškom iskušenju, njoj izleće pitanje o Međunarodnom krivičnom tribunalu za bivšu Jugoslaviju,pitanje koje leži u srži filma: - Kakav je ovo sud? Čemu dođavola služi?

Frustrirajući odgovor koji Hana mora da prihvati glasi: Delimična pravda je bolja nego nikakva.

Kakvo je to pitanje? Čemu služi sud?

Služi da promoviše islamsku prevlast zasnovanu na afirmaciji muslimanskog shvatanja „hrišćanske podlosti i ugnjetavanja“. A frustrirajući odgovor koji moramo da prihvatimo je: Ponekad pravosudni sistem podbacuje u nastojanju da muslimanskom svetu donese kompletnu pobedu. I to im je vrlo teško da progutaju.

Hajde samo da razmislimo o tome koliko su Srbi bitni za šou biznis. Samo se zapitajte: Šta bi šou biznis bez Srba?

Kao dodatak Law and order bajkama o srpskim silovanjima i anti-srpskom filmskom opusu, kao što su nacistička propaganda Ričarda Gira iz 2007. godine „Hunting partу“ i falsifikat od filma „Behind enemy lines" (lažan kao i takozvana prava priča prikazana u našim medijima na kojoj je zasnovan), ispod su još neke slične televizijske i filmske teme iz nedavne prošlosti koje sam želela da spomenem.

Još bajki iz 2007-e o srpskim silovanjima poslao je čitalac iz Bostona Ed:

Britanska serija „Prime Suspect“ od po dve dvočasovne epizode i poslednja,šesta sezona - The Last Witness (Poslednji svedok) u kojoj se Helen Mirren pojavljuje u ulozi višeg inspektora Tenison. Ona goni hrvatskog Srbina koji je ubio i silovao 14-godišnju bosansku muslimanku u Londonu.

On je odbegli "ratni zločinac" koji je pobegao u Veliku Britaniju nakon ratnih sukoba pod lažnim identitetom "dobrog" Srbina (da bi izbegao optužbu za ratne zločine), a koga inspektorka nije mogla da uhapsi jer je bio zaštićen od strane MI6 pošto im je pomagao u otkrivanju svojih bivših saboraca koji su se takođe krili.Tako je postao izdajnik svojih sunarodnika koji su ubijali, silovali i mučili žene i decu bosanskih muslimana.

Tenison ga na kraju uhvati i protiv njega sastavi čvrstu optužnicu jer je on po dolasku u Veliku Britaniju počinio silovanje i ubistvo muslimanske devojke koja je bila britanski državljanin. Bio je oženjen i imao ženu i devojčicu (vrlo kavkaskog izgleda - plavuša, plavih očiju..) koji su sve znali o njegovoj prošlosti ali nije ih bilo briga.

Ukratko, još jedan od primera o kojima pišeš ... činjenica da SAD i njihovi saveznici kao i uvek u Srbima nalaze dežurne krivce, a ne spominju ništa о muslimanskoj ulozi u izazivanju ili barem večitom održavanju ovog vekovima starog sukoba kultura i u masovnom pokolju koji je proizveo.

Emisija je prvi put emitovana u aprilu 2004. ali je potrajalo dok nije stigla do Bostona i dok preko PBS-a (američkog javnog televizijskog radiodifuznog servisa) nije emitovana u SAD. PBS je svako malo izvlači radi ponovnog prikazivanja.

Naravno, kao što znamo, sve u emisiji je potpuno suprotno stvarnosti: Balkanski ljudi koji siluju po Engleskoj i Švajcarskoj su Albanci, a ne Srbi. A kriminalci, ratni zločinci i teroristi koje štiti MI6 su Albanci, bosanski muslimani i Hrvati. A deca koja su ravnodušna – čak i ponosna na zločine svojih roditelja, baba i deda su hrvatska i albanska. Hrvatski tinejdžeri ponosno nose ustaško nasleđe i dan danas, čak i ovde u Americi. A bosanski muslimani, sa druge strane, su do te mere internacionalizovali svoj status žrtve koju im je dodelio Zapad, da nisu ni svesni da su počinili bilo kakve zločine, pa tako ni njihova deca nisu svesna da postoji nešto zbog čega bi se stideli ili bili ponosni.

Ed mi je uskoro poslao još jedan primer:

Žao mi je što moram da spomenem ali preko PBS-a u Bostonu je emitovan još jedan film iz ciklusa "Mystery Theatre" koji se ponovo bavi ubistvom albanskih muslimana - muškaraca, žena i dece - od strane srpskih policajaca tokom ratova 90-ih , ali je priča preneta u današnji London. Jednu albansku ženu imigranta u Londonu uhodi bivši srpski policajac, takođe imigrant, što dovodi do njegovog hapšenja od strane "Inspector Lynley"-a u dvočasovnoj epizodi serije istog imena.

U konkretnoj epizodi inspektorova žena je slučajno pogođena i ubijena od strane muslimanske žene, koja je metak zapravo namenila bivšem srpskom policajcu koji je u Londonu bio zaposlen kao šofer lokalnog mafijaša.

Pošto su svi ovi filmovi koje sam spomenuo napravljeni pod okriljem BBC-a, lako je zaključiti kakvo je javno mišljenje Britanaca koje se propagira kroz ove priče koje sve imaju za temu „okrivite Srbe za ubistvo muslimana ".

Samo jedan šou je bliži stvarnosti kada je u pitanju Balkan. Taj šou je Kelsey Grammer’s „Medium“ gde glavnu ulogu igra Patricia Arquette. U jednoj od epizoda prve dve sezone, jedan kriminalac je ubijen u bolnici gde se oporavljao nakon pucnjave. Kada je Arquette (koja tumači stvarnu ličnost, medijuma Allison Dubois koja je radila kao konsultant na ovoj seriji) pitala bolničko osoblje za njega, rečeno joj je: "srpska mafija ili bosanska, sami izaberite.“ To nije mnogo. Ali je primetno odstupanje od jedne iste verzije o uvek istim lošim momcima koju nam svi ostali i dalje serviraju.

I nedavni proboj filma "Taken" zaslužuje pohvale, jer ide korak dalje u prikazivanju realnosti. U njemu je ćerka glavnog junaka koga glumi Liam Neeson oteta od strane Albanaca, odvedena u seksualno roblje i prodata arapskom šeiku.